.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4376/2021
14.10.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Gordane Komnenić, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Rnjaković, advokat iz ..., protiv tužene „Komercijalna banka“ AD Beograd, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 2511/19 od 16.09.2020. godine, u sednici održanoj 14.10.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 2511/19 od 16.09.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 2511/19 od 16.09.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 1675/18 od 14.11.2018. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev, pa je utvrđeno da je apsolutno ništava i ne proizvodi pravno dejstvo odredba člana 9. stavovi 1. i 2. Ugovora o kreditu za kupovinu stambenog objekta osiguranom kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita br. .. od 19.03.2008. godine, koji je zaključen između tužioca i tužene. Stavovima drugim i trećim izreke obavezana je tužena da tužiocu na ime neosnovano naplaćenih troškova za obradu kreditnog zahteva isplati iznos od 487,50 CHF u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 19.03.2008. godine pa do isplate, kao i da tužiocu na ime troškova za premiju osiguranja isplati iznos od 30 CHF i iznos od 825 CHF, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od 19.03.2008. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 50.643,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 2511/19 od 16.09.2020. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer je odluka u skladu sa pravnim stavom o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 22.05.2018. godine, dopunjenim na sednici Građanskog odeljenja od 16.09.2021. godine, kao i sa pravnim stavom o dozvoljenosti ugovaranja premije osiguranja, kao obaveze korisnika kredita, kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj od 16.09.2021. godine, a kod utvrđenja da u predugovornoj fazi tužilac nije bio upoznat sa vrstom i visinom troškova obrade kreditnog zahteva i puštanja kredita u tečaj, niti da mu je u predugovornoj fazi jasno predočena obaveza palaćanja banci premije osiguranja kod NKOSK i jednokratne naknade u korist Nacionalne korporacije, iskazivanjem vrste i visine ovih troškova kredita. Kako odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, to odluke nižestepenih sudova kojima je eventualno drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ne predstavljaju nužno i različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari. Saglasno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi utvrđenja i sticanja bez osnova podneta je 07.02.2018. godine. Vrednost predmeta spora je 1.342,50 CHF u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (137.619,81 dinara).
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
