U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilje-protivtužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Svetlana Golubović advokat iz ..., protiv tuženog-protivtužioca BB iz ..., čiji su punomoćnici Goran Topić advokat iz ... i Borivoje Borović advokat iz ..., radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tuženog-protivtužioca koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 111/21 od 24.03.2021. godine, u sednici veća koja je održana dana 15.09.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog-protivtužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 111/21 od 24.03.2021. godine, stava prvog izreke – dela kojim je odbijen protivtužbeni zahtev za utvrđenje i određivanje mera zaštite od nasilja u porodici.

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 111/21 od 24.03.2021. godine, stav prvi izreke – deo kojim su određene mere zaštite od nasilja u porodici i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 2077/2017 od 07.12.2020. godine, ispravljena rešenjem istog suda P2 2077/2017 od 09.02.2021. godine u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom i osmom izreke i u tom delu predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 2077/2017 od 07.12.2020. godine, ispravljene rešenjem istog suda P2 2077/2017 od 09.02.2021. godine, stavom prvim izreke tužbeni zahtev tužilje-protivtužene je usvojen u celosti. Stavom drugim izreke, zabranjeno je tuženom-protivtužiocu približavanje tužilji-protivtuženoj na udaljenost manju od 200 metara u prostor oko mesta stanovanja u ..., na adresi ... broj .., kao i mestu rada u ..., ulica ... broj .. . Stavom trećim izreke, zabranjeno je tuženom- protivtužiocu svako dalje uznemiravanje tužilje-protivtužene lično i preko sredstava komunikacije. Stavom četvrtim izreke, određeno je da se navedene mere zaštite od nasilja u porodici određuju u trajanju od 6 meseci. Stavom petim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tužilja-protivtužena narušavala spokojstvo i duševno zdravlje tuženog- protivtužioca i vršila nasilje u porodici, te da se odredi zaštita od nasilja u porodici tako da se tužilji-protivtuženoj zabrani svako dalje uznemiravanje tuženog-protivtužioca pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom šestim izreke, privremena mera doneta rešenjem prvostepenog suda u predmetu P2 2077/2017 od 11.12.2018. godine, u delu u kome je određeno da se obustavlja svaki kontakt između maloletne VV i tuženog-protivtužioca, stavljena je van snage. Stavom sedmim izreke, određena je privremena mera bliže opisana u tom stavu izreke. Stavom osmim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 111/21 od 24.03.2021. godine stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog-protivtužioca i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 2077/2017 od 07.12.2020. godine, ispravljena rešenjem istog suda P2 2077/2017 od 09.02.2021. godine, u pobijanom delu kojim su određene mere zaštite od nasilja u porodici, odbijen protivtužbeni zahtev za utvrđenje i određivanje mera zaštite od nasilja u porodici, određena privremena mera i odlučeno o troškovima parničnog postupka potvrđena. Stavom drugim izreke određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi-protivtužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog potupka iz člana 374. stav 1. učinjene pred drugostepenim sudom, pogrešno i nepoputno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija delimično osnovana.

Od strane prvostepenog suda nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 1. tačka 8. ZPP, jer je drugostepeni sud sve dokaze cenio savesno i brižljivo i to svaki dokaz zasebno i sve dokaze kao celinu, suprotno navodima u reviziji.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju parnične stranke su vanbračni partneri čija je zajednica života trajala od ... 2010. godine do ... 2013. godine. Maloletna ćerka parničnih stranaka VV, rođena je dana ... 2010. godine, i ona nakon prekida zajednice života vanbračnih partnera živi sa majkom. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 143/14 od 10. aprila 2014. godine samostalno vršenje roditeljskog prava nad detetom povereno je majci, otac je obavezan da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta iznosom od po 9.500,00 dinara mesečno i određen je model održavanja ličnih odnosa između tuženog-protivtužioca i maloletne VV. Rad centra za socijalni rad sa ovom porodicom zbog poremećenih odnosa počeo je 2014. godine, a tokom 2017. godine tuženi-protivtužilac je putem vajber poruka izveštavao tužilju- protivtuženu da ga ne interesuju presude i naređivački određivao način na koji treba da funkcioniše model održavanja ličnih odnosa sa detetom, te joj je poslao lokaciju njene zgrade. Navedene poruke tužilja je shvatila kao pretnju i one je plaše. U toku parnice, dana ...12.2018. godine tužilja-protivtužena je zaspala posle ručka, što je razlog zakašnjenja od 15 minuta sa predajom deteta u dogovorenom terminu. Tuženi-protivtužilac je, nakon preuzimanja deteta, zajedno sa detetom otišao u policiju da prijavi tužilju-protivtuženu zbog kašnjenja, što je izazvalo otpor kod deteta i ona je od ... septembra 2018. godine odbila da se vidi sa ocem. Tuženi- protivtužilac je u terminima održavanja ličnih odnosa odvodio dete kod psihologa, podizao glas na nju, ponižavao i kritikovao zbog čega je dete razvilo mehanizam tipičan za žrtvu nasilja.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da su odnosi stranaka veoma poremećeni još od vremena zajednice života, te da zbog ponašanja tuženog-protivtužioca tužilja-protivtužena i dalje trpi strah, zbog čega su ispunjeni uslovi za izricanje mere zaštita od nasilja u porodici kao u izreci, tokom 6 meseci.

Protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca da se utvrdi da je tužilja- protivtužena narušavala spokojstvo i duševno zdravlje tuženog-protivtužioca i da je izvršila nasilje u porodici, kao i da se odredi zaštita od nasilja u porodici, tako da se tuženoj-protivtužilji zabrani svako dalje uznemiravanje tuženog- protivtužioca, prvostepeni sud je odbio kao neosnovan, budući da tokom postupka nije utvrđeno da je tužilja-protivtužena vršila nasilje nad tuženim.

Drugostepeni sud je pobijanom presudom potvrdio prvostepenu presudu u pogledu odluke o tužbenom zahtevu kojim su određene mere zaštite od nasilja u porodici i kojim je odbijen protivtužbeni zahtev za utvrđenje i određivanje mere zaštite od nasilja u porodici, sa obrazloženjem da nesumnjivo postoje objektivne okolnosti koje izazivaju osećaj straha kod tužilje-protivtužene od ponašanja tuženog-protivtužioca koje i po proceni drugostepenog suda tužilju-protivtuženu čine žrtvom nasilja a tuženog-protivtužioca nasilnikom.

Pravilno je, po nalaženju ovog suda, drugostepeni sud potvrdio prvostepenu presudu u delu kojim je odbijen protivtužbeni zahtev za utvrđenje i određivanje mere zaštite od nasilja u porodici, obzirom da u toku prvostepenog postupka nije utvrđeno da je tužilja-protivtužena vršila nasilje nad tuženim-protivtužiocem, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud pobijanu presudu u tom delu potvrdio i odlučio kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Međutim, osnovano se revizijom tuženog-protivtužioca ističe da zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje u prvostepenom postupku nije potpuno i pravilno utvrđeno u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev tužilje- protivtužene.

Prema članu 197. Porodičnog zakona, pod nasiljem u porodici podrazumeva se ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice (stav 1). Nasiljem u porodici se između ostalog, smatra i vređanje, svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje (stav 2.).

Nasilje u porodici podrazumeva svako ponašanje koje odstupa od standarda uobičajenog ophođenja i komuniciranja sa članovima porodice. To može da bude vređanje i drugo verbalno maltretiranje, kao i fizičko nasrtanje ili telesno povređivanje.

U postupku za zaštitu od nasilja u porodici sud treba da ispita da li je i kako je nasilje ispoljeno, odnosno da utvrdi da li je konkretno ponašanje lica za koje se tvrdi da je izvršilac nasilja, čije ponašanje se sastoji u određenim radnjama, propuštanju, gestikulaciji i slično, zaista ispoljeno i da potom kvalifikuje to ponašanje. Drskost, bezobzirnost, zlonamernost su suštinska obeležja nasilja u porodici, koja ga jasno razlikuju od dozvoljenog ponašanja. To su pravni standardi, čiju sadržinu treba da popuni sud svojim sudom vrednosti. To znači da sud treba da, koristići objektivne mere i uzimajući u obzir sve specifične, objektivne i subjektivne okolnosti konkretnog slučaja, zauzme stav da li je konkretna radnja, odnosno ponašanje, takvo da se može smatrati drskim, bezobzirnim i zlonamernim ponašanjem.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja sledi da je vajber poruke kojima je tuženi- protivtužilac izveštavao tužilju-protivtuženu na koji način treba da funkcioniše model održavanja ličnih odnosa sa detetom, tužilja-protivtužena shvatila kao pretnju i da je one plaše, te da su odnosi stranaka poremećeni još od vremena zajednice života i da zbog ponašanja tuženog-protivtužioca tužilja- protivtužena i dalje trpi strah.

Iz napred utvrđenog činjeničnog stanja ne može se sa sigurnošću zaključiti da je tuženi-protivtužilac vršio nasilje prema tužilji-protivtuženoj, jer je prvostepeni sud propustio da utvrdi sadržinu vajber poruka koje je tuženi- protivtužilac upućivao tužilji-protivtuženoj u pogledu načina funkcionisanja modela održavanja ličnih odnosa sa detetom, da li su poruke takve sadržine da objektivno predstavljaju pretnju, zbog koje tužilja-protivtužena trpi strah. Ponašanje tuženog-protivtužioca za koje drugostepeni sud tvrdi da je ilustrativno (ne usteže se da maloletno dete u uzrastu od 8 godina vodi do policije kako bi izvršio prijavu majke zbog zakašnjenja u terminu preuzimanja deteta), kao i odvođenje deteta kod psihologa, gde je podizao glas i ponižavao i kritikovao dete, eventualno predstavlja ponašanje tuženog prema detetu, a ne prema tužilji-protivtuženoj koje bi opravdavalo izricanje mere zaštite od nasilja u porodici u odnosu na tužilju- protivtuženu.

Pošto oceni da li u ponašanju tuženog-protivtužioca postoje elementi nasilja u porodici i ukoliko zaključe da postoje, navešće koje konkretno radnje tuženog-protivtužoca mogu da se okarakterišu kao nasilje u porodici u odnosu na tužilju-protivtuženu, pa će potom odlučiti koja mera zaštite od nasilja u porodici, propisana članom 198. Porodičnog zakona, može na najbolji način da spreči ponovno izvršenje nasilja i otkloni okolnosti koje pogađaju i podstiču ponavljanje nasilja ili izvršenje drugih vidova nasilja. Pri tome, sud će imati u vidu da prema članu 277. Porodičnog zakona nije vezan granicama tužbenog zahteva za zaštitu od nasilja u porodici i da može da odredi meru zaštite od nasilja u porodici koja nije tražena ako oceni da se takvom merom najbolje postiže zaštita.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, na osnovu člana 165. stav 3. ZPP, jer zavisi od odluke o glavnoj stvari.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić