Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je živela u vanbračnoj zajednici sa tuženim, u kojoj su rođena maloletna deca, ćerka VV 2006. godine i GG, 2013. godine. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Paraćinu P2 317/19 od 16.01.2020. godine, donetom u ovom postupku, stavom prvim i trećim izreke maloletna deca parničnih stranaka poverena su majci na samostalno vršenje roditeljskog prava i uređen je lični kontakt između dece i tuženog oca. Navedena prvostepena presuda je u stavu drugom izreke kojim je odlučeno o obavezi tuženog da doprinosi izdržavanju mal. dece u dosuđenim iznosima i u stavu petom izreke - odluka o troškovima postupka, po žalbi tuženog ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 280/20 od 20.07.2020.godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Na osnovu izveštaja Centra za socijalni rad u Paraćinu utvrđeno je da mal. VV već pet godina ostvaruje pravo na dečiji dodatak u iznosu od 2.500,00 dinara, a u istom periodu ostvaruje i pravo na tuđu negu i pomoć u iznosu od 28.500,00 dinara, a iz izveštaja Opštine Paraćin - Uprave za društvene delatnosti - Odsek društvene brige o deci, utvrđeno je da je tužilji AA po rešenju Opštine Paraćin od 15.06.2020. godine priznato pravo na dečiji dodatak za VV i GG za period od 27.05.2020. godine do 26.05.2021. godine. Opština Paraćin je potpisala ugovor sa najpovoljnijim ponuđačem za nabavku usluge socijalne zaštite - lični pratilac deteta po kome ukupna cena za jedan radni dan (puno radno vreme) po jednom korisniku za koje Centar za socijalni rad donosi rešenje kojim mu je priznata usluga za ličnog pratioca, iznosi 2.576,00 dinara. Maloletna VV je dete sa posebnim potrebama koje boluje od autizma, nije samostalna i stalno joj je potrebna pomoć trećeg lica, pa je u potpunosti upućena na tužilju. Maloletni GG je učenik prvog razreda osnovne škole školske godine 2018-2019 i dobrog je zdravstvenog stanja. Tužilja živi u stanu koji je vlasništvo njenog oca, sa svojim roditeljima i maloletnom decom, primanja ostvaruje samo otac tužilje koji je u penziji, a tužilja se vodi kao nezaposleno lice na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje i ne može da se zaposli, jer je potpuno posvećena mal. ćerki VV zbog njenog zdravstvenog stanja. Tužilja ne plaća zakupninu za prostor u kom živi sa maloletnom decom, ali ima velike troškove lečenja za mal. VV, troškove pratioca, druge potrebe dece i komunalije, što je sve u potpunosti utvrđeno i taksativno navedeno u pobijanoj presudi, kao i troškovi koje država refundira. Tuženi je tužilji u toku trajanja postupka povremeno plaćao na ime izdržavanja maloletne dece iznos od 200, 300 ili 400 evra u zavisnosti od toga kada koliko ima. Vodi se kao nezaposleno lice na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje i nema upisanih nepokretnosti na svoje ime, živi u porodičnoj kući svojih roditelja, zdrav je i radno sposoban i 2019. godine podneo je zahtev za boravišnu dozvolu kako bi nastavio da radi u ..., gde je radio kao vozač kamiona i ostvarivao mesečna primanja oko 2.200 evra. Prvostepeni sud je utvrdio da potrebe mal. VV iznose 50.000,00 dinara, što je adekvatan iznos za dete njenog uzrasta sa posebnim potrebama, s obzirom da boluje od autizma, što ni tuženi nije osporio, da majka vodi celodnevnu brigu o maloletnom detetu i da nije u mogućnosti da radi.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, kod utvrđenih činjenica da su pravnosnažnom presudom prvostepenog suda maloletna deca poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, uređen način održavanja ličnih odnosa tuženog sa maloletnom decom, prvostepeni sud je odredio visinu doprinosa tuženog za oba deteta imajući u vidu da tuženi prihvata odluku prvostepenog suda u vezi visine izdržavanja za maloletnog sina GGod 8.000,00 dinara mesečno. Prilikom odlučivanja sud je imao imao u vidu potrebe maloletne VV, određene prema zdravstvenom stanju deteta, uzrastu, obavezama majke deteta, da nije u mogućnosti bez obzira na godine života da se zaposli zato što je maksimalno angažovana da vodi brigu i čuva mal. VV koja boluje od veoma teške bolesti, pa je u skladu sa članom 160. stav 2. Porodičnog zakona obavezao tuženog da na ime doprinosa za izdržavanje mal. VV plaća iznos od 17.000,00 dinara mesečno, vodeći računa da se radi o detetu sa posebnim potrebama koje boluje od autizma i kome je potrebna celodnevna nega i pomoć.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev zaključujući da prvostepeni sud nije pravilno primenio materijalno pravo jer je tužilja kao majka i zakonska zastupnica maloletne dece mogla u ime maloletne dece da podnese tužbu za izmenu odluke o izdržavanju u smislu člana 164. Porodičnog zakona, ali da nije mogla kao u konkretnom slučaju da u svoje ime podnese tužbu protiv tuženog oca mal. dece, kao dužnika izdržavanja, za izmenu odluke o izdržavanju, jer nije učesnik materijalno pravnog odnosa koji je predmet spora te nije aktivno legitimisana.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovakav zaključak drugostepenog suda u vezi aktivne legitimacije roditelja u pogledu zahteva za izdržavanje deteta, nepravilan je i zasnovan na pogrešnoj primeni materijalnog prava na šta se osnovano ukazuje u reviziji. Kada je osnovni zahtev poveravanje maloletne dece tužilji kao roditelju, što je ovde slučaj, tužilja je aktivno legitimisana za zahtev za izdržavanje dece. Odredbom člana 272. stav 2. Porodičnog zakona propisano je da ako roditelji nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava ili sud proceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta, odluku o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, o visini doprinosa za izdržavanje od strane drugog roditelja i o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem donosi sud. Ovaj parnični postupak je bio pokrenut tužbom tužilje-majke radi odluke o poveravanju maloletne dece majci, načinu održavanja ličnog kontakta dece sa drugim roditeljem, uz obavezivanje tuženog oca da doprinosi izdržavanju maloletne dece u određenim novčanim iznosima. U konkretnom slučaju reč je o jednoj parnici u kojoj se odlučuje o poveravanju dece, načinu održavanja odnosa maloletne dece sa drugim roditeljem i visini doprinosa za izdržavanje od strane drugog roditelja, pa činjenica da je u toku iste parnice doneta prvostepena presuda koja je od strane drugostepenog suda potvrđena u odnosu na poveravanje dece i način održavanja ličnih odnosa maloletne dece sa drugim roditeljem, a ukinuta za doprinos izdržavanja i u ukinutom delu u nastavku parnice ponovo odlučeno prvostepenom presudom, ne utiče na već zasnovanu aktivnu legitimaciju tužilje. Takođe, ne radi se o tužbi za izmenu odluke o izdržavanju u smislu člana 164. PZ, kako to pogrešno zaključuje drugostepeni sud, već o osnovnom tužbenom zahtevu za izdržavanje na osnovu člana 278. Porodičnog zakona, postavljenom uz zahtev za poveravanje dece, koju tužbu može podneti lice koje se u smislu ovog zakona smatra poveriocem izdržavanja, a to je tužilja kao zakonska zastupnica mal. dece kojoj su deca poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava, jer je ovo prva odluka o izdržavanju i nema prethodne odluke koja bi se izmenila novom.

Kako je zbog pogrešne primene materijalnog prava i samim tim pogrešnog zaključka drugostepenog suda o nepostojanju aktivne legitimacije tužilje, činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, a nisu ispitivani i cenjeni navodi žalbe tuženog, zbog čega se ne može ispitati pravilnost odluke o ispunjenosti uslova da tuženi doprinosi izdržavanju svoje maloletne dece, u kom obimu i visini, to je drugostepena presuda morala biti ukinuta i predmet vraćen na ponovno odlučivanje po žalbi.

Iz navedenih razloga potrebno je da drugostepeni sud u ponovnom postupku otkloni ukazane nedostatke i donese zakonitu, pravilnu i obrazloženu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka jer zavisi od odluke o glavnoj stvari.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Biserka Živanović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić