U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Branka Stanića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Bratislav Savić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Slavoljub Milošević, advokat iz ..., radi poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1622/21 od 14.12.2021. godine, u sednici održanoj 27.10.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.

PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 1622/21 od 14.12.2021. godine i presuda Osnovnog suda u Nišu P 5125/2019 od 14.01.2021. godine, tako što se PONIŠTAVA ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen dana 23.05.2017. godine između VV iz ..., ul. ... broj .., kao primaoca izdržavanja i BB iz ..., Bulevar ... broj .., kao davaoca izdržavanja, koji je solemnizovan pred javnim beležnikom Zoricom Stojanović iz ... pod poslovnim brojem OPU:..-2017 pa se zaostavština iza smrti pok. VV bivšeg iz ... ima raspravljati po osnovu zakona.

OBAVEZUJE SE tuženi BB iz ... da tužiocu AA iz ... na ime troškova parničnog postupka isplati 32.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude pa do konačne isplate, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 5125/2019 od 14.01.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se poništi ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen dana 23.05.2017. godine između VV iz ..., ul. ... broj .., kao primaoca izdržavanja i BB iz ..., Bulevar ... broj .., kao davaoca izdržavanja, koji je solemnizovan pred javnim beležnikom Zoricom Stojanović iz ... pod poslovnim brojem OPU: ..-2017, te da se zaostavština iza smrti pok. VV bivšeg iz ... raspravi po zakonu, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka plati 73.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do konačne isplate, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1622/21 od 14.12.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 5125/2019 od 14.01.2021. godine.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse u ovakvim slučajevima, zbog čega je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je rođeni brat tužiocu. Tuženi je u svojstvu davaoca izdržavanja sa ocem sada pok. VV, kao primaocem izdržavanja, dana 23.05.2017. godine, zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju. Ugovor je overen i solemnizovan pred javnim beležnikom Zoricom Stojanović iz ... pod posl. br. OPU: ..- 2017. Naznačenim ugovorom primalac izdržavanja je veći deo svoje nepokretne, kao i pokretne imovine, bliže navedene u ugovoru, ostavio davaocu izdržavanja. Pok. VV je preminuo ...2017. godine u svojoj 86-oj godini. Veštačenjem od strane veštaka medicinske struke dr Miodraga Zdravkovića iz ... utvrđeno je da je sada pok. VV bolovao od hroničnog lumbalnog sindroma, od 2008. godine od povišenog krvnog pritiska i poremećaja srčanog ritma, od 2013. godine od Parkinsonove bolesti, a od 2015. godine od anemije. Aprila 2017. godine postavljena je dijagnoza tromboza vena, jetre i donje šuplje vene. Krajem 2017. godine zbog teške anemije hronične bubrežne slabosti i insufijencije jetre je hospitalizovan u ... bolnici u ... sa aspektom težeg bolesnika. U drugoj polovini jula 2017. godine tokom hospi-delegacije u DC i VB ..., postavljena je dijagnoza i potvrđeno postojanje uznapredovanog tumora jetre sa metastaziranjem u desno plućno krilo sa poremećajem disanja. Prema mišljenju naznačenog veštaka, u vreme zaključenja predmetnog ugovora kod sada pok. VV već je bilo prisutno stanje jakog uznapredovanog teškog obolenja u vidu malignog tumora jetre sa širenjem u okolna tkiva, tako da se isti u vreme potvrđivanja spornog ugovora nalazio u stanju izvesne smrti, čije se nastupanje, s obzirom na nivo saznanja o prirodi obolenja i njegovom tadašnjem stadijumu, moglo očekivati u narednih nekoliko meseci, maksimalno tri - šest meseci. Tuženi je po struci lekar – anesteziolog u ... bolnici u ..., a na osnovu iskaza svedoka je utvrđeno da se o zdravlju sada pok. VV isključivo on brinuo. Tuženi je iz roditeljskog doma otišao 1987. godine dok je tužilac sa svojom porodicom ostao da živi u zajedničkoj kući sa roditeljima, i to na spratu kuće, a roditelji su živeli u prizemlju. Majka parničnih stranaka je umrla 2004. godine. Na osnovu iskaza saslušanih svedoka utvrđeno je da su se o sada pok. VV brinuli i tužilac i njegova porodica, ali su poslednjih godina odnosi sa tužiocem bili poremećeni, jer VV nije bio zadovoljan hranom koju su mu pripremali, tako da su viđali tuženog da često dolazi kod oca, vodi ga kod doktora i donosi mu hranu, kao i da je angažovao ženu koja je ocu spremala hranu.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, nižestepeni sudovi su ocenili da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan zbog sledećih razloga:

Naime, prema članu 203. Zakona o nasleđivanju predviđeno je da na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja, sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. Sud nalazi da iako je tuženi lekar po profesiji i da se starao o zdravlju pokojnog VV, ne znači da je isti bio upućen u kompletno zdravstveno stanje svog oca u momentu zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju, te da u konkretnom slučaju ima aleatornosti. Dijagnoza da otac parničnih stranaka boluje od težeg oblika kancera je postavljena jula meseca 2017. godine, nakon zaključenja predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju, pa je zaključak nižestepenih sudova da tuženi iako lekar nije u momentu zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju znao niti je mogao znati da je pok. VV teško bolestan s obzirom da se prvi simptomi naznake teške bolesti pojavljuju kasnije. Pri tome, sud nakon izvedenih dokaza zaključuje da je pok. VV, a što utvrđuje iz iskaza GG (sestre pok. VV), da je VV imao nameru da sa BB zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju kojim bi ga odredio kao lice koje će brinuti o njemu, ali je u to vreme BB bio u mirovnoj misiji Ujedinjenih nacija. Smrt kao biološko okončanje života izvesna je za svako biće ali ne i vreme njenog nastupanja, pa se zbog toga leatornost ugovora o doživotnom izdržavanju ne procenjuje samo po vremenskom razmaku između zaključenja ugovora i smrti primaoca izdržavanja, već prema svim okolnostima svakog konkretnog slučaja. Do izdržavanja od strane tuženog je zaista i došlo jer je tuženi brigu i pažnju svom ocu pružao dugi niz godina i pre zaključenja predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju, a što je navedeno i u samom ugovoru. To je potvrdio iskaz svedoka Zorice Stojanović javnog beležnika koja je potvrdila predmetni ugovor o doživotnom izdržavanju, a iz čijeg iskaza je utvrđeno da je pre potvrde ugovora obavljen razgovor sa pok. VV i da se isti izjasnio da je zadovoljan pažnjom izdržavanja koje dobija od sina BB. Pokojni VV je bio zadovoljan sa onim što od sina BB dobija, a osim toga tuženi je angažovao lice koje je njegovom ocu spremalo hranu i pre zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju. Stoga se može zaključiti da je ugovor o doživotnom izdržavanju došao kao znak zahvalnosti primaoca izdržavanja za svu pažnju i brigu koju je od svog sina BB godinama dobijao, pa su nižestepeni sudovi zaključili da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovakva pravna argumentacija nižestepenih sudova nije prihvatljiva. Ugovor o doživotnom izdržavanju je zaključen dana 23.05.2017. godine. Pokojni VV je umro ...2017. godine. U julu mesecu 2017. godine postavljena je dijagnoza i potvrđeno je postojanje uznapredovanog tumora jetre sa metastaziranjem u desno plućno krilo i sledstvenim poremećajem disanja. Pre toga, još u toku 2013. godine utvrđeno je da pok. VV ima poremećaj srčanog ritma, a registrovana je i prisutnost Parkinsonove bolesti. Aprila 2017. godine postavljena je dijagnoza tromboza vena, jetre i širenja šuplje vene. Tuženi BB je po struci lekar anesteziolog. Imajući u vidu obolenja koja su postojala kod VV i pre zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju i njegove pozne godine života. Tuženi BB je kao lekar mogao da zaključi da kod pok. VV postoji takvo zdravstveno stanje koje nesumnjivo ukazuje da je izvesno nastupanje njegove bliske smrti. Tuženi jeste dolazio, obilazio oca i pomagao mu u lečenju. Međutim, tuženi je sin pokojnog VV i shodno odredbama Porodičnog zakona ima dužnost da se stara o zdravstvenom stanju roditelja i da mu pomaže u izdržavanju. Iz toga proizilazi zaključak da je tuženi mogao da pretpostavi da postoji izvesnost u pogledu vremenski bliske smrti primaoca izdržavanja.

Iz svega iznetog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo, pa je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Odluku o troškovima postupka sud je doneo na osnovu čl. 153, 154. i 165. stav 2. ZPP, pri čemu su tužiocu koji je uspeo u sporu priznati sledeći troškovi: na ime stručnog sastava tužbe iznos od 6.000,00 dinara (shodno vrednosti spora), na ime stručnog sastava revizije iznos od 12.000,00 dinara, shodno važećoj AT, kao i na ime troškova veštačenja iznos od 14.000,00 dinara, što sve ukupno čini iznos od 32.000,00 dinara, pa je odlučeno kao u stavu trećem izreke. Ostale troškove sud nije priznao iz sledećih razloga: prema članu 163. stav 2. ZPP propisano je da je stranka dužna da u zahtevu opredeli vrstu i iznos troškova za koje traži naknadu. Punomoćnik tužioca nije opredelio za koliko podnesaka traži naknadu, koliko održanih, a koliko neodržanih ročišta, niti koje iznose traži na ime sudskih taksi. Troškovi za žalbu nisu traženi, pa shodno svemu tome tužiocu nisu dosuđeni ostali troškovi.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić