Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Uroš Milosavljević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva, Prvi osnovni sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 15744/18 od 22.02.2019. godine, u sednici održanoj 25.11.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 15744/18 od 22.02.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 15744/18 od 22.02.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom na osnovu priznanja Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 1905/18 od 06.06.2018. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena da tužiocu na ime duga isplati 4.985,32 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.11.2017. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 12.850,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 15744/18 od 22.02.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke tako što je određeno da svaka stranka snosi svoje troškove. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu kojim je odlučeno je o troškovima prvostepenog postupka tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Prema članu 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 15744/18 od 22.02.2019. godine odlučeno je o troškovima postupka. Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer razlozi revizije ne ukazuju na potrebu da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava. Troškovi postupka su regulisani procesnim zakonom. Oni predstavljaju sporedno potraživanje, koje ne čini glavni zahtev i različiti su za svaki slučaj posebno, pa ne mogu biti predmet ocene prava na izjavljivanje revizije u smislu ujednačavanja sudske prakse.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Revizijom tužioca pobija se rešenje Višeg suda u Beogradu Gž 15744/18 od 22.02.2019. godine u delu u kom je odlučeno o troškovima prvostepenog postupka. Članom 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana Zakona, propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, to se na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema stavu 2. istog člana Zakona, ne uzimaju u obzir kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ako ne čine glavni zahtev.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv drugostepene odluke kojim je pravnosnažno odlučeno o troškovima prvostepenog postupka, koji ne predstavljaju glavni zahtev, već sporedno potraživanje, to revizija tužioca nije dozvoljena.

Vrhovni kasacioni sud je, prilikom ocene dozvoljenosti revizije, imao u vidu član 403. stav 2. tačka 2. ZPP, ali se navedeni član u konkretnom slučaju ne može primeniti obzirom da je revizija izjavljena protiv drugostepene odluke (rešenja) kojom je preinačena prvostepena odluka o troškovima postupka. Naime, navedeni član može se primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, (odnosno u slučaju kada se radi o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u kojoj je pobijani deo pravnosnažne presude ili označena vrednost predmeta spora ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije), ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog Zakona (ZPP) ili posebnim zakonom, određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić