Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4469/2020
07.10.2020. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Vesne Popović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Đorđe Tanasković, advokat iz ..., protiv tužene „Komercijalne banke“ AD Beograd, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kraljevu Gž 348/20 od 07.07.2020. godine, u sednici od 07.10.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kraljevu Gž 348/20 od 07.07.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Kraljevu Gž 348/20 od 07.07.2020. godine,

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Raškoj P 399/19 od 19.02.2020. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da je ništava i ne proizvodi pravno dejstvo odredba člana 6. stav 1. Ugovora o dinarskom kreditu od 26.09.2012. godine, kojom je korisnik kredita obavezan da po osnovu troškova obrade kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje isplati banci jednokratnu naknadu u visini od 2.00% od iznosa odobrenog kredita. Stavom drugim izreke tužena je obavezana da tužilji na ime sticanja bez osnova isplati 16.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.09.2012. godine do isplate. Stavom trećim izreke tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 17.940,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.

Presudom Višeg suda u Kraljevu Gž 348/20 od 07.07.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 87/18). Naime, nižestepene presude donete su u skladu sa pravnim stavom usvojenim na sednici građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 22.05.2018. godine, prema kome banka ima pravo na naplatu troškova i naknadu bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava, pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje je banka obračunala korisniku prilikom odobravanja kredita, ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani i u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.