Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, u formi posebne revizije, zbog pogrešne primene materijalnog prava, a radi ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije, shodno stavu 2. iste odredbe, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. ZPP.

Prema razlozima pobijane drugostepene presude, tužiocu je dosuđena naknada štete koju je tuženi pričinio tužiocu na taj način što zemljište, koje je bilo predmet zakupa, po isteku zakupodavnog odnosa nije vratio u ono stanje u kom se nalazilo pre davanja u zakup. Na osnovu utvrđene činjenice o vrednosti predmetnog veštački stvorenog neplodnog zemljišta, prema stanju u vreme zaključenja ugovora o zakupu, i umanjene vrednosti zemljišta nastale kao posledica eksploatacije istog od strane tuženog, tužiocu je dosuđena razlika između te dve vrednosti. Drugostepeni sud obrazlaže da je tužilac na taj način obeštećen jer je doveden u ono stanje u kom bi se nalazio da nije bilo štetne radnje eksploatacije zemljišta od strane tuženog (iskopavanje peska i šljunka).

Imajući u vidu razloge na kojima je zasnovana drugostepena presuda, Vrhovni kasacioni sud je stanovišta da o navedenom pravnom pitanju ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Ako jedno lice drugom prouzrokuje štetu, dužno je uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala, shodno odredbi člana 185. stav 1. ZOO. Shodno stavu 3. iste odredbe, kad uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće, ili kad sud smatra da nije nužno da to učini odgovorno lice, sud će odrediti da ono isplati oštećeniku odgovarajuću svotu novca na ime naknade štete. Posebna revizija se u skladu sa odredbom člana 404. stav 1. ZPP može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava, pa se posebnom revizijom ne može osporavati utvrđeno činjenično stanje (vrednost zemljišta). Ukazivanje na jednu odluku Apelacionog suda u Nišu, u kojoj je drugačije odlučeno u odnosu na pobijanu presudu, ne podrazumeva neujednačenost sudske prakse koja bi iziskivala njeno ujednačavanje. Ne postoji ni potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni za novim tumačenjem prava.

U skladu sa iznetim, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tuženog, u skladu sa odredbom člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tuženog nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Posebnom revizijom tuženog pobija se drugostepena presuda Apelacionog suda u Nišu u delu u kom je odbijena žalba tuženog izjavljena protiv prvostepene presude. Vrednost predmeta spora tog pobijenog dela presude, kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca, iznosi 1.061.219,00 dinara, odnosno 8.578 eura. Shodno navedenom, vrednost predmeta spora pobijenog dela ne dostiže zahtevani revizijski cenzus da bi revizija tuženog bila dozvoljena.

Na dozvoljenost izjavljene revizije tuženog nije od uticaja što je drugostepenom presudom preinačena odluka o troškovima postupka. Navedeno iz razloga što protiv odluke o troškovima postupka revizija nije dozvoljena prema vrsti odluke, pa preinačenje odluke o troškovima ne vodi primeni izuzetka predviđenog odredbom člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

U skladu sa iznetim Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić