.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4467/2020
07.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Vesne Popović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Biljana Kučević, advokat iz ..., protiv tužene ''Addiko banke'' a.d., sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Nevena Marković, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kraljevu Gž 196/20 od 16.06.2020. godine, u sednici održanoj 07.10.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Kraljevu Gž 196/20 od 16.06.2020. godine, kao nedozvoljena.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P 1603/2019 od 12.02.2020. godine, utvrđeno je da je odredba člana 1. Ugovora o kreditu od 08.02.2018. godine, u delu u kome upućuje na član 3. stav 3. tačka 5. navedenog Ugovora, ništava i ne proizvodi pravno dejstvo. Obavezana je tužena da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati 16.000,00 dinara sa kamatom, kako je izrekom navedeno, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 23.080,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom.
Viši sud u Kraljevu je presudom Gž 196/20 od 16.06.2020. godine, preinačio prvostepenu presudu u stavu trećem izreke, kojim je odlučeno o troškovima spora, tako što se obavezuje tužena da tužiocu na ime troškova spora isplati iznos od 49.160,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, dok je u preostalom delu žalba tužene odbijena i prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14 87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pobijana drugostepena presuda doneta je u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda, izraženim u presudi tog suda Rev 4393/2018 od 24.10.2018. godine i sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni relevantnog materijalnog prava.
Prema pravnom stavu usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 22.05.2018. godine, banka ima pravo na naplatu troškova i naknadu bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanje kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Tužbom od 03.12.2019. godine, tužilac je tražio isplatu iznosa od 16.000,00 dinara, koliko iznosi i vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija.
S obzirom da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, radi se o sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. ZPP, a članom 479. stav 6. ZPP propisano je da revizija u sporu male vrednosti nije dozvoljena.
Revizija izjavljena protiv drugostepene odluke kojom je preinačena presuda u delu odluke o troškovima postupka, dakle, protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju koje ne čini njegovo glavno potraživanje, je nedozvoljena prema vrsti odluke koja se njom pobija, saglasno članu 403., u vezi sa članom 28. stav 1. i članom 420. stav 6. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
