.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 441/2020
12.03.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Vasić, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje, Beograd, Filijala iz Prokuplja, radi uplate doprinosa za PIO, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 1079/19 od 17.10.2019. godine, na sednici održanoj 12.03.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Prokuplju Gž 1079/19 od 17.10.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
UKIDAJU SE rešenje o troškovima postupka sadržano u presudi Višeg suda u Prokuplju Gž 1079/19 od 17.10.2019. godine i rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke presude Osnovnog suda u Prokuplju P 1596/17 od 22.01.2018. godine i u tom delu predmet vraća prvostepenom na ponovni postupak.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Prokuplju, presudom P 1596/17 od 22.10.2018. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužilje, tako što je obavezao tuženu da u korist tužilje izvrši uplatu doprinosa za PIO nadležnom fondu PIO, po stopi koja bude važila na dan uplate, za period jun – decembar 2015. godine, na određene novčane iznose (sve bliže određeno u stavu prvom izreke). Odbio je prigovor stvarne nenadležnosti suda (stav drugi izreke). Odlučio je i da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka (stav treći izreke).
Viši sud u Prokuplju, presudom Gž 1079/19 od 17.10.2019. godine, odbio je kao neosnovane žalbe tužilje i tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Prokuplju P 1596/17 od 22.10.2018. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je odlučeno o troškovima parničnog postupka, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, kao posebnu, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. a u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14 i 87/18), ocenio da je revizija tužilje izuzetno dozvoljena, radi ujednačavanja sudske prakse.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u pobijanom delu u odnosu na rešenje o troškovima parničnog postupka, na osnovu člana 408. a u vezi člana 420. ZPP i utvrdio da je revizija tužilje osnovana.
U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. a u vezi člana 420. ZPP.
Prvostepenom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužilje, tako što je obavezana tužena da u korist tužilje uplati tražene doprinose. Odlučujući o troškovima parničnog postupka, prvostepeni sud je imao u vidu da su doprinosi za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje sadržani u novčanoj naknadi i da je tužilac iste mogao potraživati u postupku u kojem je potraživao i novčanu naknadu u cilju ekonomičnosti postupka, zbog čega je odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.
Drugostepeni sud je zaključio da je pravilna odluka prvostepenog suda u pogledu troškova parničnog postupka u smislu odredbi člana 153. i 154. ZPP.
Međutim, ovakav zaključak nižestepenih sudova se ne može prihvatiti kao pravilan, zbog čega su osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, na koji razlog ovaj sud pazi i po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408., a u vezi člana 420. ZPP.
Odredbom člana 153. stava 1. ZPP je propisano, da, stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove. Odredbom člana 154. stav 1. ZPP je propisano da, sud će prilikom odlučivanja koji će troškovi da se naknade stranci da uzme u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. O tome koji su troškovi bili potrebni, kao i o iznosu troškova, odlučuje sud ceneći sve okolnosti. Odredbom člana 156. ZPP je propisano, da, tužilac će da naknadi tuženom parnične troškove ako tuženi nije dao povod za tužbu i ako je priznao tužbeni zahtev u odgovoru na tužbu, odnosno na pripremnom ročištu, a ako se ne održava pripremno ročište, onda na glavnoj raspravi pre nego što se upustio u raspravljanje o glavnoj stvari.
Tarifnim brojevima 13, 14, 15. i 16. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“ broj 121/12) je predviđena nagrada advokatu prema vrsti postupka i vrednosti spora za sastavljanje podneska, zastupanje i sastavljanje pravnih lekova.
Načelo ekonomičnosti postupka nije predviđeno kao osnov za nedosuđivanje troškova parničnog postupka, posebno kao u konkretnoj situaciji kada je tužilja u celosti uspela u sporu, a razlog pravičnosti može biti od uticaja na odluku o troškovima postupka u sporovima iz porodičnih odnosa.
Prema tome, kako zbog pogrešne primene materijalnog prava nižestepeni sudovi nisu potpuno utvrdili činjenično stanje od uticaja za odluku o zahtevu tužilje za naknadu troškova postupka, to je ovaj sud ukinuo drugostepenu i prvostepenu presudu u odnosu na odluku o troškovima parničnog postupka i predmet u tom delu vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.
U ponovnom postupku, prvostepeni sud će radi pravilne primene materijalnog prava, utvrditi relevantne činjenice od značaja za odluku o troškovima postupka, polazeći od navedenih odredbi Zakona o parničnom postupku i Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i doneti novu, pravilnu i zakonitu odluku.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbi člana 404. i 416. stava 2. a u vezi člana 420. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
