.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4451/2019
25.03.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca Udruženja ... „AA“ iz ..., čiji je punomoćnik Milenko Jovin, advokat iz ..., protiv tuženog ... partije ... iz ..., čiji je punomoćnik Branko Trajlov, advokat iz ..., radi utvrđenja isplate po tužbi i ništavosti ugovora po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2154/19 od 20.06.2019. godine, na sednici održanoj 25.03.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2154/19 od 20.06.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Novom Sadu, presudom P 2384/2017 od 18.01.2019. godine, odbio je tužbeni zahtev tužioca, tako što je ukinuo rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu Iv 620/12 od 24.01.2012. godine, ispravljeno rešenjem tog suda Iv 620/12 od 28.02.2012. godine, kojim je tuženi obavezan da isplati tužiocu potraživanje u iznosu od 4.000.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja rešenja pa do njegove isplate, kao i troškove izvršnog postupka u iznosu od 68.800,00 dinara (stav prvi izreke). Usvojio je protivtužbeni zahtev tuženog, tako što je utvrdio da je ništav Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji broj 35 od 25.10.2009. godine i Aneks tog ugovora od 28.10.2009. godine (stav drugi izreke). Obavezao je tužioca da naknadi tuženom troškove postupka u iznosu od 246.350,00 dinara, u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja (stav treći izreke).
Apelacioni sud u Novom Sadu, presudom Gž 2154/19 od 20.06.2019. godine, odbio je žalbu tužioca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P 2384/2017 od 18.01.2019. godine, u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca (stav prvi izreke). Odbio je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka (stav drugi izreke).
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5, a u vezi člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.125/04, 111/09, 36/11 i 53/13 - US), koji se u konkretnoj situaciji primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 - US, 74/13 – US, 55/14, 87/18 i 18/20) i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 394. stav 2. ZPP, je propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14, koji se primenjuje od 31.05.2014. godine) je propisano da, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca za 4.000.000,00 dinara (računajući da je 04.11.2011. godine na dan podnošenja inicijalnog akta 1 evro iznosio 101,9199 dinara i vrednost predmeta spora izražena u evrima iznosila 39.246,5063 evra) ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu citiranih odredbi člana 394. stav 2. ZPP i člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
