Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Zorana Hadžića, članova veća, u vanparničnom predmetu predlagača AD „Intereuropa logističke usluge“ Beograd, čiji je punomoćnik Tijana Kostić, advokat iz ... i predlagača „Euromerkur“ DOO iz Futoga, čiji je punomoćnik Radoje Malidžan, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, Odeljenje Novi Sad, radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, odlučujući o reviziji predlagača „Euromerkur“ DOO iz Futoga i reviziji protivnika predlagača izjavljenim protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž.10/2021 od 02.06.2021. godine, u sednici održanoj 26.05.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJAJU SE, kao neosnovane, revizija predlagača „Euromerkur“ DOO iz Futoga i revizija protivnika predlagača izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž.10/2021 od 02.06.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Šidu R1 16/18 od 24.12.2019. godine, prvim stavom izreke, obavezana je Republika Srbija kao korisnik eksproprijacije i administrativnog prenosa, da predlagačima kao ranijim sopstvenicima isplati na ime naknade za nekretnine koje se sastoje od poslovnog objekta sagrađenog na kat. parc. br. .../... – građevinsko izgrađeno zemljište, površine 83 m2, upisanog u zk.ul. ... k.o. ..., eksproprisanih rešenjem Odeljenja za urbanizam, komunalno-stambene i imovinsko-pravne poslove Opštine Šid broj 465-11/2005–03 od 17.05.2005. godine, radi izgradnje Graničnog prelaza Batrovci, kojim rešenjem je izvršen administrativni prenos na kat. parc. br. .../... u korist državne svojine Republike Srbije, i to predlagaču AD „Intereuropa logističke usluge“ Beograd na ime naknade za poslovni objekat površine 27,94m2 upisan u zk. ul. .../... k.o. ... isplati novčani iznos od 7.241.197,18 dinara sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate počev od 24.12.2019. godine, a predlagaču „Euromerkur“ DOO iz Futoga na ime naknade za poslovni objekat površine 46,38 m2 upisan u zk. ul. .../... k.o. ... isplati novčani iznos od 12.020.273,16 dinara, sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate počev od 24.12.2019. godine pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je protivnik predlagača da predlagačima na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 792.238,57 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti do isplate. Dopunskim rešenjem istog suda R1-16/2018 od 30.10.2020.godine odbijeni su predlagači sa viškom zahteva za isplatu naknade za eksproprisane nekretnine iznad dosuđenog iznosa, i to predlagač 1.reda „Interjug- AS“ Beograd čiji je pravni sledbenik AD „Intereuropa logističke usluge“ Beograd sa iznosom od 17.091.692,05 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.12.2019. godine, a predlagač 2.reda „Euromerkur“ DOO iz Futoga sa iznosom od 19.887.604,33 dinara na ime poslovnog prostora, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.12.2019. godine do isplate.

Rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 10/2021 od 02.06.2021. godine, odbijene su kao neosnovana žalba protivnika predlagača i delom žalbe predlagača, navedeno prvostepeno rešenje od 24.12.2019.godine, dopunjeno dopunskim rešenjem od 30.10.2020.godine je potvrđeno u odluci o glavnoj stvari, a preinačeno u delu o troškovima postupka tako što je obavezan protivnik predlagača da predlagaču 1.reda AD „Intereuropa logističke usluge“ na ime troškova postupka isplati iznos od 811.738,34 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate i predlagaču 2.reda „Euromerkur“ DOO Futog isplati na ime troškova postupka iznos od 888.238,34 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate, a za razliku između dosuđenih i traženih iznosa su zahtevi predlagača odbijeni. Zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka su odbijeni kao neosnovani.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, revizije su blagovremeno izjavili predlagač 2. reda „Euromerkur“ DOO iz Futoga i protivnik predlagača, zbog pogrešne primene materijalnog prava. U reviziji predlagača 2. reda ukazuje se i na bitnu povredu odredaba parničnog postupka. Od strane ovog predlagača podnet je odgovor na reviziju protivnika predlagača.

Ispitujući pobijano rešenje u smislu člana 408. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), a u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku (,,Službeni glasnik SRS“, broj 25/18, 48/88, Službeni glasnik RS“, broj 46/95...106/15), Vrhovni kasacioni sud je našao da su revizije neosnovane.

U postupku donošenja pobijanog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP u postupku pred drugostepenim sudom koje bi bile od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijane odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem o eksproprijaciji nadležnog organa Opštine Šid od 17.05.2005. godine, eksproprisane su u korist državne svojine radi izgradnje graničnog prelaza Batrovci, nekretnine i to poslovni objekat sagrađen na parceli .../... građevinsko izgrađeno zemljište površine 83 m2, upisan u zk.ul. ... k.o. ..., u okviru kojeg se nalazio poslovni objekat sa pravom svojine predlagača ADMŠ „Interjug-AS“, čiji je pravni sledbenik predlagač 1.reda AD „Intereuropa logističke usluge“ Beograd u površini od 27,94m2 i poslovni objekat „Euromerkur“PTP DOO Šid, čiji je pravni sledbenik „Euromerkur“d.o.o. iz Futoga u površini od 46,38 m2, u kojima su predlagači obavljali špeditersku delatnost. Navedenim rešenjem izvršen je i administrativni prenos parcele .../... u korist državne svojine Republike Srbije. Predmetni poslovni objekti predlagača su srušeni pre pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji i na mestu ranijih objekata izgrađen je novi objekat montažnog tipa sistema kontejnera. Radi obezbeđenja dokaza pre rušenja izvršeno je veštačenje 15.08.2005.godine putem sudskog veštaka Milana Grčića i u elaboratu veštaka je dat tehnički opis poslovnih objekata- lokala izgrađenih u nizu 1993. godine, gas betonskim blokovima, sa spoljnom stolarijom drvenom zastakljenom termo staklom. Lokali predlagača broj ... i ... su bili snabdeveni instalacijama vodovoda i kanalizacije, elektroenergetskim i telefonskim instalacijama, uz ostalo opisano o karakteristikama i opremljenosti, što je poslužilo kasnijoj proceni o vrednosti lokala. Pred organom uprave nije postignut sporazum o naknadi za eksproprisane nepokretnosti. Ponuda protivnika predlagača glasila je na 497.332,00 dinara predlagaču ADMŠ „Interjug-AS“, odnosno 825.564,00 dinara predlagaču „Euromerkur“PTP DOO Šid i ponude nisu prihvaćene. Predmet je ustupljen sudu da naknadu odredi u vanparničnom postupku.

Na osnovu nalaza i mišljenja Zavoda za sudska veštačenja iz Novog Sada, nižestepeni sudovi su utvrdili naknadu po varijanti veštačenja primenom tzv. troškovne metode, kao metode koja uzimanjem u obzir relevantnih pokazatelja realno odražava vrednost oduzetih objekata. Poreska uprava Filijala Šid nije vršila procenu građevinskog zemljišta, niti građevinskih objekata na graničnom prelazu Batrovci, kao ni procenu sličnih nepokretnosti, tako da nije ni raspolagala podacima o prometu i proceni vrednosti objekata na ovoj lokaciji. Prema datim razlozima nižestepenih sudova, prihodovna metoda nije prihvatljiva jer se u ovom postupku naknada određuje prema tržišnoj vrednosti eksproprisanih objekata na osnovu Zakona o eksproprijaciji, a ne kao šteta u vidu izgubljene dobiti prema prihodovnom metodu obračuna putem prihoda od rente. Nižestepeni sudovi su utvrđenje o tržišnoj vrednosti ekspropisanih poslovnih objekata predlagača zasnovali na bazi varijante tzv. troškovnog metoda kao odgovarajućeg za procenu tržišne vrednosti eksproprisanih objekata. Suština ove metode je u tome da se kod procene polazi od elemenata ranije postojećeg objekta i u obzir uzmaju faktori lokacije, izgrađenosti, opremljenosti, faktor korisne površine, kvaliteta i poslovnosti objekata, ponude i tražnje. Iz nalaza veštaka Zavoda za sudska veštačenja proizlazi da su veštaci kod svoje procene pošli od Elaborata za obezbeđenje dokaza o vrednosti nepokretnosti koji je izradio veštak Milan Grčić 2005. godine u varijanti tzv. troškovne metode, odnosno da su imali u vidu kvalitet gradnje objekta, lokaciju, veličinu i druge faktore prema kojima je procena izvršena, a od strane nižestepenih sudova je argumentovano prihvaćena.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava obavezali protivnika predlagača da predlagaču 1.reda AD „Intereuropa logističke usluge“ iz Beograda isplati novčanu naknadu u visini od 7.241.197,18 dinara i predlagaču 2. reda „Euromerkur“ DOO iz Futoga isplati novčanu naknadu u visini od 12.020.273,16 dinara, utvrđenu veštačenjem, shodno članu 41. stav 2, 42, 43. i 71a Zakona o eksproprijaciji, a u vezi člana 132. i 137. Zakona o vanparničnom postupku, a preko navedenih iznosa zahteve predlagača odbili kao neosnovane.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova o visini dosuđenih naknada.

Odredbom člana 41. stav 2. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“ br. 53/95... 106/2016), propisano je da se visina naknade u novcu za eksproprisane nepokretnosti određuje po tržišnoj ceni prema okolnostima u momentu zaključenja sporazuma o visini naknade, a ako sporazum nije postignut prema okolnostima u momentu donošenja prvostepene odluke o naknadi.

Imajući u vidu da u ovom slučaju nije došlo do sporazumnog određivanja naknade za eksproprisane nepokretnosti, visina naknade, propisana odredbama Zakona o eksproprijaciji, određuje se u sudskom postupku, shodno odredbama članova 132.-140. Zakona o vanparničnom postupku. Prema članu 136. Zakona o vanparničnom postupku, sud određuje ročište i daje korisniku eksproprijacije i ranijem sopstveniku mogućnost da se izjasne o obliku, obimu i visini naknade, kao i o dokazima vrednosti nepokretnosti koji se pribavljaju po službenoj dužnosti. Sud izvodi i druge dokaze koje učesnici predlože, ako nađe da su od značaja za određivanje naknade.

Kod iznetog, ne mogu se prihvatiti tvrdnje protivnika predlagača u reviziji da je naknadu trebalo odrediti prema vrednosti koju su predlagači platili za pribavku objekata kao predmeta kasnije eksproprijacije. Takođe, nisu osnovani ni navodi revizije predlagača 2. reda da je prihodovni odnosno prinosni metod odgovarajući za određivanje naknade za eksproprisani poslovni objekat u kom je ovaj revident obavljao špeditersku delatnost na graničnom prelazu, a srušen je, kao i da je neprihvatljiv zaključak nižestepenih sudova da je poistovećen prihodovni metod sa pravnim institutom naknade štete. Predmet ovog postupka je naknada za eksproprisane objekte u visini utvrđene tržišne vrednosti objekata, a ne naknada štete zbog rušenja objekta.

Predlagači su bili vlasnici poslovnih objekata kao predmeta eksproprijacije, osnovom koje ostvaruju pravo da im se u sudskom vanparničnom postupku odredi pravična novčana naknada za eksproprisane objekte, u skladu sa citiranom odredbom člana 41. stav 2. Zakona o eksproprijaciji.

Imajući u vidu sadržinu odluka nižestepenih sudova i razloge na kojima su zasnovane, Vrhovni kasacioni sud je našao da je o svemu odlučeno pravilnom primenom materijalnog prava i da su obe revizije neosnovane.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić