.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4398/2020
10.11.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je punomoćnik Ivica Radonjić, advokat iz ..., protiv tuženih VV i GG, oboje iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Lazić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2319/2019 od 07.05.2020. godine, u sednici od 10.11.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2319/2019 od 07.05.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Negotinu P 127/18 od 26.02.2019. godine, stavom prvim izreke tuženi su obavezani da tužiocima na ime duga solidarno isplate 40.560 evra u dinarskoj protivvrednosti po kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.06.2015. godine do isplate. Stavom drugim izreke tuženi su obavezani da tužiocima naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 460.073,52 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2319/2019 od 07.05.2020. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tuženih i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv drugostepene presude, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP, i utvrdio da revizija tuženih nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitne povrede postupka iz člana 374. stav 2. tač. 6., 8., 10. i 11. ZPP, kao i na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenu u postupku pred drugostepenim sudom.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je preduzimač i izvođač građevinskih radova, a dana 18.03.2008. godine je sa tuženom, koja mu je supruga, pozajmio od tužilaca 31.000 evra, o čemu je sačinjena priznanica koju su tuženi potpisali. Prema navedenoj priznanici, rok za vraćanje pozajmljenog iznosa je bio 30.08.2008. godine, sa kamatom od 3% mesečno, da će se mesečno davati po 100 evra od dela kamate, i da se za dug garantuje kućom u Negotinu. Dana 08.07.2008. godine, tuženi je od tužilaca pozajmio još 18.500 evra, a tuženi su prihvatili i dug sina tužene u iznosu od 2.240 evra, koji je on imao prema tužiocima. Do dana 25.06.2015. godine tuženi su vratili iznos od 11.180 evra. Dana 16.12.2012. godine tuženi je pozajmio od tužilaca 10.000 evra, koji je tužiocima vraćen, prema priznanici od 05.11.2013. godine.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo, čl. 557. i 562. Zakona o obligacionim odnosima, kada su tuženi obavezani da tužiocima na ime duga solidarno isplate 40.560 evra u dinarskoj protivvrednosti sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.
Naime, u postupku je utvrđeno na osnovu priznanica da su tužioci kao zajmodavci tuženima pozajmljivali devizne iznose, te da tuženi nisu vratili celokupan iznos, već ukupno 11.180 evra i 10.000 evra po priznanici od 05.11.2013. godine. S obzirom na navedeno, tuženi su u obavezi da tužiocima vrate preostali iznos duga, pa je tužbeni zahtev pravilno usvojen.
Neosnovano se revizijom ukazuje da sud nije mogao bez veštačenja da utvrdi preostali iznos duga, jer se iz potpisanih priznanica moglo utvrditi koji novčani iznos su tužioci tuženima pozajmili, kao i koji iznos duga im je vraćen. Revizijom se ukazuje da tuženi pozajmljeni novac nisu koristili za zajedničke potrebe jer je njihov brak razveden 2010. godine, čime se ponavljaju žalbeni navodi koje je drugostepeni sud pravilno ocenio. Ostalim revizijkim navodima osporava se ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se revizija ne može izjaviti, prema članu 407. stav 2. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, bez detaljnog obrazlaganja revizijske presude u smislu člana 414. stav 2. ZPP, jer se obrazlaganjem presude ne bi postiglo novo tumačenje prava niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava.
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
