Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4169/17 od 19.04.2018. godine žalbe umešača na strani tužene, GG i VV, su odbijene i potvrđena presuda na osnovu priznanja Višeg suda u Novom Sadu P1 25/17 od 28.07.2017. godine.

Protiv pravnosnažane presude donesene u drugom stepenu umešač na strani tužene GG je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene matrijalnog prava. Reviziju je izjavio i umešač na strani tužene VV na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. iz svih razloga predviđenih članom 407. Zakona o parničnom postupku.

Umešač na strani tužene VV izjavio je i dopunu revizije 27.03.2019. godine, koja nije razmtrana s obzirom na to da je izjavljena po proteku zakonskog roka za izjavljivanje revizije, propisanog člana 403. stav 1. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizija u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11,49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizije nisu dozvoljene.

Članom 403. stav 2. ZPP propisano je da je revizija uvek dozvoljena ako je: to posebnim zakonom propisano; drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka; drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka. Prema stavu 3. navedenog člana, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Prema odredbi člana 33. stav 1. i 2. ZPP, ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, a tužilac u tužbi navede da pristaje da umesto ispunjenja tog zahteva primi određeni novčani iznos, kao vrednost predmeta spora uzeće se taj iznos; u drugim slučajevima, ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, merodavna je vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi.

U konkretnom slučaju predmet spora je utvrđenje ništavosti odluka tužene, što znači da se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, pa je merodavna vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi. Tužba u ovom sporu podneta je 15.06.2017. godine a kao vrednost predmeta spora naveden je iznos od 15.000,00 dinara, koji iznos je utvrđen i od strane nižestepenih sudova.

Imajući u vidu da se radi o građanskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje i da označena vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a ne radi se o slučajevima propisanim članom 403. stav 2. ZPP (da je revizija posebnim zakonom propisana; da je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka; da je drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka), to je Vrhovni kasacioni sud našao da su revizije nedozvoljene.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić