.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4478/2021
06.10.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Gordane Komnenić, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca ''Profi taksi 2011'' d.o.o. iz Kuršumlije, koga zastupa Života Milošević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 696/21 od 28.04.2021. godine, u sednici održanoj 06.10.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 696/21 od 28.04.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 696/21 od 28.04.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P 478/18 od 25.11.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete nastale na motornom vozilu, reg.oznaka sa brojem šasije, bliže označeno u tom stavu izreke, na ime taksi opreme i drugih delova koja su na tom vozilu nedostajala u trenutku preuzimanja vozila od strane MUP-a u momentu preuzimanja dana 17.05.2016. godine, isplati 55.470,10 dinara, na ime troškova prevoza (šlepanja navedenog vozila od mesta preuzimanja u Šidu do tužiočevog sedišta u Kuršumliji) 64.800,00 dinara, na ime troškova izdataka koje je tužilac imao za popravku navedenog vozila od 66.150,00 dinara, ili ukupno 186.420,10 dinara, sa kamatom od podnošenja tužbe 25.07.2016. godine do isplate. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužiocu na ime naknade materijalne štete u vidu izmakle dobiti zbog nekorišćenja navedenog taksi vozila u periodu od 17.09.2013. godine do 17.05.2016. godine tužiocu isplati 707.875,33 dinara, sa kamatom od presuđenja 25.11.2020. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenog u stavu drugom izreke do tužbom traženog iznosa od 2.700.000,00 dinara, kao i tužbeni zahtev za isplatu materijalne štete u vidu izmakle dobiti za period od 18.05.2016. godine do 08.06.2016. godine. Stavom četvrtim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove postupka od 253.859,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 696/21 od 28.04.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe stranaka, a prvostepena presuda je potvrđena u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, ista presuda je ukinuta u stavu drugom i četvrtom izreke i u tim delovima vraćena prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a ni potreba novog tumačenja prava. Tuženi ne prilaže sudske odluke kojima bi dokazao da postoji neujednačena sudska praksa u predmetima sa istom ili sličnom činjenično-pravnom situacijom. U konkretnom slučaju radi se o parnici radi naknade štete, u kojoj odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, pa nisu ispunjeni uslovi iz člana 404.stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 18/2020), zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj parnici radi naknade štete podneta je 25.07.2016. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 186.420,10 dinara.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako u ovom imovinskopravnom sporu vrednost predmeta spora od 186.420,10 dinara, ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu na dan podnošenja tužbe, revizija tužene prema članu 403. stav 3. ZPP nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413., u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
