.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4386/2020
10.03.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Zorana Hadžića, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje- protivtužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Andraš Molnar, advokat iz ..., protiv tuženog-protivtužioca BB iz ..., čiji je punomoćnik Ljiljana Kežić, advokat iz ..., radi činidbe, predaje u suposed i naknade štete po tužbi i utvrđenja prava svojine i isplate po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužilje-protivtužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 65/20 od 21.05.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 10.03.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje-protivtužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 65/20 od 21.05.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje-protivtužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 65/20 od 21.05.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 7503/2014 od 13.09.2019. godine, delimično je usvojen protivtužbeni zahtev, pa je utvrđeno da je tuženi- protivtužilac po osnovu gradnje vangruntovni vlasnik u celosti objekta bliže opisanog u izreci, izgrađenog na kat.parc. .. i .. KO ..., upisanog u LN .. KO ..., što je tužilja-protivtužena dužna da prizna i trpi upis prava vlasništva u korist tuženog-protivtužioca u Republičkom geodetskom zavodu, Službi za katastru nepokretnosti, kada se za to steknu zakonski uslovi. Utvrđeno je da je tuženi- protivtužilac vlasnik u celosti zemljišta pod parcelnim brojem .. KO ..., površine 2 a 54m2, na kom je izgrađen objekat opisan u stavu prvom izreke. Obavezana je tužilja- protivtužena da tuženom protivtužiocu, na ime ulaganja u porodični stambeni objekat, izgrađen na parceli .. KO ..., isplati iznos od 958.502,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 28.05.2019. godine do isplate, dok je zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos od 04.11.2014. godine, kao dana podnošenja protivtužbe do isplate, odbijen, kao neosnovan. Obavezana je tužilja-protivtužena da tuženom protivtužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 360.775,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Istovremeno je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se obaveže tuženi- protivtužilac da ukloni montažnu halu sa kat.parc. .. KO ..., da zatrpa podrum, ukloni beton sa parcele i istu uzore, te da omogući tužilji-protivtuženoj korišćenje parcele, da se ovlašćuje tužilja-protivtužena da navedeno učini o trošku tuženog-protivtužioca, ukoliko on to ne učini u određenom roku, te da se obaveže tuženi-protivtužilac da tužilji-protivtuženoj, na ime korišćenja njene 1/3 idealnog dela parcele i naknade štete, isplati iznos od 500.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.04.2004. godine do isplate i troškovima parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 65/20 od 21.05.2020. godine, žalba tužilje-protivtužene je delimično usvojena, a delimično odbijena, pa je prvostepena presuda preinačena u delu odluke o zahtevu za isplatu, tako što je odbijen protivtužbeni zahtev da se obaveže tužilja-protivtužena da tuženom protivtužiocu, na ime ulaganja u porodični stambeni objekat, izgrađen na parceli .. KO ..., isplati iznos od 958.502,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 28.05.2019. godine do isplate, dok je u preostalom, pobijanom, a nepreinačenom delu odluke o tužbenom i protivtužbenom zahtevu i troškovima postupka prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja-protivtužena je blagovremeno izjavila reviziju, pobijajući je u potvrđujućem delu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje-protivtužene, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011...18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom, u pobijanom delu, primenom materijalnog prava iz odredbi čl. 24-26. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, utvrđeno je da je tuženi-protivtužilac, po osnovu gradnje na suvlasničkom zemljištu, postao vangruntovni (vanknjižni) vlasnik objekta sagrađenog bez odobrenja za izgradnju (za koji je podnet zahtev za legalizaciju) na kat. parc. .. i delu kat.parc. .. KO ..., kao i na zemljištu na kom je taj objekat izgrađen, nakon ocene da su obe parnične stranke, kao suvlasnici predmetne parcele bile nesavesne (tuženi- protivtužilac je znao da gradi na suvlasničkom zemljištu i gradnju je vršio bez izričite saglasnosti tužilje-protivtužene, a tužilja-protivtužena se gradnji nije protivila, sve dok objekat nije izgrađen), a da je vrednost objekta znatno veće vrednosti od vrednosti zemljišta na kome je izgrađen, što je utvrđeno iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke. Kako se zahtev tužbe i protivtužbe međusobno isključuju (koneksni odnos) to je istovremeno sa usvajanjem protivtužbenog zahteva odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilje-protivtužene.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je drugostepena odluka u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima stranaka, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pored navedenog, iz odluka na koje se tužilja-protivtužena poziva u reviziji ne proizlazi zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tač. 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese. (član 403. st. 1.i 3.)
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 30.09.2014. godine, a protivtužba 04.11.2014. godine. Vrednost predmeta spora po tužbi i po protivtužbi je iznos od 500.000,00 dinara. Prvostepena presuda doneta je 13.09.2019. godine, a drugostepena presuda doneta je 21.05.2020. godine.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan ponošenja tužbe i protivtužbe, to revizija tužilje- protivtužene nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
