U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana članom 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, dok je ukazivanje u reviziji na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, neosnovano.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana presuda, tužilac je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 2436/2013 od 15.10.2013. godine, donetom na osnovu sporazuma sada bivših supružnika, obavezan da na ime izdržavanja ćerke mal. BB plaća mesečno iznos od 11.000,00 dinara, razveden je brak tužioca i zakonske zastupnice njihovog zajedničkog mal. deteta BB, koja je poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, određen je način viđanja mal. deteta i oca i obavezan ovde tužilac da zakonskoj zastupnici mal. deteta na ime zajednički stečene imovine, isplati 600 evra u dinarskoj protivvrednosti. Mal. BB, rođena je ...2010. godine i u vreme donošenja pravnosnažne presude u navedenoj parnici bila je predškolskog uzrasta, a u vreme donošenja pobijane pravnosnažne presude ona pohađa treći razred osnovne škole, živi sa majkom i očuhom u ..., u kući koja pripada porodici njenog očuha i za potrebe tog domaćinstva naknada komunalnih usluga iznosi od 12.000,00 dinara, do 15.000,00 dinara, zavisno od sezone. Potrebe mal. BB su uobičajene za dete tog školskog uzrasta i iznose mesečno 24.000,00 dinara, njena majka je zaposlena i ostvaruje mesečnu zaradu od 50.000,00 dinara i vlasnica je ½ kuće u ..., dok njen očuh ostvaruje mesečnu zaradu od 52.000,00 dinara, a tokom letnje sezone ostvaruje i dodatni prihod u vidu dnevnica u iznosu od 2.000,00 do 21.500,00 dinara. Nakon donošenja pravnosnažne presude čije se izmene u ovoj parnici traži, promenile su se životne okolnosti na strani tužioca, tako što je zasnovao novu bračnu zajednicu u kojoj je dobio dva sina, od kojih stariji sin, rođen ...2014. godine, boluje od cerebralne paralize i otežano koristi desnu ruku, supruga tužioca nije zaposlena, a tužilac se bavi prevozničkom delatnošću i ostvaruje prosečnu neto zaradu u iznosu od 31.154,20 dinara, kao i dodatne prihode u iznosu od 15.000,00 dinara mesečno, koje ostvaruje od preprodaje robe iz inostranstva, sa porodicom živi u ..., u kući koju je nasledio od dede. Na ime troškova za pohađanje predškolske ustanove od strane sinova izdvaja mesečno 3.000,00 dinara, a zdravstvene potrebe obolelog sina snosi fond osiguranja, a mesečna rata kredita iskorišćenog za uređenje stambenog prostora iznosi 9.600,00 dinara. Deo prehrambenih namirnica za potrebe porodičnog domaćinstva dobija od oca koji se bavi poljoprivredom.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev da se izmeni ranija pravnosnažna presuda doneta na osnovu postignutog sporazuma roditelja mal. BB, te je utvrdio obavezu izdržavanja mal. deteta od strane tužioca, kao oca, da na ime svog doprinosa za izdržavanje mal. BB plaća mesečno iznos od 6.000,00 dinara.

Drugostepeni sud nije prihvatio shvatanje prvostepenog suda i istu je preinačio i odbio tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio izmenu smanjenjem doprinosa u izdržavanju mal. deteta.

Pravno shvatanje suda u pobijanoj presudi prihvata Vrhovni kasacioni sud.

Odredbom člana 67. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ br. 18/05), propisano je pravo, ali i dužnost roditelja da se staraju o deci, dok prema članu 75. i članu 160. stav 1. istog zakona, dete ima pravo na izdržavanje od oba roditelja. Visina izdržavanja određuje se prema potrebama deteta kao poverioca izdržavanja, kako to propisuje član 160. stav 1. istog zakona, dok mogućnosti roditelja, kao dužnika izdržavanja, zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegovih ličnih potreba, ali i obaveza izdržavanja drugih lica i drugih okolnosti od značaja za izdržavanje, kako je propisano stavom 3. iste zakonske odredbe.

Polazeći od utvrđenih potreba tužene koja je učenica osnovne škole, visine zarade i dodatnih prihoda tužioca i obaveze da izdržava članove svoje porodice, pravilno je pobijanom presudom utvrđena visina obaveze tužioca da doprinosi izdržavanju tužene na način kako je to određeno izrekom pobijane presude, odnosno pravilan je zaključak u pobijanoj presudi da nisu stečeni uslovi za smanjenje visine izdržavanja tužene od strane tužioca.

Suprotno navodima revizije, pobijana presuda je zasnovana na pravilnom činjeničnom zaključku da su uobičajene potrebe maloletnog deteta uzrasta od deset godina, učenika osnovne škole, kao u konkretnom slučaju, 24.000,00 dinara. Takođe, pravilno su utvrđene mogućnosti oca, kao dužnika izdržavanja, prema zaradi koju ostvaruje, mogućnosti za sticanje dodatne zarade i njegovih ličnih potreba i potreba za izdržavanje članova porodice, imajući u vidu i majku, takođe dužnika izdržavanja, u koju se visinu izdržavanja uračunava i svakodnevni rad i angažovanje na čuvanju, podizanju i vaspitanju mal. deteta. Pored navedenog, pravilan je činjenični zaključak zasnovan i korišćenjem dodatnog kriterijuma u takvoj situaciji, a to je minimalna suma izdržavanja, koju kao naknadu za lica na porodičnom smeštaju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, a koja je u vreme presuđenja iznosila 26.500,00 dinara po detetu.

Imajući u vidu izloženo, nisu osnovani revizijski navodi kojima se ukazuje da je pogrešan činjenični zaključak o visini utvrđene potrebe tužene i mogućnosti tužioca da doprinosi njenom izdržavanju ukazivanjem na finansijske izdatke tužioca u izdržavanju članova svoje porodice. Naime, shodno članu 166. stav 4. Porodičnog zakona, obaveza izdržavanja maloletne dece je prioritetna, uključujući svo troje maloletne dece koje ima tužilac, a sredstva za njihovo izdržavanje može obezbediti i dodatnim radnim angažovanjem radi sticanja zarade.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić