.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4378/2019
06.11.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Zorane Delibašić, Ilije Zindovića i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Igor Olujić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1375/17 od 13.04.2017. godine, na sednici održanoj 06.11.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1375/17 od 13.04.2017. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1375/17 od 13.04.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 43025/13 od 17.11.2016. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu, zbog neosnovanog lišenja slobode, na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti, isplati iznos od 2.000.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.11.2016. godine, kao dana presuđenja pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da tužiocu, zbog neosnovanog lišenja slobode, a na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti, isplati iznos preko dosuđenog od još 2.076.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 204.743,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana nastupanja uslova za izvršenje do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1375/17 od 13.04.2017. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke i rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke u pogledu glavnog duga, i žalba tužioca u ovom delu odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude, u preostalom delu tako što je obavezana tužena da tužiocu na iznos troškova postupka od 204.743,00 dinara, isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 17.11.2016. godine, kao dana presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, odbačena je kao neblagovremena žalba tužioca od 20.01.2017. godine izjavljena preko advokata Teki Boškija iz ... . Stavom četvrtim izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom predviđenih revizijskih razloga, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).
Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada nematerijalne štete tužiocu za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti prouzrokovane neosnovanim lišenjem slobode, a pobijanom odlukom je potvrđena prvostepena presuda kojom je njegov zahtev delimično usvojen. O pravu tužioca i visini tražene naknade, sudovi su odlučili uz pravilnu primenu materijalnog prava, a revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke Apelacionog suda, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 26.11.2013. godine, a vrednost pobijanog dela od 2.076.750,00 dinara po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (114,0544 dinara za 1 euro) predstavlja iznos od 18.208,42 eura.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
