Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4400/2020
24.02.2021. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik u postupku po reviziji Mirjana Popović Radulaški, advokat iz Beograda, protiv tuženih BB iz ..., čiji su punomoćnici Gaši Edvard, advokat iz ... i Dragan Lazarević, advokat iz .... i VV iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Lazarević, advokat iz Svrljiga, radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 599/20 od 28.04.2020. godine, u sednici održanoj dana 24.02.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 599/20 od 28.04.2020. godine i presuda Osnovnog suda u Nišu P 2454/18 od 29.10.2019. godine u stavovima prvom, drugom, trećem i petom izreke i predmet vraća prvostepenom sudu, ali drugom veću tog suda, na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 599/20 od 28.04.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 2454/18 od 29.10.2019. godine, u stavovima prvom, drugom, trećem i petom izreke. Tom presudom, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se prema tuženima utvrdi da su namireni u svom naslednom delu iza smrti oca pok. GG iz ... preminulog 05.07.1995. godine, na način što su zajedničkim sredstvima stekli u svojinu nepokretnosti u ..., .... i ... kod ... i u ..., te da tužiocu priznaju pravo svojine po osnovu sticanja radom u zajednici sa ostaviocem i po osnovu faktičke deobe imovine za života ostavioca, na nepokretnostima bliže opisanim u ovoj izreci i da po pravnosnažnosti presude Služba za katastar nepokretnosti u Prištini izvrši odgovorajući upis promene prava vlasništva sa ostavioca na tužioca. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je vlasnik nepokretnosti na izgrađenim objektima i postrojenjima upisanim u PL br. ... KO ... ukupne površine 4.82,52 ha i da mu tuženi ovo pravo priznaju i trpe promenu upisa. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tuženi prema njegovom doprinosu u porodičnoj zajednici priznaju pravo susvojine od ½ idealnih delova i pravo svojine na nepokretnostima koje su bliže opisane u ovom stavu izreke, kao i pravo svojine na iznosu od 191.000 DEM što konvertovano u evrima iznosi 85.500 i na iznosu od 950 CHF. Stavom četvrtim izreke, odbijen je prigovor o mesnoj nadležnosti toga suda. Stavom petim izreke, tužilac je obavezan da tuženima solidarno naknadi troškove parničnog postupka od 73.500,00 dinara.
Protiv navedene pravnosnažne presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/2011, 55/14) koji se u ovom parničnom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je rođeni brat tuženih po pok. ocu GG koji je preminuo 05.07.1995. godine. Šest meseci kasnije preminula je i njihova majka DD. Rešenjem Opštinskog suda u Prištini O br.33/98 od 01.04.1998. godine, prekinut je ostavinski postupak pokrenut iza smrti pok. GG i tužilac je upućen na parnicu da dokaže da je stekao pravo svojine na nepokretnostima koje se vode na ime pok. GG, a po osnovu rada i sticanja u porodičnoj zajednici sa pok. GG i po osnovu realne deobe ostaviočeve imovine za njegovog života. Tužilac je živeo u porodičnoj i ekonomskoj zajednici sa pok. GG, radeći sve vreme kao kvalifikovani ... u očevom ... u ... počev od 1967. godine do očeve smrti, pa i posle toga do novembra 1996. godine, kada je ...prestao da radi. Tužena VV nikada nije bila zaposlena i do udaje je živela u porodičnom domaćinstvu sa roditeljima i braćom u .... Nakon udaje 1980. godine se odselila za ..., pa joj je pok. otac 1984. godine kupio plac i kuću u ... koji se vode na njeno ime. Tuženi BB je najpre radio u ..., zatim u ..., a kasnije i kao ... a zaradu je davao ocu GG koji je bio domaćin kuće. BB se oženio 1981. godine i ostao da živi u porodičnoj zajednici sa roditeljima i bratom i pomagao im u poslovima u ..., onoliko koliko je mogao uz redovan posao. Godine 1983. kupljen je plac u ..., na kojem je potom sagrađena predmetna kuća površine od 450 m2, koja se vodi na ime tuženog BB, a 1986. godine je kupljena katastarska parcela i kuća površine 82 m2 u ...kod ..., koja se takođe vodi na njegovo ime, kao i obradivo zemljište u selu ..., Opština ..., a koje se delom vodi na ime BB, a delom na ime tužioca. Na ime tužioca se osim ovog gazdinstva u ... vodi i jedna kat. parcela u ..... Sve ove nepokretnosti su kupljene od para stečenih u porodičnoj zajednici i uz znanje svih naslednika sada pok. GG i njegove supruge jer su ovde parnične stranke bile i potpisnici tih kupoprodajnih ugovora. Sada pok. GG je pre nego što je otvorio svoj ... u ..., radio taj posao, zajedno sa jednim licem od kojeg se odvojio, a kasnije je pored tog starog ... dogradio i novi ... na struju, a zarada koja je ostvarivana radom ... je bila velika. Pre nego što je kupio navedeno zemljište u ... koje se vodi na njegovo ime, a od zarade stečene radom u njihovoj porodičnoj zajednici na čijem je on bio čelu, sada pok. GG je imao oko 2.40.00 ha zemlje na ovoj lokaciji koju je stekao nasleđem iza svog pok. oca ĐĐ. Tužilac se oženio 1994. godine. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke od 02.07.2019. godine, utvrđena je vrednost predmetnih nepokretnosti odnosno ostaviočeve imovine koja predstavlja njegovu zaostavštinu, kao i vrednost imovine koja se vodi na ime svakog od ovde parničnih stranaka.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbene zahteve tužioca za utvrđenje prava (su) svojine na predmetim nepokretnostima, zaključivši da se ta imovina koja je stečena radom u njihovoj porodičnoj zajednici, kupovala onako kako je to određivao sada pok. GG kao domaćin kuće i to podjednako na imena tužene VV, tuženog BB i ovde tužioca, koji su znali za ove kupovine. Pored toga, smatrao je da tužilac nije dokazao da su tuženi navedenim raspolaganjem imovine koja im je data u svojinu namireni u svom naslednom delu, kao ni to da je on više od ostalih članova porodične zajednice učestvovao u povećanju obima te imovine, da bi stekao tražena stvarna prava na osnovu člana 195. Porodičnog zakona.

U pogledu traženog novčanog iznosa (deviznih iznosa), sud je zaključio da se ne može pouzdano utvrditi visina ovih novčanih sredstava iz postavljenog tužbenog zahteva jer su saznanja o tome koliko je bilo para od zajedničke imovine u vreme smrti njihovog oca GG, imali samo tužilac AA, tuženi BB i sada pok. otac.

Drugostepeni sud je prihvatio izloženo pravno stanovište prvostepenog suda, ali sa argumentacijom zasnovanom na članu 67. Zakona o nasleđivanju. Naime, zakonska je pretpostavka propisana članom 66. ovog zakona, da se zakonskom nasledniku u njegov nasledni deo uračunava poklon koji je na ma koji način dobio od ostavioca. Prema članu 67. istog zakona, taj poklon se ne uračunava u nasledni deo, ako je ostavilac u vreme poklona ili docnije ili u zaveštanju izjavio da se poklon neće uračunati ili se iz okolnosti može zaključiti da je to bila ostaviočeva namera, a time se ne dira u pravila o nužnom delu.

Kako je utvrđeno da je pok. GG, bio domaćin i glava porodice i da su parnične stranke (osim tužene VV) živele u zajedničkom i ekonomskom domaćinstvu sa njim i njegovom suprugom i davali im zaradu koju su ostvarivali, to se u konkretnoj situaciji kada je on dao novac tuženima BB i VV za kupovinu predmetnih nepokretnosti na kojima se oni vode kao vlasnici, a kako bi im rešio stambena pitanja, po stanovištu istog suda može zaključiti da je ostaviočeva namera bila da se ovi pokloni neće uračunati u njihov nasledni deo. Ocenio je takođe, da je pravilan zaključak prvostepenog suda o tome da tužilac nije dokazao kolika je bila materijalna baza sada pok. GG i njegove supruge i koliki je bio njegov - tužiočev doprinos u sticanju imovine njihove porodične zajednice po osnovu rada u ... u smislu člana 231. ZPP, kako bi se mogla utvriditi visina tog njegovog doprinosa na osnovu člana 195. Porodičnog zakona, obzirom da iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da su svi članovi porodice jednako privređivali.

Izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova se ne može prihvatiti jer je zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je relevantno činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Naime, osnovano se revizijom tužioca ističe da nižestepeni sudovi onu imovinu koja je kupljena novcem stečenim radom u porodičnoj zajednici kojom je upravljao sada pok. GG kao domaćin kuće, a koja je preneta na imena tuženih BB i VV tretiraju kao njihovu posebnu imovinu i kao poklon koji se neće uračunati u njihove nasledne udele. Ocenivši pritom da su svi naslednici kupovinom imovine od novca stečenog radom u njihovoj porodičnoj zajednici, a kojim je raspolagao sada pok. GG, dobili imovine iste vrednosti. Ovaj činjenično-pravni zaključak o imovini iste vrednosti suprotan je nalazu i mišljenju sudskog veštaka građevinske struke od 02.07.2019. godine. Prvostepeni sud je izveo ovaj dokaz, ocenio ga i prihvatio kao stručan, ali je propustio da utvrdi činjenice utvrđene na osnovu ovog izvedenog dokaza u pogledu visina utvrđenih vrednosti predmetnih kuća i kat. parcela, koje su pripale tuženom BB (kuća od 450 kvadrata u ..., kuća u ... i zemljište – gazdinstvo u ... kod ...) i vrednost kuće i placa u ... upisanih na ime tužene VV, u odnosu na vrednost gazdinstva u ... i kat. parcele u ... koje se vode na ime tužioca, kao i ukupnu vrednost ostaviočeve zaostavštine. Zato će to učiniti u ponovnom postupku.

Ove činjenice su uz već utvrđene, od značaja za pravnu ocenu u pogledu toga da li se iz okolnosti konkretnog slučaja može zaključiti da je ostaviočeva namera bila da se učinjeni pokloni ne uračunaju u nasledni deo tuženih na osnovu člana 67. Zakona o nasleđivanju. U tom kontekstu je takođe bitno sagledati i specifičnosti običajnog prava na području ... na šta se u reviziji osnovano ukazuje, kod utvrđene činjenice da je tužilac bio taj koji je ostao da živi u porodičnoj i ekonomskoj zajednici sa pok. ocem i sa njim radi u ... koji je bio glavni izvor prihoda njihove porodične zajednice. Te specifičnosti treba sagledati u kontekstu nesrazmere vrednosti imovine upisane na tužene, odnosno ocene da li je sada pok. otac parničnih stranaka imao nameru da učinjenim poklonima reguliše imovinske odnose članova svoje porodične zajednice, a sledom toga, da li ima uslova za institut uračunavanja poklona u nasledni deo.

Kod utvrđene činjenice da tužena VV nije učestvovala u radu porodične zajednice nakon udaje 1980. godine i prelaska za Čačak, a u kontekstu ostalih utvrđenih relevantnih činjenica, ne može se prihvatiti stanovište izraženo u pobijanoj presudi da su svi članovi porodice jednako privređivali u porodičnoj zajednici. Imovina stečena u porodičnoj zajednici je rezultat materijalne baze u zemljištu i sredstvima rada i uloženog rada članova domaćinstva. Kod utvrđene materijalne baze, ne može se prihvatiti i zaključak nižestepenih sudova da tužilac nije dokazao postojanje materijalne baze i to da je svojim dugogodišnjim radom u ... doprineo sticanju predmetne imovine stečene radom u porodičnoj i ekonomskoj zajednici, zbog čega će sud u ponovnom postupku proceniti ispunjenost uslova za ovaj deo tužbenog zahteva, na osnovu člana 195. u vezi člana 180. st.3. i 4. Porodičnog zakona.

Takođe se u reviziji osnovano ističe da je tuženi BB na ročištu za glavnu raspravu održanom dana 09.02.1999. godine dao izjavu u pogledu deviznih sredstava zatečenih u kući i porodičnoj zajednici nakon smrti njihovog oca, pa će kontradiktornosti vezane za ovaj činjenično pravni zaključak u pogledu ove imovine, prvostepeni sud otkloniti u ponovnom postupku.

Kako je Vrhovni kasacioni sud u svom rešenju Rev 717/17 od 26.10.2017. godine već nalagao prvostepenom sudu odnosno veću koje je postupalo u ovoj pravnoj stvari šta treba da utvrdi i kojim odredbama materijalnog prava da se rukovodi, a po kom nalogu ono nije postupilo, zbog toga je ponovnim ukidanjem pobijanih odluka odlučio da se predmet da na ponovno suđenje drugom veću.

Kako odluka o troškovima postupka zavisi od ishoda odluke o glavnoj stvari, to je i ona ukinuta.

Na osnovu svega izloženog, i na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove odluke.

Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić