Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena GG je ćerka tužioca, a tužena VV bivša supruga tužioca. Tužilac i tužena VV su, kao prodavci sa tuženim BB, kao kupcem 24.10.2008. godine zaključili ugovor o kuporpodaji nepokretnosti - apartmana površine 65 m2 sa pravom korišćenja 1/11 dela na kp.br. ... KO ..., na kome su potpisi overeni od strane suda. Iz navedenog ugovora sledi da je bila ugovorena kupoprodajna cena od 80.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, a u ugovoru je konstatovano da su prodavci na ime kupoprodajne cene primili 70.000 evra danom zaključenja i overe ugovora i da je kupac uveden u posed. Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Čajetini P 99/09 od 17.11.2009. godine usvojen je zahtev BB, raskinut napred navedeni ugovor o kupoprodaji zaključen 24.10.2008. godine i obavezani su AA i VV da solidarno BB isplate 70.000 evra i naknade materijalnu štetu zbog neizvršenja ugovora, dok je BB obavezan da nepokretnost koja je bila predmet ugovora preda u državinu i svojinu AA i VV. Iz obrazloženja navedene presude sledi da je ugovor raskinut jer prodavci nisu izvršili obavezu preuzetu članom 6. ugovora, da najkasnije do 15.03.2009. godine legalizuju stambeni objekat u kome se nalazi apartman, koji je bio predmet ugovora. S obzirom da AA i VV nisu dobrovoljno izvršili obavezu utvrđenu napred navedenom pravnosnažnom presudom, BB je podneo predlog za prinudno izvršenje Osnovnom sudu u Užicu, a kao sredstvo izvršenja predložena je prodaja nepokretnosti izvršnog dužnika AA, upisana u list nepokretnosti br. ... KO ... Zaključkom o dodeli I 4/12 od 14.02.2013. godine i zaključkom o predaji od 05.03.2013. godine izvršnom poveriocu BB su dodeljene, a zatim predate u svojinu i na korišćenje nepokretnosti vlasništvo izvršnog dužnika AA i to porodična stambena zgrada izgrađena na kp.br. ... KO ..., zgrada broj ..., spratnosti prizemlje plus potkrovlje, neto površine objekta 189,21 m2, sa pravom korišćenja iste parcele u delu od 9/20 idealnih delova za ukupan iznos potraživanja od 5.869.326,00 dinara, a što predstavlja 30% od utvrđene vrednosti nepokretnosti, jer na drugom ročištu za javnu prodaju nije bilo zainteresovanih trećih lica za kupovinu predmetne nepokretnosti. Tužilac je Osnovnom sudu u Užicu podneo tužbu protiv VV sa zahtevom da mu nadoknadi polovinu od isplaćenog iznosa u izvršnom postupaku, u kom postupku je doneta pravnosnažna presuda kojom je usvojen zahtev AA i obavezana VV da mu isplati 2.934.663,00 dinara.

Tužilac tužbom traži da se utvrdi ništavost ugovora o kupoprodaji nepokretnosti koji je zajedno sa tuženom VV u svojstvu prodavca zaključio 24.10.2008. godine sa tuženim BB, kao kupcem, sa obrazloženjem da ga u svojstvu prodavca nije zaključila tužena GG iako je bila suvlasnik apartmana i sukorisnik parcele, koji su bili predmet prodaje, a da tužena VV prema poravnanju zaključenim pred Opštinskim sudom u Čejetini 27.10.1999. godine nije imala stvarno pravo na nepokretnostima koje su bile predmet ugovora o kuporodaji.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tužilac nema pravni interes za podnošenje tužbe sa zahtevom da se utvrdi ništavost spornog ugovora o kupoprodaji koji je između stranaka zaključen 24.10.2008. godine.

Tužilac je podneo tužbu za utvrđenje ništavosti ugovora o kupoprodaji od 24.10.2008. godine, koji je među strankama raskinut pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Čajetini P 99/09 od 17.11.2009. godine. Radi se o tužbi za utvrđenje (deklarativna tužba), kod koje zakon (član 194. satav 2. ZPP i član 109. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima), ograničava mogućnost podnošenja ovakve tužbe i vođenje postupka po njoj, postojanjem pravnog interesa za pravnosnažno utvrđenje. Tužba za utvrđenje može da se podnese ako tužilac ima pravni interes da sud utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa, pre dospelosti zahteva za činidbu iz istog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave, ili ako tužilac ima neki drugi pravni interes. Pravni interes postoji kada se pravni položaj tužioca pokazuje kao neizvestan u odnosu prema tuženom, a otklanjanje ove neizvesnosti opravdanom, ali i pravo ili pravni odnos koji više ne postoji može biti predmet utvrđenja, ako je njegovo ranije postojanje osnov nekog zahteva u sadašnjosti. Kod utvrđenog je da sporni ugovor o kupoprodaji raskinut pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Čajetini od 17.11.2009. godine, zbog neizvršenja ugovornih obaveza od strane tužioca i tužene VV, koja presuda je izvršena prinudnim putem, pa kako se tužbom traži utvrđenje ništavosti spornog ugovora i kada se imaju u vidu razlozi sa kojih se traži ništavost spornog ugovora o kupoprodaji i kako tužilac ni u tužbi ni tokom postupka nije jasno obrazložio koje je to njegovo pravo povređeno da bi morao da se zaštiti utvrđenjem ništavosti spornog ugovora o kupoprodaji, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilno takvu tužbu odbacili, zbog nedostatka pravnog interesa.

Sa napred navedenih razloga ne mogu se prihvatiti navodi revizije tužioca da je pobijano rešenje doneto pogrešnom primenom materijalnog prava.

Na osnovu člana 414. stav 1. u vezi člana 420. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić