Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Božidara Vujičića, Zorane Delibašić, i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., selo ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 683/19 od 09.05.2019. godine, u sednici održanoj 14.11.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 683/19 od 09.05.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 683/19 od 09.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 808/16 od 16.11.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke, izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćenih penzija za period decembar 2012. godine – septembar 2017. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose, bliže navedene u tom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom od označenih datuma pa do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćenih penzija za period mart 1999. godine – novembar 2012. godine isplati pojedinačne mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom za svaki mesec pojedinačno, kako je to bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom četvrtim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćenih penzija, preko dosuđenih iznosa naknade za period od 2012. godine do 2017. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose, bliže navedene u tom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom od označenih datuma pa do isplate. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 103.500,00 dinara sa zakonskom kamatom počev od dana izvršnosti, pa do isplate. Stavom šestim izreke oslobođen je tužilac obaveze plaćanja sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 683/19 od 09.05.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena je prvostepena presuda u stavovima drugom, trećem, četvrtom i petom izreke. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, s tim što je predložilo da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete na ime neisplaćene penzije tužiocu, a pobijanom odlukom je potvrđena prvostepena presuda u delu kojim je njegov zahtev delimično usvojen i u delu kojim je njegov zahtev delimično odbijen, nakon što su sudovi utvrdili tačnu visinu potraživanja tužioca i ocenili prigovor zastarelosti. O pravu tužioca, visini tražene naknade, pripadajućoj kamati, kao i o istaknutom prigovoru zastarelosti potraživanja, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete na ime neisplaćene penzije podneta je 15.01.2016. godine. Vrednost predmeta spora opredeljena je na iznos od 3.532.659,53 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Biserka Živanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić