Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Dragane Marinković, Zvezdane Lutovac, Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragana Dinić-Jotić, advokat iz ..., protiv tužene BB, ..., koju zastupa punomoćnik dr. Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 8869/2018 od 12.04.2019. godine, u sednici veća održanoj 07.02.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 8869/2018 od 12.04.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 8869/2018 od 12.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 3347/2017 od 14.12.2017. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužilje, pa je utvrđeno da je apsolutno ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo odredba 3.5 Obaveznih elemenata ugovora br. ..., zaključenog dana 01.07.2016. godine, između tužilje i tužene, u delu kojim je određeno da „na teret korisnika kredita pada plaćanje naknade banci, koja je fiksna i plaća se jednokratno u oznosu od 530,00 dinara“. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena, da isplati iznos od 530,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.06.2016. godine, pa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 23.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 8869/2018 od 12.04.2019. godine, žalba tužene je odbijena i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude, koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.

Pravnosnažnom presudom utvrđeno je da je apsolutno ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo odredba 3.5 Obaveznih elemenata ugovora br. ..., zaključenog 01.07.2016. godine, između tužilje i tužene, u delu kojim je određeno da „na teret korisnika kredita pada plaćanje naknade banci koja je fiksna i plaća se jednokratno u oznosu od 530,00 dinara“. O ovom pravu tužilje, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava, koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljene primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba sa zahtevom za utvrđenje ništavosti ugovora podneta je 14.06.2017. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je iznos od 530,00 dinara.

Prema članu 468. stav 1 i stavu 4. ZPP, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS, na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi pomenuti iznos.

Članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti, protiv odluke drugostepenog suda, revizija nije dozvoljena.

Kako se u konkretnom slučaju, radi o sporu male vrednosti, u kojem je vrednost pobijanog dela ispod navedenog zakonskog limita, revizija tužene nije dozvoljena u smislu člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić