Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Nikotić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Barišić, advokat iz ... i VV iz ..., čiji je punomoćnik Strajin Lapčević, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6907/18 od 17.05.2019. godine, u sednici održanoj 24.02.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6907/18 od 17.05.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6907/18 od 17.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 1452/16 od 11.04.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor presuđene stvari. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio utvrđenje da je vlasnik kp .. KO ..., što su tuženi dužni priznati i trpeti da na osnovu ove presude tužilac može upisati svoje pravo svojine na kat. parceli .. KO ... u javne knjige bez saglasnosti tuženih. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obavežu tuženi da mu predaju u posed kat. parcelu .. KO ... . Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je ništav ugovor o kupoprodaji nepokretnosti kat. parcele .. KO ..., zaključen između tuženih kod javnog beležnika Saše Boškovića iz Beograda, 04.05.2015. godine, pod brojem OPU ../15. Stavom petim izreke, obavezan je tužilac da tuženima na ime troškova parničnog postupka plati 30.000,00 dinara sa kamatom od 11.04.2018. godine do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6907/18 od 17.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P 1452/16 od 11.04.2018. godine u stavovima drugom, trećem, četvrtom i petom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog VV za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena, zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav drugi).

Predmet spora u ovoj parnici je zahtev za utvrđenje prava svojine tužioca na određenoj nepokretnosti, zahtev da tuženi tužiocu ovu nepokretnost predaju u posed, kao i zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora o kupoprodaji sporne nepokretnosti koji je zaključen između tuženog BB kao prodavca i tuženog VV kao kupca. Tokom postupka tužilac je na okolnost svoje aktivne legitimacije podneo presudu na osnovu priznanja od 28.06.1991. godine, kojom je utvrđeno da je vlasnik sporne nepokretnosti, a tužilac pravo svojine nije upisao u zemljišne knjige, niti mu je predmetna parcela predata u posed. Kako je tuženi BB, bio upisan u evidenciju nepokretnosti kao vlasnik sporne parcele, te kako je ovu parcelu prodao tuženom VV ugovorom o kupoprodaji od 04.05.2015. godine, na osnovu ovog pravnog posla tuženi VV je upisan u evidenciju nepokretnosti kao njen vlasnik. Nižestepeni sudovi su utvrdili da tuženi VV ima jači pravni osnov u pogledu prava svojine na spornoj nepokretnosti, imajući u vidu da je nepokretnost stekao na osnovu pravnog posla, da je ušao u posed nepokretnosti i da je njegovo pravo svojine upisano u evidenciju nepokretnosti. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca propisani članom 404. stav 1. ZPP, jer se revizijskim navodima osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Osim toga, uslovi za sticanje prava svojine na nepokretnostima zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju i zato je neosnovan razlog istaknut u reviziji da u ovoj parnici postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je 06.05.2016. godine, a vrednost predmeta spora koja je označena u tužbi je 650.000,00 dinara, što je dinarska protivvrednost od 5.292,72 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (1 evro = 122,81 dinar).

Kako je vrednost predmeta spora ispod zakonom propisanog cenzusa za izjavljivanje revizije iz člana 403. stav 3. ZPP, to znači da revizija tužioca nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić