U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovan Matijević, advokat iz ..., protiv tuženog Udruženja osiguravača Srbije – Biro zelene karte, Beograd, sa umešačem na strani tuženog „BB“ osiguranje d.d. iz ..., ..., čiji su punomoćnici Zoran Ristić, advokat iz ... i Miloš Ristić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 677/21 od 22.04.2021. godine, u sednici održanoj 05.10.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 677/21 od 22.04.2021. godine.

ODBIJA SE zahtev umešača na strani tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici P 533/17 od 02.04.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje za naknadu materijalne štete pa je tuženi obavezan da joj isplati na osnovu izgubljene zarade iznos od 860.489,60 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate počev od 02.04.2019. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu materijalne štete po osnovu izgubljene zarade za iznos od 3.391.947,21 dinara. Stavom trećim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje za naknadu materijalne štete pa je tuženi obavezan da joj isplati na ime imovinske štete po osnovu naknade na ime delimične tuđe nege i pomoći iznos od 534.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate počev od 02.04.2019. godine pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilje za isplatu materijalne štete po osnovu naknade na ime delimične tuđe nege i pomoći za iznos od 89.921,11 dinara, kao neosnovan. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužilji isplaćuje po osnovu delimične tuđe nege i pomoći iznos od 8.625,00 dinara počev od 01.01.2019. godine pa ubuduće svakog prvog do petog u mesecu za tekući mesec sve dok ovaj iznos vansudskim ili sudskim poravnanjem ili sudskom odlukom ne bude izmenjen, sa zakonskom zateznom kamatom na dospele neisplaćene rate po Zakonu o visini stope zatezne kamate počev od 02.04.2019. godine pa do isplate. Stavom šestim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje za isplatu mesečne novčane rente, pa je obavezan tuženi da joj isplaćuje mesečnu novčanu rentu u iznosu od 17.382,00 dinara počev od 02.04.2019. godine, pa ubuduće, svakog prvog do petog u mesecu za tekući mesec sve dok ovaj iznos vansudskim ili sudskim poravnanjem ili sudskom odlukom ne bude izmenjen, sa zakonskom zateznom kamatom na dospele, a neisplaćene rate po Zakonu o visini stope zatezne kamate počev od presuđenja pa do isplate, a za period od 01.08.2018. godine do 02.04.2019. godine, da joj isplati iznos od 2.958,82 dinara za svaki mesec (na ime razlike između pripadajućeg uvećanog iznosa rente od 17.382,00 dinara i isplaćenog iznosa rente od 14.423,18 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate počev od presuđa do isplate. Stavom sedmim izreke, zahtev tužilje za isplatu mesečne novčane rente za iznos od 28.513,19 dinara, za period od presuđenja pa ubuduće, odbijen je kao neosnovan, sa traženom zakonskom zateznom kamatom, kao i zahtev tužilje za isplatu uvećane rente za period od 01.08.2018. do 02.04.2019. godiine, za svaki mesec za iznos od 42.936,37 dinara, sa traženom zakonskom zateznom kamatom. Stavom osmim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 364.172,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od isteka roka za dobrovoljno izvršenje obaveze pa do isplate. Stavom devetim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova od dana pravnosnažnosti presude do isteka roka za dobrovoljno izvršenje obaveze. Stavom desetim izreke, odbijeni su zahtevi tuženog i umešača za naknadu troškova parničnog postupka.

Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž 677/21 od 22.04.2021. godine, stavom prvim izreke, žalbu tužilje odbio, a žalbu umešača na strani tuženog usvojio, pa je presudu Višeg suda u Sremskoj Mitrovici P 533/17 od 02.04.2019. godine, preinačio u usvajajućem delu odluke i u delu odluke o parničnim troškovima, stavom drugim izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je predloženo obavezivanje tuženog da tužilji na ime naknade štete isplati iznos od 860.489,60 dinara po osnovu izgubljene zarade i iznos od 534.750,00 dinara po osnovu naknade na ime delimične tuđe nege i pomoći sa zakonskom zateznom kamatom počev od 02.04.2019. godine do isplate; da joj na ime delimične tuđe nege i pomoći mesečno isplaćuje iznos od 8.625,00 dinara počev od 01.01.2019. godine pa ubuduće do 5-tog u mesecu za tekući mesec, dok obaveza ne bude izmenjena drugom odlukom, sa zakonskom zateznom kamatom na dospele iznose počev od 02.04.2019. godine do isplate; da joj na ime mesečne novčane rente isplaćuje iznos 17.382,00 dinara počev od 02.04.2019. godine pa ubuduće do 5-tog u mesecu za tekući mesec, dok obaveza ne bude izmenjena drugom odlukom, sa zakonskom zateznom kamatom na dosuđene iznose počev od presuđenja do isplate, a za period od 01.08.2018. do 02.04.2019. godine da joj isplati iznose od 2.958,82 dinara za svaki mesec (na ime razlike između pripadajućeg uvećanog iznosa rente od 17.382,00 dinara i isplaćenog iznosa rente od 14.423,18 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja do isplate; i odredio da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka, dok je stavom trećim izreke, prvostepena presuda potvrđena u preostalom delu. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužilja da umešaču na strani tuženog na ime troškova žalbenog postupka isplati iznos od 51.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Umešač na strani tuženog je dostavio odgovor na reviziju. Troškove revizijskog postupka je tražio opredeljeno.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je povređena u saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila 23.03.2004. godine u ..., kao suvozač, u automobilu koji je bio osiguran od autoodgovornosti kod umešača na strani tuženog. Vozač automobila, VV oglašen je krivim zbog propusta u saobraćaju pravnosnažnom presudom krivičnog suda od 10.10.2006. godine i kažnjen za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 201. stav 3. u vezi člana 195. stav 3. KZ RS. U predmetnoj saobraćajnoj nezgodi tužilja je zadobila teške telesne povrede, uboj glave, uboj slabinskog dela kičmenog stuba, krvni podliv lica oko levog oka, oguljotinu u predelu slabine, uboj predela levog bubrega, oštećenje međupršljenskog jastučeta između četvrtog i petog slabinskog pršljena sa pritiskom na živce desno zbog čega je bila na bolničkom lečenju u trajanju od jednog dana. Potom je podvrgnuta operativnom zahvatu 04.01.2006. godine, a nakon tog zahvata, operisana je još dva puta tokom 2012. i krajem 2015. godine. Kao posledica saobraćajne nezgode, kod tužilje postoji umanjena sposobnost za rad u struci za 40% što je definisano u aprilu 2006. godine i nepromenjeno je do danas. Tužilja je po zanimanju tehničar za pejzažnu arhitekturu i do saobraćajne nezgode nikada nije radila u struci, već je, kraći vremenski period, radila u ... . Nakon saobraćajne nezgode odjavila se iz Nacionalne službe za zapošljavanje i nije tražila posao. Živi u domaćinstvu sa majkom (... godina), koja obavlja sve kućne poslove, a tužilja joj ne plaća bilo kakvu naknadu za pružene usluge pomoći pošto je tužilji pomoć potrebna u trajanju od oko jednog sata dnevno. Prvu parnicu protiv tuženog tužilja je pokrenula tužbom od 10.10.2005. godine, a taj postupak je okončan pravnosnažnom presudom na osnovu priznanja od 08.11.2005. godine, kojom se tuženi obavezao da tužilji na ime naknade nematerijalne štete po osnovu pretrpljenih fizičkih bolova, straha, duševnih bolova zbog umanjene životne aktivnosti i naruženosti isplati iznos od 635.000,00 dinara i na ime materijalne štete za troškove lečenja 218.000,00 dinara, kao i da joj naknadi parnične troškove od 85.035,00 dinara. Po osnovu pogoršanja zdravstvenog stanja, tužilja je podnela novu tužbu protiv tuženog 18.11.2008. godine, a taj sudski postupak okončan je pravnosnažnom presudom od 10.02.2011. godine, kojom je tuženi obavezan da joj za pretrpljene fizičke bolove, duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti i zbog naruženosti isplati iznose od po 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10.02.2011. godine i da joj naknadi parnične troškove. Treći put se tužilja obratila tuženom zahtevom za naknadu imovinske i neimovinske štete 15.05.2014. godine, kada je prvi put istakla zahtev za naknadu materijalne štete u vidu izgubljene zarade i naknade na ime tuđe nege i pomoći. Tuženi je tužilji u mirnom postupku na ime nematerijalne štete isplatio dodatnih 870.000,00 dinara 10.11.2014. godine kao i materijalnu štetu za vremenski period od 01.06.2011. godine do 31.10.2014. godine, u iznosu od 577.210,18 dinara na ime izgubljene zarade i u iznosu od 367.203,89 dinara na ime naknade za tuđu negu i pomoć. Nakon toga počev od 01.11.2014. godine zaključno sa 31.12.2017. godine, tuženi je tužilji isplaćivao mesečnu rentu u iznosu od 14.423,80 dinara, kao i naknadu na ime tuđe nege i pomoći u mesečnom iznosu od 8.625,00 dinara, tako što su iznosi materijalne štete formirani na osnovu delimičnog prihvatanja ponude tužilje, dok pismeni sporazum između parničnih stranaka u vezi naknade materijalne štete po osnovu izgubljene zarade i naknade za tuđu negu i pomoć nikada nije sačinjen. Tuženi je, u odgovoru na tužbu, istakao prigovor zastarelosti potraživanja tužilje jer je umanjenje njene radne sposobnosti konstatovano u aprilu 2006. godine, a do dana podnošenja tužbe istekao je zastarni rok od pet godina za naknadu štete po osnovu izgubljene zarade.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužilje za naknadu materijalne štete zbog izgubljene zarade, naknade na ime delimične tuđe nege i pomoći i mesečne rente, delimično usvojio nalazeći da je neosnovan prigovor zastarelosti potraživanja pošto zahtev za naknadu po osnovu tuđe nege i pomoći ne može da zastari jer lečenje nije završeno, dok je po mišljenju prvostepenog suda, tuženi priznao pravni osnov za rentu dobrovoljnim isplatama počev od 01.11.2014. godine pa do ubuduće, saglasno odredbi člana 366. Zakona o obligacionim odnosima. Visinu obaveze tuženog po osnovu naknade za tuđu negu i pomoć za sporni period od 01.04.2006. do 31.05.2011. godine, prvostepeni sud je obračunao množenjem broja meseci sa naknadom koja se dobrovoljno plaća u mesečnom iznosu od 8.625,00 dinara dok je visinu materijalne štete na ime dospele razlike zarade obračunao polazeći od 40% prosečne zarade za četvrti stepen stručne spreme umanjene za dosadašnju isplatu za sporni vremenski period od 23.03.2004. godine do 31.05.2011. godine. Preko tih iznosa, zahtev za dospelu štetu, odbio je kao previsoko opredeljen. Buduće iznose naknade po osnovu tuđe nege i pomoći, prvostepeni sud je, u nedostatku dokaza, priznao u visini iznosa koje tuženi već plaća, a visinu rente je odredio imajući u vidu zaradu za jul mesec 2018. godine za četvrti stepen stručne spreme koja u proseku iznosi 43.455,00 dinara, te da 40% predstavlja 17.382,00 dinara.

Drugostepeni sud je, nakon održane rasprave, prvostepenu presudu preinačio u usvajajućem delu tako što je tužbeni zahtev tužilje u celini odbio nalazeći da je prigovor zastarelosti osnovan imajući u vidu da je 15.05.2014. godine, kada je tužilja prvi put postavila zahtev po ovom osnovu, njeno potraživanje bilo zastarelo, a da tuženi nije pismeno priznao zastareli dug niti je dao obezbeđenje sporne materijalne štete čija se isplata traži, davanjem zaloga ili hipoteke, na osnovu odredbe člana 366. u vezi člana 360. i 362. Zakona o obligacionim odnosima. Pored toga, drugostepeni sud je zaključio da tužilja nije dokazala iznos potraživanja koji je predmet ovog spora imajući u vidu da nikada nije tražila zaposlenje, nije prijavljena Nacionalnoj službi za zapošljavanje, ne plaća drugom licu naknadu na ime pomoći u kući jer joj pomoć pruža majka, te da iznosi koje je tuženi tužilji plaćao u mirnom postupku, odnosno prosečna zarada s obzirom na stepen stručne spreme tužilje, ne mogu da budu parametar za određivanje visine sporne materijalne štete, na osnovu odredbe člana 189. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima, a u vezi odredbe člana 231. Zakona o parničnom postupku, koja propisuje pravilo o teretu dokazivanja.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Naknada štete u slučaju telesne povrede ili narušenja zdravlja propisana je odredbom člana 195. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, tako što ko drugome nanese telesnu povredu ili mu naruši zdravlje dužan je naknaditi mu troškove oko lečenja i druge potrebne troškove s tim u vezi, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja. Ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu ili su mu potrebe trajno povećane ili su mogućnosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja uništene ili smanjene, odgovorno lice dužno je plaćati povređenom određenu novčanu rentu, kao naknadu za štetu (stav 2). Obim naknade materijalne štete propisan je odredbom člana 189. stav 1. tako što oštećenik ima pravo kako na naknadu obične štete, tako i na naknadu izmakle koristi. Pri oceni visine izmakle koristi, uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem (stav 3).

U konkretnom slučaju, tužilja, pre predmetne saobraćajne nezgode u kojoj je povređena, nije bila radno angažovana, već je samo povremeno radila u ..., pri čemu ona ima 60% radne sposobnosti za struku za koju se školovala, a nikada nije tražila zaposlenje. Na osnovu tih činjenica, sledi da tužilja nije dokazala da trpi štetu po osnovu izgubljene zarade, a kako joj je pomoć drugog lica potrebna u trajanju od jednog časa dnevno, te pošto joj tu pomoć pruža majka, sledi da takođe nije dokazala da trpi štetu i po osnovu izdataka za tuđu negu i pomoć, a na njoj je bio teret dokazivanja tih činjenica na osnovu odredbe člana 228. u vezi člana 231. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Navodima revizije tužilje o tome da njeno potraživanje nije zastarelo jer ga je tuženi priznao isplatom u vansudskom postupku, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude. Drugostepeni sud je, nakon održane rasprave zaključio, između ostalog, da je odluka prvostepenog suda, u usvajajućem delu, u svakom slučaju doneta kao posledica pogrešne primene odredbe člana 231. Zakona o parničnom postupku koja propisuje pravilo o teretu dokazivanja, tako što je pravilno zaključio da, kod utvrđenog činjeničnog stanja u vezi sa radnim angažovanjem tužilje i tuđom pomoći koja joj je potrebna, nije dokazano da tužilja osnovano potražuje iznose naknade materijalne štete koji su predmet ove parnice.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 165. stav 2. u vezi člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odluku kao u stavu drugom izreke Vrhovni kasacioni sud je doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, pošto troškovi revizijskog postupka, na ime odgovora na reviziju, umešaču nisu bili potrebni.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić