Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragana Popović, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača Republike Srbije, Ministarstva odbrane, Vojno građevinski centar, Beograd, čiji je zakonski zastupnik Vojno pravobranilaštvo, Beograd, radi donošenja rešenja koje zamenjuje ugovor o zakupu stana, odlučujući o reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž 1171/19 od 19.11.2019. godine, u sednici održanoj 01.04.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija protivnika predlagača izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž 1171/19 od 19.11.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu R1 400/13 od 09.09.2016. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je predlagač zakupac na neodređeno vreme na stanu br. ... u prizemlju zgrade br...., u ul. ..., površine 39,86 m2, a koji će koristiti zajedno sa članovima svog porodičnog domaćinstva – ćerkama BB i VV, što je protivnik predlagača dužan da prizna i trpi. Stavom drugim izreke obavezan je predlagač da na ime zakupa stana iz stava prvog izreke ovog rešenja, plaća zakupninu određenu propisima za stanove u državnoj svojini, u visini koju određuje Javno preduzeće za stambene usluge Beograd, pa je stavom trećim izreke određeno da ovo rešenje zamenjuje ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme, dok takav ugovor ne bude zaključen po odredbama Zakona o stanovanju RS. Stavom četvrtim izreke obavezan je protivnik predlagača da predlagaču naknadi troškove vanparničnog postupka od 305.530,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Somboru Gž 1171/19 od 19.11.2019. godine, odbijena je žalba protivnika predlagača i prvostepeno rešenje potvrđeno, a odbijeni su i zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv rešenja drugostepenog suda protivnik predlagača je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijano rešenje u smislu člana 408. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), koji se primenjuje na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Sl. glasnik SRS“ br.25/82 i 48/88, „Sl. glasnik RS“ br.46/95, ...106/15), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na koju i tužena ukazuje revizijom, jer predmet zahteva u ovoj vanparničnoj stvari nije odluka o dodeli stana na korišćenje, već donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o zakupu stana. Ostalim navodima revizije ne ukazuje se na druge povrede postupka zbog kojih se ona može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana odluka, Direkcija za upravljanje i gazdovanje vojnim stambenim fondom, Odeljenje Beograd 2, 04.11.21977. godine donela je odluku kojom je predlagaču dodeljen na korišćenje dvoiposoban stan u ul. ... br. ..., koji je on kasnije i otkupio. Međutim, kako mu je po Pravilniku koji je tada važio pripadao trosoban stan, to je (predlagač) podneo zahtev za dodelu druge odgovarajuće stambene jedinice površine 32,42 m2. Ovaj zahtev je prihvaćen Zaključkom Vojne pošte tužene, pa je Stambena komisija VP ..., Beograd, 13.06.2001. godine donela rešenje kojim je predlagaču dodeljen u zakup na neodređeno vreme stan br. ... u ul. .... br.. .., na koji način se stamebno pitanje predlagača sa članovima njegovog porodičnog domaćinstva rešavalo u celosti. U međuvremenu, Odlukom Saveznog ustavnog suda utvrđeno je da Pravilnik o rešavanju stambenih pitanja u Saveznom ministarstvu odbrane i Vojsci Jugoslavije, na osnovu koga je predlagaču dodeljen predmetni stan, nije u skladu sa Ustavom SRJ i Zakonom o imovini SRJ, ali protivnik predlagača u zakonskom roku, ali ni do okončanja ovog sudskog postupka, svoju odluku o dodeli stana predlagaču nije poništio. Stan koji je dodeljen predlagaču projektovan je kao garsonjera površine 31,84 m2, ali je protivnik predlagača kasnije samoinicijativno izvršio preprojektovanje, tako što je isti napravljen kao jednosoban stan površine 39,86 m2. Stan nije predat predlagaču na korišćenje, zbog čega je predlagač podneo tužbu sa zahtevom za predaju navedenog stana u posed, ali je taj parnični postupak prekinut do pravnosnažnog okončanja ovog vanparničnog postupka.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, sudovi su u vanparničnom postupku, koji je sproveden u skladu sa odredbom člana 34. stav 5 Zakona o stanovanju („Sl. Glasnik RS“ br.50/92, ...99/11, a koji zakon se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 47. stav 3. istog Zakona), pravilnom primenom materijalnog prava doneli rešenje koje zamenjuje ugovor o zakupu stana, osnovano nalazeći da su za to ispunjeni zakonom propisani uslovi.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se revizijom neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Naime, sudovi pravilno nalaze da se o zahtevu za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o zakupu stana primenjuje odredba člana 47. stav 1. u vezi člana 34. stav 5. Zakona o stanovanju, kojima je propisano da lice kome je pravnosnažnom odlukom dodeljen na korišćenje stan sa stanarskim pravom, a koje do dana stupanja na snagu ovog zakona nije zaključilo ugovor o korišćenju toga stana, zaključiće ugovor o zakupu toga stana, sa pravima koja su ovim zakonom utvrđena za zakupca društvenog stana na neodređeno vreme, pri čemu je zakupodavac dužan da sa ovim licem zaključi ugovor o zakupu stana, a ako to ne učini, zainteresovano lice može podneti predlog nadležnom sudu da u vanparničnom postupku donese rešenje kojim se zamenjuje ugovor o zakupu stana.

Pravilna primena navedenih odredaba podrazumeva da je nosilac prava raspolaganja na stanu, kao zakupodavac, dužan da sa licem kome je pravosnažnom odlukom stan dodeljen na korišćenje, zaključi ugovor o korišćenju tog stana i omogući mu korišćenje istog, jer se svojstvo zakuca stana na neodređeno vreme, primenom člana 7. stav 1. Zakona, stiče zaključenjem ugovora o zakupu stana.

U konkretnom slučaju, predlagaču je rešenjem nadležnog organa tuženog, od 13.06.2001. godine, dodeljen na korišćenje na neodređeno vreme, stan br. ..., garsonjera u prizemlju zgrade u ul. ... br. ... . Imajući u vidu da protivnik predlagača sa predlagačem nije zaključio ugovor o zakupu predmetnog stana, a što i dalje odbija da učini, iako je ova odluka nadležnog organa tuženog, ovde protivnika predlagača, postala konačna i pravnosnažna, to sudovi osnovano zaključuju da su ispunjeni uslovi iz člana 47. stav 1. Zakona o stanovanju za sticanje prava predlagača za zaključenje ugovora o zakupu dodeljenog stana na neodređeno vreme, a time i za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme.

Predmetni stan nije predat predlagaču na korišćenje, ali sudovi osnovano zaključuju da je ova okolnost bez uticaja na ostvarenje prava koje je predmet zahteva u ovoj pravnoj stvari. Niame, nakon donošenja i pravnosnažnosti odluke o dodeli stana, upravo je obaveza protivnika predlagača da dodeljeni stan preda predlagaču na korišćenje, pa zbog ovog propusta protivnika predlagača ne može predlagač trpeti posledice u ostvarenju svojih prava.

Ni navodima protivnika predlagača da stan br. ... u ul. ... više ne predstavlja garsonjeru, već je po strukturi jednosoban, kao i da ima veću površinu od površine navedene u odluci o dodeli stana – ne dovodi se u sumnju zakonitost pobijane odluke, s obzirom da je i strukturu i površinu stana protivnik predlagača promenio samoinicijativno, pa time predlagaču ne može uskratiti pravo na zaključenje ugovora o zakupu stana koji mu je dodeljen pravnosnažnom odlukom tuženog.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijana odluka doneta uz pravilnu primenu materijalnog prava, pa je primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić