.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4409/2020
15.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Rajković advokat iz ..., protiv tužene „Komercijalne banke“ AD Beograd, koju zastupa Nemanja Aleksić advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 1106/19 od 07.07.2020. godine, u sednici veća održanoj 15.10.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 1106/19 od 07.07.2020. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 1106/19 od 07.07.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Užicu P 892/19 od 10.10.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je apsolutno ništava odredba ugovora o dinarskom kreditu sa deviznom klauzulom za izgradnju stambenog objekta, osiguranog kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita broj .. od 28.04.2009. godine, iz člana 8. stav 1. koja glasi: „korisnik kredita se obavezuje da po osnovu troškova obrade kreditnog zahteva i puštanje kredita u korišćenje, a na osnovu Odluke o tarifama naknada banke, plati banci jednokratnu naknadu u visini od 1,50% od iznosa odobrenog kredita u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS važećem za EUR na dan plaćanja.“. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 25.548,37 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06.05.2009. godine prema Zakonu o visini stope zatezne kamate do 24.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine prema Zakonu o zateznoj kamati pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 19.328,53 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude pa do konačne isplate.
Presudom Višeg suda u Užicu Gž 1106/19 od 07.07.2020. godine, stavom prvim izreke, potvrđena presuda Osnovnog suda u Užicu P 892/19 od 10.10.2019. godine a žalba tužene odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - US, 74/2013 - US, 55/2014, 87/2018 i 18/20, u daljem tekstu: ZPP) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovniog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je u vršenju nadležnosti iz člana 31. Zakona o uređenju sudova, na sednici Građanskog odeljenja održanoj 22.05.2018. godine usvojio pravni stav o dozvoljenosti ugovaranja troškova obrade kredita. Prema ovom pravnom stavu banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanje kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.
Pravnosnažnom presudom utvrđeno je da je ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo odredba iz člana 8. stav 1. Ugovora o dinarskom kreditu sa deviznom klauzulom za izgradnju stambenog objekta, osiguranog kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita broj .. od 28.04.2009. godine, kojom se tužilac kao korisnik kredita obavezao da tuženoj po osnovu troškova obrade kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje plati jednokratnu naknadu u visini od 1,50% od iznosa odobrenog kredita u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS važećem za EUR na dan plaćanja, pa je obavezana tužena da tužiocu isplati iznos od 25.548,37 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana zaključenja ugovora pa do isplate. Ovo zbog toga što tužena nije dokazala na šta se odnose troškovi obrade kredita i puštanja kredita u korišćenje u iznosu koji je tužiocu naplaćen.
Ovakva odluka nižestepenih sudova je u skladu sa usvojenim pravnim stavom o dozvoljenosti ugovaranja troškova obrade kredita. Tužena nije dokazala da je pre zaključenja ugovora o kreditu tužiocu uručila ponudu koja je sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita, a na njoj je bio teret dokazivanja te činjenice (član 231. ZPP). Zbog toga o posebnoj reviziji tužene nije potrebno odlučivati u cilju ujednačavanja sudske prakse.
S obzirom da po oceni revizijskog suda nema drugih zakonom propisanih razloga za dozvoljenost posebne revizije, na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem vrednost pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislava Apostolović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
