U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., koga zastupa Miloslav Ćurčok, advokat iz ..., protiv tuženih Zemljoradnička zadruga „Torda“ iz Torde, koju zastupa punomoćnik Dragan Paskaš, advokat iz ... i Republike Srbije, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zrenjaninu, radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4787/18 od 31.01.2019. godine, u sednici održanoj dana 03.03.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČAVA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4787/18 od 31.01.2019. godine tako što SE ODBIJA kao neosnovana žalba tužene Republike Srbije i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P 1217/2017 od 16.05.2018. godine.

OBAVEZUJE SE tužena Republika Srbija, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da tužiocu AA iz ... na ime troškova revizijskog postupka isplati 15.800,00 dinara, u roku od 15 dana od dana dostavljanja presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P 1217/2017 od 16.05.2018. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužilac stekao pravo svojine na k.p. ... njiva III klase „...“ od 57a 87m2 upisane u LN ... KO ..., vlasnika ZZ „Torda“ iz Torde, kao i k.p. ... njiva IV klase „....“ od 99a 08m2 upisane u LN ... KO ..., nosioca prava korišćenja Ministarstva poljoprivrede i šumarstva, i to po pravnom osnovu ugovora o trampi od 20.08.1984. godine zaključenog između pravnog prethodnika tužioca BB i „Begej - Žitište“ OOUR „ Obren Janjušević“ Čestereg, JUR „4. Oktobar“ Banatski Dvor, kao i na osnovu savesnog i zakonitog održaja, te su obavezani tuženi da trpe da se navedene parcele uknjiže kao svojina tužioca a na njihovim parcelama navedenim u izreci po pravnom naslovu ove presude. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4787/18 od 31.01.2019. godine, stavom prvim izreke, prvostepena presuda je preinačena u odnosu na tuženu Republiku Srbiju tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je tužilac stekao pravo svojine na k.p. ... njiva IV klase „...“ od 99a 08m2 upisane u LN ... KO .., nosioca prava korišćenja Ministarstva poljoprivrede i šumarstva, i to po pravnom osnovu ugovora o trampi od 20.08.1984. godine zaključenog između pravnog prethodnika tužioca BB i „Begej - Žitište“ OOUR „ Obren Janjušević“ Čestereg, JUR „4. Oktobar“ Banatski Dvor, kao i na osnovu savesnog i zakonitog održaja, da se obaveže tužena da trpi da se navedena parcela uknjiži kao svojina tužioca, dok je tužilac obavezan da tuženoj Republici Srbiji naknadi troškove parničnog postupka od 6.000,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj Republici Srbiji naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara.

Protiv drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 87/18), revizijski sud je ocenio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZKP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju u prvostepenom postupku staračko domaćinstvo VV iz ... je zbog starosti svoje parcele k.p. .../..., .../... i .../... otuđilo u korist Poljoprivredne organizacije Begej žitište OOUR 4. oktobar iz Banatskog Dvora sa namerom da im isti na konto primljenih parcela plaća poljoprivrednu penziju, o čemu je sačinjen pismeni ugovor o otkupu. Parcele je koristila navedena zadruga, a kako ugovor nikada nije bio prezentovan katastru, kao formalna vlasnica VV1 je sa tim parcelama ušla u komasaciju KO ..., te je 1982. godine umesto unetih parcela k.p. .../..., k.p. .../.., k.p. .../... KO ... dobila parcele i to k.p. ... i k.p. ... KO .... Otac tužioca, sada pokojni BB, je 20.08.1984. godine zaključio ugovor o trampi sa Begej Žitište OOUR Obren Janjušević kojim je stekao pravo vlasništva na parcelama k.p.... KO i k.p. ... KO ... . Ni jedan od ugovora nije sproveden kroz javne evidencije, a parcele se vode na tužene i to parcela ... KO upisana u LN ... KO ... kao zadružna svojina tužene zadruge, a parcela k.p. ... kao javna svojina Republike Srbije upisana u LN ... KO ... . Tužilac je u mirnom posedu kao i njegov prethodnik parcela koje su predmet ove parnice više od 30 godina, jer je otac tužioca bez problema obrađivao tu zemlju počev od 1984. godine, a nakon njegove smrti nesmetano je koristi tužilac. Tužena ZZ „Torda“ je priznala tužbeni zahtev u delu u kom se odnosi na k.p. ... .

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za sticanje svojine tužioca u odnosu na k.p. ... KO ... na osnovu vandrednog održaja primenom člana 28 stav 4 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa - ZOSPO, jer su tužilac i njegov pravni prethodnik od 1984. godine neprekidno u savesnom posedu predmetne nekretnosti koje su sve vreme nesmetano koristili. Drugostepeni sud je zauzeo suprotno stanovište prvostepenom sudu nalazeći da državina tužioca nije savesna u smislu člana 72. stav 2. ZOSPO, budući da k.p. ... KO ... u vreme zaključenja ugovora o trampi nije bila u vlasništvu Begej Žitište, već VV1 koja je kao formalni vlasnih prethodno otuđenih parcela, predmetne parcele dobila 1982. godine u postupku komasacije i da je tužilac morao biti upoznat sa načinom na koji je njegov pravni prethodnik stekao svojinu na predmetnoj nepokretnosti, zbog čega je u odnosu na tuženu Republiku Srbiju preinačio presudu i odlučio odbijanjem tužbenog zahteva.

Revizijom se osnovano ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je odlučio preinačenjem prvostepene presude uz odbijanje tužbenog zahteva u odnosu na tuženu Republiku Srbiju.

Prema članu 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa- ZOSPO, propisano je da savestan držalac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina. Prema članu 72. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa državina je savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova (stav 2.), pri čemu se savesnost državine pretpostavlja (stav 3). Naslednik postaje držalac u trenutku otvaranja nasleđa, bez obzira na to kada je stekao faktičku vlast na stvari (član 73.).

Dakle, održaj, kao osnov za sticanje prava svojine u smislu člana 28. ZOSPO podrazumeva da vlasnik ne vrši svojinsko pravo na stvari koju držalac koristi neometano i neprekidno tokom određenog zakonom propisanog roka i to savesno u uverenju da je on njen vlasnik. Nužni uslov za sticanje prava svojine vanrednim održajem je savesnost državine. U smislu pravila o vanrednom održaju iz člana 28. stav 4. ZOSPO, savestan je držalac koji nepokretnost drži u uverenju da je njen vlasnik, a nesmetani posed u trajanju od više od 20 godina dokazuje opravdanost takvog uverenja. Nesavesna državina ne može nikada, pa ni protekom vremena da dovede do sticanja prava svojine. Istovremeno, suprotno navodima revizije, nesavesnost držaoca kao prepreka za sticanje svojine održajem ne može se izvesti iz same okolnosti da je u javnim knjigama kao vlasnik nepokretnosti upisano drugo (pravno ili fizičko) lice. Za savesnost je bitno da li je li je držalac znao ili je prema okolnostima slučaja mogao znati da predmetna nepokretnost nije u njegovoj svojini, kao i da ista nije bila u svojini njegovog pravnog prethodnika. Mogućnost saznanja u direktnoj je vezi sa ponašanjem vlasnika i njegovih pravnih prethodnika, odnosno da li je vlasnik (i njegov pravni prethodnik) na bilo koji način vršio svoje pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti u toku vremena potrebnog za održaj, odnosno da li je u datom periodu vršio faktičku vlast, bez obzira na stanje u katastru.

Pri tom, članom 30. st. 1. i 2. istog zakona propisano je da vreme potrebno za održaj počinje teći onog dana kada je držalac stupio u državinu stvari, a završava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za održaj. U vreme potrebno za održaj uračunava se i vreme za koje su prethodnici sadašnjeg držaoca držali stvar kao savesni i zakoniti držaoci, odnosno kao savesni držaoci.

Imajući u vidu sve do sada navedeno, osnovano se revizijom ukazuje da je pogrešan stav drugostepenog suda da tužilac nije savestan u održaju budući da je izvedenim dokazima pouzdano utvrđeno da su tužilac i njegov pravni prethodnik u neprekidnoj i nesmetanoj državini predmetne parcele duže od 20 godina odnosno od 1984. godine na osnovu zaključenog ugovora o trampi i da ih niko u tome nije omeo. Iz navedenih činjenica, proizlazi da su pravni prethodnik tužioca i tužilac navedenu parcelu držali u uverenju da je njihova sve vreme njenog trajanja, pa njihova državina u trajanju dužem od 20 godina ima kvalitet savesnosti (bez obzira na izvršene upise u javnim evidencijama o vlasništvu kako u momentu zaključenja ugovora o trampi tako i kasnije) i vodi sticanju svojine održajem u smislu člana 28. stav 4. ZOSPO.

Kako se prema ZOSPO pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem (član 20.), a u konkretnom je utvrđeno da su ispunjeni uslovi za sticanje svojine tužioca po osnovu vandrednog održaja (član 28. stav 4.), ispunjenost uslova za sticanje svojine na istoj nepokretnoti po osnovu redovnog održaja, za koji je osim savesne državine od 10 godina potrebna i zakonitost državine, kao i po osnovu pravnog posla (ugovora o trampi), bez uticaja su na drugačiji ishod ove pravne stvari.

Iz navedenih razloga, primenom člana 416 stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Tužilac je uspeo u postupku po reviziji, pa mu, primenom člana 153. i 154. ZPP, pripadaju i opredeljeni troškovi ovog postupka, koji su dosuđeni u visini od 12.000,00 dinara za sastav revizije od strane advokata na osnovu Tarifnog broja 13. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“, br. 121/12, 99/20) ) i troškove sudskih taksi na reviziju od 3.800,00 dinara.

Na osnovu iznetog, primenom člana 165. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić