Prema utvrđenom činjeničnom stanju, protiv tužiočeve supruge je vođen krivični postupak zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Tim povodom Više javno tužilaštvo u Beogradu je donelo naredbu 06.06.2012. godine kojom su blokirana novčana sredstva na deviznom računu tužioca kod „...“ i raspolaganje sadržinom sefa kod „...“ u ..., od tužioca je privremeno oduzeto putničko vozilo i naloženo Službi za katastar nepokretnosti da na nepokretnosti tužioca - stanu u ulici ... u ... i garažnim mestima u ulici ... u ..., upiše zabeležbu zabrane raspolaganja, opterećenja i upisa drugih prava. Više javno tužilaštvo u Beogradu je 07.06.2012. godine podnelo Višem sudu u Beogradu zahtev za privremeno oduzimanje navedene imovine, kao imovine proistekle iz krivičnog dela. Pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Beogradu POI 5/12 od 20.12.2012. godine ovaj zahtev Višeg javnog tužilaštva u Beogradu je odbačen. Po pravnosnažnosti označenog rešenja privremeno oduzeta novčana sredstva (pronađena u sefu i zaprimljena u depozit Višeg suda u Beogradu) i putničko vozilo nisu vraćeni tužiocu, niti je izvršena deblokada njegovog deviznog računa, odnosno brisana zabeležba zabrane raspolaganja, opterećenja i upisa drugih prava na tužiočevim nepokretnostima. U odnosu na istu imovinu Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je 04.06.2013. godine donelo naredbu o zabrani raspolaganja novčanim sredstvima na računu i gotovim novcem u sefu, oduzimanja vozila i zabrani raspolaganja, opterećenja i upisa drugih prava na nepokretnostima. Ovo tužilaštvo je istog dana podnelo Prvom osnovnom sudu u Beogradu zahtev za privremeno oduzimanje tužiočeve imovine, a povodom drugog krivičnog postupka pokrenutog protiv njegove supruge zbog krivičnog dela poreske utaje u produženom trajanju iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. i u vezi člana 61. Krivičnog zakonika. Pravnosnažnim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu POI 9/13 od 23.09.2013. godine ovaj zahtev tužilaštva je odbijen. Naredbom Trećeg osnovnog javnog tužilaštva iz Beograda od 25.03.2014. godine stavljene su van snage naredbe o zabrani raspolaganja imovinom na osnovu koje je Služba za katastar nepokretnosti izvršila brisanje zabeležbe na nepokretnosti, izvršena deblokada deviznog računa tužioca kod banke i tužiocu vraćena devizna sredstva i putničko vozilo.

Tužilac je sa „...“ zaključio 05.11.2011. godine ugovor o oročenom depozitu novca u iznosu od 50.000 evra, sa rokom oročenja od 12 meseci i godišnjom kamatom po stopi od 5,75% koja se po isteku oročenja pripisuje depozitu. Po isteku roka oročenja obračunata kamata je pripisana depozitu, novčana sredstva su prebačena na devizni račun, štednju po viđenju, i u periodu od 30.05.2013. godine do 25.03.2014. godine bila su blokirana po naredbi suda. Tužilac je bio zakupac sefa kod banke, po ugovoru o zakupu na određeno vreme u trajanju od dve godine, a ugovorena zakupnina iznosila je 8.200,00 dinara. Stan u ulici ... u ... tužilac je izdavao u periodu od 15.09.2006. godine do 31.12.2008. godine za zakupninu u visini 1.700 evra mesečno. Izdavanje tog stana je, uz posredovanje agencije, bilo u fazi finalnih dogovora za višegodišnji zakup počev od jula 2012. godine, za neto zakupninu u iznosu od 1.200 evra mesečno. Po vraćanju privremeno oduzetog vozila tužilac je obavio njegov servis, a za vreme dok je bio lišen poseda vozila iznajmljivao je druga vozila koja je koristio u poslovne i privatne svrhe.

Podnetom tužbom tužilac traži naknadu materijalne štete - obične štete (troškove komunalnih usluga za stan u ulici ... u ... u periodu jun 2012. godine - mart 2014. godine; naknadu za korišćenje iznajmljenih vozila; troškove servisiranja i umanjenja vrednosti - amortizacije privremeno oduzetog vozila; zakupninu sefa) i izgubljenu korist (zakupninu za stan u ulici ... u ... i dva garažna mesta u ulici ... u ...; razliku između kamate na oročena devizna sredstva i kamate na devizna sredstva po viđenju u periodu od 05.11.2012. godine do 25.03.2014. godine; zakonsku zateznu kamatu na iznos od 17.000 evra deponovanih u sef kod banke, počev od 19.09.2012. godine do 16.06.2014. godine). Naknadu štete tužilac potražuje od tužene Republike Srbije kao odgovorne za nezakonit i nepravilan rad njenog organa.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo prilikom odlučivanja o istaknutom tužbenom zahtevu.

Odredbom člana 35. stav 2. Ustava Republike Srbije propisano je da svako ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuju državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave.

Prema članu 52. Zakona o javnom tužilaštvu, odnosno članu 6. Zakona o sudijama, za štetu koju javni tužilac, odnosno sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija.

Iz navedenih odredbi proizilazi da je osnovna pretpostavka ove odgovornosti protivpravnost - nezakonit ili nepravilan rad. Nezakonitim se smatra svaki akt, odnosno radnja koji su protivni pravnim normama, dakle postupanje koje je protivno zakonu, drugom propisu ili opštem aktu, ili propuštanje da se zakon, drugi propis ili opšti akt primeni. Nepravilan rad čine radnje državnih organa ili javnih službi koje nisu u skladu s`pojmom vršenja uobičajene i dobre službe.

U konkretnom slučaju, nadležna tužilaštva su naredbe o privremenom oduzimanju pokretne imovine i zabranu raspolaganja imovinom doneli na osnovu člana 22. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 97/08) i člana 24. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 32/13). Odredbom člana 22. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (važećeg u vreme donošenja naredbe Višeg javnog tužilaštva u Beogradu od 06.06.2012. godine), bilo je propisano da javni tužilac može, ako postoji opasnost da će vlasnik raspolagati imovinom proisteklom iz krivičnog dela pre nego što sud odluči iz zahtevu iz člana 21. stav 1. tog Zakona, doneti naredbu o zabrani raspolaganja imovinom i o privremenom oduzimanju nepokretne imovine, koja traje do odluke suda o zahtevu javnog tužoca. Isto je propisano članom 24. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (važećeg u vreme donošenja naredbe Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu od 04.06.2013. godine), s`tim što je trajanje te mere vremenski ograničeno na maksimalno tri meseca od dana donošenja naredbe.

Iz izloženog, po stanovištu Vrhovni kasacioni sud, jasno sledi da nadležna javna tužilaštva nisu postupala nezakonito jer su označene naredbe donosili u skladu sa navedenim zakonskim odredbama, a u njihovom postupanju nema ni jednog obeležja nepravilnog rada.

Ne postoji nezakonit i nepravilan rad nadležnih tužilaštava ni u vezi sa zahtevima za privremeno oduzimanje, jer su isti podneti na osnovu člana 21. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela iz 2008. godine i člana 23. stav 1. istoimenog zakona iz 2013. godine. Tačno je da sudovi ove zahteve nisu prihvatili i da su pravnosnažnim rešenjima odbacili zahtev Višeg javnog tužilaštva iz Beograda od 06.06.2012. godine, odnosno odbili zahtev Prvog osnovnog javnog tužilaštva iz Beograda od 04.06.2013. godine. Međutim, ta činjenica sama po sebi ne predstavlja dovoljan osnov za obavezivanje tužene države na naknadu štete zbog nezakonitog ili nepravilnog rada njenih organa.

U suštini, imajući u vidu razloge zbog kojih su sudovi odbacili, odnosno odbili zahteve javnih tužilaštava, radi se o pravnom pitanju tumačenja pravne norme. Po pravilu, za tumačenje pravne norme se ne odgovara. Pogrešno tumačenje odredbe zakona ne predstavlja protivpravnu radnju, osim ako u pogledu nekog pravnog pitanja postoji ustaljena, dosledna i u tumačenju nepromenljiva višegodišnja pravna praksa. Drugačije pravno shvatanje suda o sadržini zahteva za oduzimanje imovine, odnosno njegovoj osnovanosti ne može da predstavlja osnov odgovornosti za štetu koju tužilac potražuje, tim pre što u postupanju nadležnih tužilaštava nije bilo arbitrernosti niti svesnog izigravanja važećeg prava u cilju nanošenja štete.

Iz ovih razloga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, zbog čega je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić