Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca „Komercijalne banke“ A.D. Beograd, Filijala Novi Pazar, čiji je punomoćnik Nikolina Popović, advokat iz ..., protiv tuženih AA iz ..., ..., BB iz ..., ..., VV iz ..., GG, DD, ĐĐ, EE, svi iz ..., ŽŽ iz .., ... i ZZ iz ... – ..., čiji je zajednički punomoćnik Zoran Janićijević, advokat iz ... i II iz ..., radi utvrđivanja hipotekarnog potraživanja i založnog prava, odlučujući o reviziji tuženih, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4477/18 od 10.07.2019. godine, u sednici održanoj 15.07.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU se presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4477/18 od 10.07.2019. godine i presuda Višeg suda u Novom Pazaru P 404/17 od 10.05.2018. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Pazaru P 404/17 od 10.05.2018. godine, prvim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da tužilac ima založno pravo na svim nepokretnostima upisanim u posedovnom listu broj ... KO ..., u ukupnoj površini od 04.99.13 ha, koje se vode na ime založnih dužnika – tuženih AA, BB i GG, zatim na svim nepokretnostima upisanim u posedovnom listu broj ... KO ..., u ukupnoj površini 12.51.89 ha, koje se vode na ime tuženih – založnih dužnika ŽŽ, ĐĐ, II, VV, DD, EE i ZZ, radi obezbeđenja (osiguranja) potraživanja u iznosu od 11.890.959,30 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe 06.06.2010. godine do konačne isplate i obavezani su tuženi da izvršenu uknjižbu založnog prava trpe, kao i prodaju istih u izvršnom sudskom postupku do potpunog namirenja tužioca kao poverioca. Drugim stavom izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 628.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4477/18 od 10.07.2019. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženih i prvostepena presuda potvrđena u delu stava prvog, kojim je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da tužilac ima založno pravo na svim nepokretnostima upisanim u posedovnom listu broj ... KO ... u ukupnoj površini od 04.99.13 ha, koje se vode na ime založnih dužnika – tuženih AA, BB i GG, zatim na svim nepokretnostima upisanim u posedovnom listu broj ... KO ..., u ukupnoj površini 12.51.89 ha, koje se vode na ime tuženih – založnih dužnika ŽŽ, ĐĐ, II, VV, DD, EE i ZZ, pa su obavezani tuženi da trpe izvršenu uknjižbu založnih prava, kao i prodaju istih u izvršnom sudskom postupku do potpunog namirenja tužioca kao poverioca, i u stavu trećem. Drugim stavom izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu prvog stava izreke, tako što je utvrđeno da tužilac ima založno pravo na nepokretnostima bliže opisanim u stavu prvom izreke, radi obezbeđenja potraživanja u iznosu od 6.500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe 06.06.2010. godine pa do konačne isplate, dok je za razliku od dosuđenih 6.500.000,00 dinara do potraživanog iznosa od 11.890.959,30 dinara, odbijen kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11...87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, preduzeće „JJ“ O.D. ..., od strane Republičkog fonda za razvoj, u skladu sa odlukom Fonda za razvoj RS broj ... od 17.07.2004. godine i odlukom broj ... o izmeni odluke broj ... od 14.07.2004. godine, dana 17.07.2004. godine, je dobilo kredit za realizaciju programa izgradnje farme ovaca i nabavku i uzgoj 500 ovaca u selu ...-Opština ... u iznosu od 6.500.000,00 dinara sa kamatom. Tužilac i tuženi su dana 12.10.2004. godine zaključili ugovor o davanju meničnog avala broj ...-...-..., i to tuženi „JJ“ O.D. ... (koga je zastupao direktor Predrag Simović), koje pravno lice je u usled postupka stečaja brisano iz APR, kao nalogodavac, tužilac kao avalista i tuženi kao treća lica - založni dužnici. Tužilac se, po osnovu navedenog ugovora obavezao da avalira 16 blanko sopstvenih menica izdatih od strane nalogodavca u korist Fonda za razvoj RS, kao kreditora, u iznosu od 6.500.000,00 dinara sa kamatom, a odobravanje avala izvršeno je u skladu sa navedenim odlukama Fonda za razvoj RS i ugovora o kreditu. Odredbom člana 5. navedenog ugovora propisano je da će avalista, između ostalog, pred nadležnim sudom konstituisati hipoteku nad imovinom navedenom u posedovnom listu broj ... KO Slatina i na objektu za uzgoj ovaca u vlasništvu založnih dužnika, ovde tužilaca, a koja se nalazi na kat.parc. broj ..., opisana u posedovnom listu broj ... KO .... Preduzeće ,,JJ“ O.D. nije vršio otplatu kredita, pa je tu otplatu izvršio tužilac kao avalista izdatih sopstvenih menica. Rešenjem Službe za katastar nepokretnosti broj ...-...-.../...-c od 21.10.2004. godine dozvoljena je uknjižba založnog prava – hipoteke 1. reda na nepokretnostima upisanim na kat. parceli broj ..., mesto ... Do, po kulturi voćnjak 5. klase, površine 0.04.98 ha, u LN br. .... ... (tuženi su u odnosu na ovu parcelu priznali tužbeni zahtev), u vlasništvu trećeg lica – založnog dužnika radi obezbeđenja novčanog potraživanja poverioca, ovde tužioca u iznosu od 2.000.000,00 dinara sa pripadajućom kamatom. Tuženi i preduzeće ,,JJ“ O.D., kao hipotekarni dužnici su sa tužiocem, kao hipotekarnim poveriocem dana 05.11.2004. godine, pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu I 994/04, zaključili Sporazum o obezbeđivanju novčanog potraživanja dana 05.11.2004. godine, uknjižbom založnog prava hipoteke 2. reda na nepokretnostima opisanim u LN broj ... KO ... i nepokretnostima opisanim u LN broj ... KO ... a. Sporne nepokretnosti u LN broj ... i LN broj ... KO Slatina, upisane su na ime ovde tuženih sa različitim udelima, a nepokretnosti u LN broj ... KO ... na ime KK, u odnosu na koju je tužba tokom postupka povučena.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da tužilac ima založno pravo na svim nepokretnostima upisanim u LN broj ... i LN broj ..., a radi obezbeđenja novčanog potraživanja tužioca u iznosu od 6.500.000,00 dinara, imajući u vidu da je upis založnog prava u korist tužioca na navedenim nepokretnostima izvršen na osnovu Sporazuma o obezbeđivanju novčanog potraživanja, odnosno saglasnosti založnih dužnika, ovde tuženih.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se revizijom osnovano ukazuje da je u postupku donošenja nižestepenih odluka pogrešno primenjeno materijalno pravo, zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Ovo iz razloga što su nižestepeni sudovi o zahtevu tužioca za utvrđenje založnog prava na nepokretnostima tuženih odlučili primenom odredaba materijalnog prava sadržanih u Zakonu o hipoteci („Službeni glasnik RS", br. 115/2005, 60/2015, 63/2015 (Odluka Ustavnog suda), 83/2015).

Prema članu 64. stav 1. Zakona o hipoteci, ovaj zakon se ne primenjuje na hipoteke zasnovane do dana njegovog stupanja na snagu, osim ako se ugovorne strane drukčije sporazumeju, a takav sporazum u ovom slučaju nije utvrđen. Stoga se u vreme kada su sporazumno zasnovana založna prava na nepokretnostima tuženih za obezbeđenje novčanog potraživanja tužioca prema trećem licu (05.11.2004. godine), u pogledu načina i uslova za zasnivanje založnog prava – hipoteke na nepokretnosti, primenjuju odredbe članova 63. do 69. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Sl. list SFRJ“, br. 6/80 i 36/90 i „Sl. list SRJ“, br. 29/96), koji je u tom periodu bio na snazi.

Zasnivanje založnog prava na nepokretnosti u konkretnom slučaju regulisano je odredbom člana 63. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, tako što je određeno da radi obezbeđenja određenog potraživanja, nepokretna stvar može biti opterećena pravom zaloge u korist poverioca (hipoteka), koji je ovlašćen na način predviđen zakonom, da traži namirenje svog potraživanja iz vrednosti te nepokretnosti pre poverilaca koji na njoj nemaju hipoteku, kao i pre poverilaca koji su hipoteku na njoj stekli posle njega, bez obzira na promenu vlasnika opterećene nepokretnosti (stav 1.), da se hipoteka odnosi na celu nepokretnost, na njene plodove dok su neodvojeni, kao i na druge njene sastavne delove i pripatke (stav 2. ovog člana), da se za obezbeđenje jednog potraživanja može zasnovati hipoteka na više nepokretnosti (zajednička hipoteka) (stav 3.). Odredbom člana 64. istoga zakona propisano je da se na osnovu pravnog posla ili sudske odluke hipoteka stiče upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom.

Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, a upis se može zahtevati na osnovu ugovora ili sudskog poravnanja, založne izjave, zakona i sudske odluke, a upis hipoteke u nadležni registar predstavlja modus acquirendi, i zakonom je propisan za sve vrste hipoteke, bez obzira na pravni osnov.

Upis založnog prava (hipoteke) ili brisanje ovog založnog prava u zemljišnoj knjizi može se zahtevati samo na osnovu isprava sastavljenih u obliku koji je propisan za njihovu valjanost, a to su javne isprave ili one privatne isprave na kojima je prepis overio sud. U spisima predmeta ne postoje originalni spisi zasnivanja založnog prava-hipoteke kod zemljišno-knjižnog suda, zahtev za upis založnog prava, isprave koje su priližene uz ovaj zahtev. Zbog navedenog, revizijski sud ne prihvata pravni stav drugostepenog suda da je pravilno prvostepeni sud utvrdio i ocenio da je na osnovu zajedničkog predloga stranaka (saglasnost stranaka s obzirom na potpise tuženih kao založnih dužnika) izvršen upis založnog prava u korist tužioca, i to u odnosu na tužene kao založne dužnike na nepokretnostima bliže opisanim u pl.br. ... KO ... u površini od 04.09.13 ha i pl.br. ... KO ... u površini od 12.51.89 ha radi obezbeđenja novčanog potraživanja u iznosu od 6.500.000,00 dinara. Ovo sa razloga jer je izostalo utvrđenje i razjašnjenje koje su nepokretnosti opterećene založnim pravom – hipotekom i identitet istih, obzirom da se podaci o predmetnim nepokretnostima u vreme zasnivanja hipoteke baziraju na posedovnim listovima a ne zemljišno-knjižnom stanju, niti ima dokaza o prenosu podataka iz zemljišne knjige u katastar nepokretnosti. Dakle i dalje je ostao sporan predmet hipoteke i upis iste, s obzirom da je članom 64. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano da se na osnovu pravnog posla ili sudske odluke hipoteka stiče upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 2. ZPP usvojio reviziju tuženih, ukinuo nižestepene presude i predmet vratio na ponovno suđenje prvostepenom sudu, koji će, imajući u vidu primedbe izložene u ovom rešenju, u ponovnom postupku otkloniti ukazane nedostatke i doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić