Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz tačke 12. stava 2. navedenog člana, na koju se ukazuje revizijom, nije zakonski razlog za ovaj vanredni pravni lek (član 407. stav 1. tačka 2. ZPP). Revizijom se samo paušalno, bez navođenja konkretne odredbe procesnog prava koju drugostepeni sud nije primenio ili je nepravilno primenio, ukazuje na učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Somboru P2 159/16 od 02.06.2017. godine tuženi je obavezan da za izdržavanje tužilje - maloletne AA, rođene ... godine, plaća iznos od 2.000,00 dinara mesečno. Tužilja sa majkom, njenim vanbračnim partnerom i bratom po majci (rođen ... godine) živi kao podstanar. Majka tužilje nije u radnom odnosu, ali ostvaruje mesečne prihode u iznosu od oko 50.000,00 dinara tako što se brine o starijim osobama i frizira žene po njihovim kućama. Zajedno sa svojim vanbračnim partnerom bavi se i uzgojem ... rase ... koje prodaju u zemlji i inostranstvu. Od 2014. godine tužiljina majka prima socijalnu pomoć u iznosu od oko 12.000,00 dinara mesečno, a za vreme porodiljskog odsustva primala je naknadu u visini od 10.000,00 dinara mesečno. Tužilja je ostvarila pravo na dečiji dodatak u iznosu od 3.000,00 dinara mesečno. Pohađa vrtić za čije usluge se plaća naknada u iznosu od 3.000,00 dinara mesečno, a za različite aktivnosti u vrtiću nastaju troškovi koji na mesečnom nivou iznose između 2.000,00 i 3.000,00 dinara. Četvoročlano porodično domačinstvo tužilje troši za ishranu oko 20.000,00 dinara mesečno. Tuženi je završio vojnu školu. Nezaposlen je i nalazi se na evidenciji nezaposlenih lica. Nema redovne prihode, ali povremeno radi u inostranstvu, uglavnom na građevinskim poslovima, i takvim radom može da ostvari zaradu u iznosu od oko 1.350 evra mesečno. Od ostvarene zarade podmiruje troškove njegove porodice, tako da mesečna neto zarada tuženog iznosi oko 350 evra. I tuženi živi kao podstanar sa vanbračnom partnerkom, njeno dvoje maloletne dece iz prethodnog braka i majkom koja je invalid 100%. Tuženi je otac i punoletnog deteta koje se nalazi na redovnom školovanju, u čijem izdržavanju učestvuje povremeno i u skladu sa svojim mogućnostima. Zdravstveno stanje tuženog narušeno je od 2011. godine. Zbog narušenog zdravlja tuženi mora da koristi lekove koji se ne nalaze na listi besplatnih lekova.

Suprotno navodima revizije, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u ovom sporu su pravilno i u potpunosti utvrđene činjenice u vezi sa promenjenim okolnostima, bitne za ocenu ispunjenosti uslova za izmenu visine izdržavanja, kao i činjenice bitne za odluku o novoj - povećanoj visini izdržavanja.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 164. Porodičnog zakona propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati kada se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

U konkretnom slučaju, prethodnom presudom tuženi je obavezan da plaća izdržavanje tužilji u iznosu od 2.000,00 dinara mesečno. Ovaj novčani iznos nije dovoljan da zadovolji ni najosnovnije potrebe maloletnog deteta u uzrastu tužilje, s`obzirom da je i minimalna suma izdržavanja oko 25.000,00 dinara. Tuženi je, uz uvažavanje svih okolnosti slučaja - njegovih ličnih, porodičnih i materijalnih prilika, u mogućnosti da plaća izdržavanje u dosuđenom povećanom iznosu, čija je visina određena u skladu sa članom 160. i članom 162. stav 1. Porodičnog zakona.

Po oceni revizijskog suda, nisu osnovani navodi revizije tuženog o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Upravo izuzetno niska visina obaveze izdržavanja, nedovoljna za podmirenje najosnovnijih tužiljinih potreba, opravdava podnošenje tužbe nakon samo devet meseci od donošenja prethodne sudske odluke. Oba roditelja tužilje ostvaruju prihode od rada van radnog odnosa i sudovi su, vodeći računa i o toj činjenici, obavezali tuženog da izdržavanje plaća u višem iznosu koji je odgovarajući njegovim mogućnostima. Tuženi ima zakonsku obavezu izdržavanja punoletnog deteta koje se nalazi na redovnom školovanju, ali ta činjenica ne utiče na pravilnost odluke donete u ovom sporu. Naime, ne postoji sudska odluka kojom je tuženi obavezan da plaća izdržavanje svom punoletnom detetu u određenom novčanom iznosu, a svoju zakonsku obavezu tuženi ne ispunjava redovno već povremeno, kada mu to materijalne prilike dozvoljavaju.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić