Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 4492/2024
27.03.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislava Stanimirović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Čolić, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 1006/23 od 21.06.2023. godine, u sednici održanoj 27.03.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 1006/23 od 21.06.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Rumi P 62/22 od 07.03.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda isplati iznos od 200.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda za iznos od 120.000,00 dinara kao razliku dosuđenog i traženog iznosa od 320.000,00 dinara zajedno sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova postupka plati iznos od 46.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 1006/23 od 21.06.2023. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je usvojena, pa je prvostepena presuda preinačena tako što je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda isplati iznos od 200.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do isplate i troškove parničnog postupka u iznosu od 46.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom na ime naknade troškova prvostepenog parničnog postupka isplati iznos od 21.000,00 dinara, a na ime žalbenog postupka iznos od 45.600,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na član 403. stav 1. i stav 2. tačka 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 78/18 i 18/20), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Preuzmite dokument u PDF formatu