Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Gordane Komnenić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Lukačević, advokat iz ..., protiv tuženog JP ''Srbijašume'' Beograd, ŠG ''Golija'' iz Ivanjice, čiji je punomoćnik Saša Milinčić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1187/20 od 09.03.2021. godine, u sednici održanoj 19.05.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1187/20 od 09.03.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1187/20 od 09.03.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Ivanjici P 581/2019 od 29.01.2020. godine, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade štete isplati iznos od 690.519,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 04.01.2020. godine do isplate, a obavezan je i tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1187/20 od 09.03.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke, u delu kojim je tuženi obavezan da tužilji na ime naknade štete isplati iznos od 474.309,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 04.01.2020. godine do isplate. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je preinačena u preostalom delu stava prvog izreke i u stavu drugom izreke, tako da je odbijen tužbeni zahtev za isplatu iznosa od još 216.210,00 dinara, sa pripadajućom kamatom, a tuženi je obavezan da na ime troškova postupka isplati tužilji iznos od 132.621,00 dinara, dok je stavom trećim izreke, obavezana tužilja da tuženom na ime troškova žalbenog postupka isplati iznos od 11.224,00 dinara.

Protiv potvrđujućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 .... 18/20), zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog u smislu člana 404.stav 1. ZPP. Odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva za naknadu štete zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, a pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja i ocene verodostojnosti izvedenih dokaza, pa ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Sudska praksa u primeni ovog instituta je ujednačena, a tuženi uz reviziju nije dostavio odluke iz kojih bi proizlazilo da postoji različita sudska praksa u primeni ovog pravnog instituta u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, odnosno da se u konkretnom slučaju radi o odluci koja odstupa od sudske prakse. Ukazivanje u reviziji na odgovarajuće odredbe Zakona o šumama i Zakona o vraćanju imovine i obeštećenju ne utiče na drugačiju odluku, s obzirom da do primene instituta posebne revizije ne dovodi svaka eventualno pogrešna primena materijalnog prava, već samo ona od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 29.12.2015. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela od 474.309,00 dinara, je očigledno ispod graničnog iznosa merodavnog za dozvoljenost revizije, zbog čega je na osnovu člana 413. ZPP, u vezi sa članom 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Biserka Živanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić