Rev 4437/2021 3.1.2.7; poklon

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4437/2021
12.12.2022. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Vesne Stanković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marijana Tonić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Jordanov, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 183/20 od 18.11.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 12.12.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 183/20 od 18.11.2020. godine.

ODBIJAJU SE zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova revizijskog postupka, kao neosnovani.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi P 87/19 od 04.10.2019. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da ima pravne važnosti ugovora o poklonu nepokretnosti zaključen između pok. VV kao kao poklonoprimca sa jedne strane i tuženog BB kao poklonodavca sa druge strane, u postupku sprovođenja komasacije pred Komisijom za sporvođenje komasacije SO Petrovac, na zapisniku o utvrđivanju faktičkog stanja br. 461-18/887 od 01.12.1986. godine, po kom ugovoru je tuženi kao poklonodavac poklonio u svojinu i državinu poklonoprimcu, sada pok. VV svoju 1/3 od nepokretnosti bliže navedenih u tom stavu izreke, tako da je na osnovu tog ugovora o poklonu nepokretnosti sada pok. VV postala vlasnik na 2/3 ovih parcela, a koja je kao svoje 2/3 ovih parcela kao primalac izdržavanja prenela u svojinu i državinu svojoj ćerki tužilji AA kao davaocu izdržavanja, po ugovoru o doživotnom izdržavanju zaključenim pred Opštinskim sudom u Petrovcu 26.01.1996. godine 3R.br 53/96, što je tuženi dužan da prizna i dozvoli tužilji da se može na osnovu ove presude uknjižiti kao vlasnik kod SKN u Petrovcu. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postpka isplati iznos od 182.700,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Odlučujući o žalbi tuženog, Apelacioni sud u Kragujevcu je nakon održane rasprave doneo presudu Gž 183/20 od 18.11.2020. godine kojom je stavom prvim izreke, ukinuo navedenu prvostepenu presudu i presudio tako što je utvrdio da ima pravne važnosti ugovor o poklonu nepokretnosti zaključen između pok. VV iz ..., kao poklonoprimca sa jedne strane, i tuženog BB iz ..., kao poklonodavca sa druge strane, u postupku sprovođenja komasacije pred Komisijom za sporvođenje komasacije SO Petrovac, a po zapisniku o utvrđivanju faktičkog stanja br. 461-18/887 od 01.12.1986. godine, a po kom ugovoru je tuženi kao poklonodavac poklonio u svojinu i državinu poklonoprimcu, sada pok. VV, svoju 1/3 od parcela kp.br. ..broj zgrade 1-porodična stambena zgrada, zemljište pod zgradom-objektom u površini 46m2, broj zgrade 2 pomoćna zgrada-zemljište pod zgradom-objektom u površini 65m2, broj zgrade 3 pomoćna zgrada-zemljište pod zgradom-objektom u površini 24m2, broj zgrade 4, zemljište pod zgradom-objektom u površini 19m2, broj zgrade 5 pomoćna zgrada zemljište pod zgradom-objektom u površini 13m2, broj zgrade 6 zgrada poljoprivrede zemljište pod zgradom-objektom u površini 41m2, zemljište uz zgradu-obejakat u površini od 5,00 ari, voćnjak 1. klase u površini od 35m2, kp.br. .. njiva 1. klase u površini od 10,44 ara, kp.br. .. njiva prve klase u površini od 8,83 ara, kp.br. .. voćnjak 1. klase u površini od 15,46 ari, a koje parcele su upisane u list nepokretnosti br. .. KO ... i kp.br. .. broj zgrade 1 porodična stambena zgrada zemljište pod zgradom-objektom u površini od 71m2, broj zgrade 2 porodična stambena zgrada zemljište pod zgradom-objektom u površini od 65m2, zemljište uz zgradu-objekat u površini od 5,00 ari, voćnjak 1. klase u površini od 39,57 ara, koja parcela ima ukupnu površinu od 45,93 ara upisana u list nepokretnosti .. KO ..., tako da je na osnovu tog ugovora o poklonu nepokretnosti sad pok. VV postala vlasnik na 2/3 ovih parcela, a koja je kao svoje 2/3 od ovih parcela kao primalac izdržavanja prenela u svojinu i državinu svojoj ćerki tužilji AA kao davaocu izdržavanja, po ugovoru o doživotnom izdržavanju zaključenim pred Opštinskim sudom u Petrovcu 26.01.1996. godine 3R.br 53/96, što je tuženi dužan da prizna i dozvoli tužilji da se može na osnovu ove presude uknjižiti kao vlasnik kod SKN u Petrovcu. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 192.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Protiv navedene drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 398. stav 2. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je blagovremeno podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. i člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti su učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje je revizija ukazala, pošto je drugostepeni sud u razlozima svoje odluke izneo jasnu ocenu sadržine ponovljeno izvedenih dokaza, na kojoj je zasnovao zaključak o postojanju pravno relevantnih činjenica.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ostavinskim rešenjem O br. 369/86 od 13.10.1986. godine, za zakonske naslednike iza smrti pok. GG oglašeni su njegova supruga VV na udelu 1/3, ćerka AA na udelu od 1/3 i unuk BB na udelu 1/3, a na parcelama .., .., .. i .., sve KO ... . Na zapisniku Komisije za sprovođenje komasacije br. 461-18/887 od 01.12.1986.godine, sačinjenom u postupku utvrđivanje faktičkog stanja, stoji kucani tekst : “Mi, AA i BB, naše delove parcela po pl. br. .. i .. dajemo u svojinu VV. Ja DD svoju parcelu pl. .. dajem u svojinu VV“, i potpisi VV, AA i tuženog BB. Iz iskaza svedoka koji su sprovodili postupak komasacije utvrđeno je da je u postupku omogućen i vršen prenos prava svojine između lica koja su učestvovala u postupku komasacije. Predmetnim parcelama je VV naknadno raspolagala zaključenjem ugovora o doživotnom izdržavanju od 26.01.1996. godine. Ugovor o doživotnom izdržavanju je zaključen između VV kao primaoca izdržavanja i AA (ovde tužilje) kao davaoca izdržavanja. Tuženi je vodio parnicu protiv AA i pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi P br. 15/17 je odbijen njegov tužbeni zahtev da se utvrdi da je ništav navedeni ugovor o doživotnom izdržavanju, kao i zahtev da se isti ugovor raskine.

Ovako utvrđeno činjenično stanje rezultat je ocene dokaza izvedenih od strane drugostepenog suda, koji je postupio u skladu sa odredbama člana 383. stav 3. i 4. ZPP i po svojim ovlašćenjima ukinuo prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima, primenom člana 387. stav 1. tač. 6. istog zakona. Drugostepeni sud je najpre ocenio da tužilja ima pravni interes za podnošenje tužbe za utvrđenje da ugovor o poklonu nepokretnosti proizvodi pravno dejstvo u situaciji osporavanja od strane tuženog, pa je ocenio da pravnu važnost uživa ugovor o raspolaganju nepokretnosti nepokretnosti zaključen na zapisniku pred Komisijom za komasaciju, kojim je tuženi svoje udele na nepokretnostima u komasacionom području poklonio svojoj babi, sad pok. VV. Tuženi je potpisao službeni zapisnik da on svoje delove parcela po posedovnom listu broj .. i .. daje u svojinu sada pok. VV. Pred Komisijom za komasaciju SO Petrovac se utvrđivalo faktičko stanje poseda za učesnike komasacije, i u skladu sa čl. 106 tada važećeg Zakona o poljoprivrednom zemljištu (Sl. Glasnik RS br. 7/86) sačinjen je projekat komasacije, na sva rešenja Komisije za komasaciju bilo je moguće izjaviti žalbu drugostepenom organu, što tuženi nije učinio. Navedeni ugovor o poklonu je realizovan i na osnovu tog ugovora pok. VV je stupila u državinu nepokretnosti, stekla pravo svojine i istim je mogla da punovlasno raspolaže ugovorom o doživotnom izdržavanju.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda revizija tuženog nije osnovana.

Revizijskim navodima kojima tuženi osporava pravilnost pravnog stanovišta drugostepenog suda o postojanju pravnog interesa tužilje za podnošenje predmetne tužbe, ne dovodeći u sumnju pravilnost utvrđenja svih bitnih činjenica, po oceni ovog suda ne dovodi se u pitanje zakonitost pobijane presude. Naime, tužilja je podnela tužbu za utvrđenje punovažnosti ugovora o poklonu nepokretnosti, koja je kao protivtužba podneta u parnici u kojoj je ovde tuženi, kao tužilac tražio utvrđenje ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju od 26.01.1996. godine. Tužba za utvrđenje (deklarativna tužba), može da se podnese ako tužilac ima pravni interes da sud utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa, pre dospelosti zahteva za činidbu iz istog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave, ili ako tužilac ima neki drugi pravni interes (član 194. stav 2. ZPP). To znači da takav interes postoji kada se pravni položaj tužioca pokazuje kao neizvestan u odnosu prema tuženom, a otklanjanje ove neizvesnosti opravdanom. Suprotno revizijskim navodima, tužilja je predmetnu tužbu (protivtužbu u prethodno pokrenutoj parnici) podnela sa evidento postojećim pravnim interesom da se utvrdi punovažnost raspolaganja učinjenog u korist pok. VV, koje prethodi zaključenju ugovora o doživotnom izdržavanju 26.01.1996. godine, a koji za predmet raspolaganja ima nepokretnosti koje su bile predmet i ugovora o poklonu. Pravnog interesa da okonča zasnovani spor po svojoj opravdano podnetoj tužbi, tužilja nije lišena time što je tuženi izgubio spor vođen radi utvrđenja ništavosti odnosno raskida ugovora o doživotnom izdržavanju.

Takođe, suprotno navodima revizije, pravilno je drugostepeni sud zaključio da se potpisana izjava tuženog na zapisniku pred Komisijom za komasaciju da predmetne parcele daje u svojinu VV babi tuženog, smatra punovažnim ugovorom o poklonu zaključenim 01.12.1986. godine, imajući u vidu da su u postupku komasacije učesnici mogli da vrše sporazumne zamene, poklone, deobe imovine na osnovu potpisanih izjava na zapisniku Komisije, da je tako datom i potpisanom izjavom tuženi kao poklodavac preneo pravo svojine u opredeljenom udelu na svoju babu, da je ugovor o poklonu realizovan, na poklonjenim udelima pok. VV stekla pravo svojine i istim je raspolagala ugovorom o doživotnom izdržavanju u korist tužilje, a čija je punovažnost raspravljena u parnici u kojoj je odlučeno o zahtevu za utvrđenje ništavosti i raskid navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju.

Prilikom donošenja odluke, ovaj sud je cenio ostale revizijske navode, ali je zaključio da isti nisu od uticaja na drugačiju odluku, jer je drugostepena presuda doneta pravilnom primenom materijalnog prava.

Pravilno je drugostepeni sud odlučio i o troškovima postupka na osnovu odredbi članova 150, 153. stav 1. i 154. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 414. stava 1. ZPP, odlučio kao u prvom stavu izreke.

Na osnovu odredbi članova 165. stav 1. i 154. ZPP, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova postupka po reviziji, pošto tuženi nije postigao uspeh u ovom postupku, a navodi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za donošenje odluke.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić