Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost drugostepene presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), u vezi člana 202. Porodičnog zakona – PZ, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zasnovale vanbračnu zajednicu 2011. godine, koja je trajala do 20.03.2020. godine, u kojoj je rođeno dvoje zajedničke dece. Za to vreme živeli su u ..., u stanu tužilje koji je dobila na poklon od svojih roditelja. Tužilja je po zanimanju lekar specijalista ..., a tuženi ... tehničar. U prvim godinama zajedničkog života, sve do 2016. godine, parnične stranke su se izdržavale od tužiljine zarade koju je ostvarivala kao lekar specijalizant na Klinici za ... u ... koja je iznosila oko 56.000,00 dinara mesečno. Nakon završene specijalizacije 2016. godine, tužiljina zarada je iznosila 64.000,00 dinara, a po završenoj subspecijalizaciji u 2018. godini, 96.000,00 dinara. Tuženi je tokom 2008. godine osnovao Agenciju za inžinjering „... TEH“ BB PR Novi Sad, koja se bavila drenažom zemljišta, koju je zbog lošeg poslovanja i blokade računa tuženi zatvorio. Dana 06.04.2016. godine, tuženi je osnovao firmu kao preduzetnik BB PR inžinjerska delatnost „.. TEH“ Novi Sad. U toku 2016. i 2017. godine, tuženi je dobro poslovao i počeo da ostvaruje prihode i doprinosi troškovima života svoje porodice i u tom periodu parnične stranke su kupile automobil marke „Citroen“ tip „Xsara“, za iznos od 3.500 evra, registrovan na ime tuženog i automobil marke „Opel Astra K“, za iznos od 16.800 evra i to tako što je tužilja podigla kredit od 3.000 evra, koji su parnične stranke zajedno otplatile, a ostatak kupoprodajne cene je platio tuženi od prihoda ostvarenog iz svog posla. Zbog problema u poslovanju, tuženi je 18.09.2017. godine zatvorio firmu i prešao da radi u firmi svoje sestre VV PR „VV“, u kojoj je radio kao tehničar na ... . Tokom 2018. godine tuženi je prodao svojoj sestri opremu koju je posedovao za izvođenje drenaže zemljišta (pumpe, kablovi, alati) i po tom osnovu ostvario prihod od 2.000.000,00 dinara, koje je potrošio za potrebe porodične zajednice. Majka tuženog GG je dana 21.05.2019. godine na svoj devizni račun kod „AIK Banka“ a.d. uplatila iznos od 120.000 evra. Navedeni novac pripadao je njenoj ćerki VV, a banci je kao osnov uplate dostavljen ugovor o poklonu zaključen između VV kao poklonodavca i GG kao poklonoprimca. GG je 21.08.2019. godine na svoj račun koji se vodi kod „Addiko bank“ uplatila iznos od 40.000 evra, a u izjavi o poreklu imovine koja je predmet poslovnog odnosa ili transakcije, navedeno je da je poreklo imovine navedeni ugovor o poklonu zaključen sa ćerkom. Istog dana 21.08.2019. godine GG je podnela kod „AIK Banka“ devizni nalog za isplatu iznosa od 60.000 evra koji je dostavila „Addiko bank“ koja je knjižila navedenu uplatu. Tuženi je imao punomoćje kojim ga je majka ovlastila da podiže novac sa njenih računa. U periodu od 28.08.2019. do 30.10.2019. godine, tuženi je bez odobrenja svoje majke na osnovu punomoćja sa računa kod „Addiko bank“ podigao ukupan iznos od 39.900,00 evra, dok je sa računa majke koji se vodi kod „AIK Banka“ podigao ukupan iznos od 49.800,00 evra. Tuženi je novcem koji je podigao sa računa majke, kod ovlašćenog prodavca motornih vozila „Porsche Inter Auto“, kupio putničko motorno vozilo „Volkswagen“ tip „Touareg“ za iznos od 89.450,00 evra, odnosno 10.519.577,00 dinara, koji je isplaćen dana 28.10.2019. godine po računu broj 4166, izdatog od strane „Porsche Inter Auto“ d.o.o. Tržišna vrednost vozila marke „Volkswagen“ tip „Touareg“ na dan 20.03.2020. godine, iznosi 82.000 evra, odnosno 9.639.001,60 dinara, a na dan 20.05.2022. godine (dan izrade nalaza) iznosi 54.000 evra, odnosno 6.344.406,00 dinara. Tržišna vrednost vozila marke „Citroen“ tip „Xsara“, na dan 20.03.2020. godine iznosi 2.950,00 evra, odnosno 346.768,96 dinara, a na dan 20.05.2022. godine (dan izrade nalaza) iznosi 2.200,00 evra, odnosno 258.475,80 dinara. Tržišna vrednost vozila marke „Opel Astra K“ na dan 20.03.2020. godine iznosi 10.500,00 evra, odnosno 1.234.262,40 dinara, a na dan 20.05.2022. godine (dan izrade nalaza) iznosi 8.600,00 evra, odnosno 1.010.405,40 dinara. Na računu koji se vodi kod „Mobi bank“ a.d. Beograd kao dinarska štednja, GG je u periodu od 31.03.2017. do 31.03.2019. godine imala priliv sredstava u iznosu od 1.155.737,42 dinara i odliv sredstava u istom iznosu od 1.155.737,42 dinara. Na računu koji se vodi kod „Opportunity bank“ a.d. Novi Sad kao devizni štedni ulog fizičkih lica, GG je u periodu od 07.02.2019. godine do 24.04.2019. godine imala ukupan saldo na računu u iznosu od 24.029,94 evra.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava delimično usvojili tužbeni zahtev, utvrđujući da su parnične stranke tokom vanbračne zajednice stekle po ½ dela prava svojine na putničkom vozilu marke „Opel Astra K“, i marke „Citroen Xsara“, zaključujući da predmetna vozila predstavljaju zajedničku imovinu stranaka koju su oni stekli radom u toku trajanja vanbračne zajednice. Primenom pravila o teretu dokazivanja, zahtev za sticanje prava svojine sa ½ dela, na vozilu marke „Volkswagen Touareg“ , i na novčanoj ušteđevini u iznosu od 30.000 evra, odbijen je kao neosnovan, smatrajući da vozilo marke „Volkswagen“ tip „Touareg“ ne predstavljaju zajedničku imovinu stranaka koju su stekli radom u toku trajanja vanbračne zajednice, odnosno da su za vreme trajanja vanbračne zajednice stekli ušteđevinu u iznosu od 120.000,00 evra.

Vrhovni sud smatra da je na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenjeno materijalno pravo.

Odredbom člana 171. stav 1. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br.18/05, 72/11- dr. zakon i 06/15), propisano je da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Članom 191. Porodičnog zakona u stavu 1. je propisano da imovina koju su vanbračni partneri stekli radom u toku trajanja zajednice života u vanbračnoj zajednici predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Stavom 2. istog člana je propisano da na imovinske odnose vanbračnih partnera shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o imovinskim odnosima supružnika. To znači da se primenjuju pravila propisana članom 180. istog zakona, da ako supružnici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajedničke imovine, deobu vrši sud (stav 1) i pretpostavlja se da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki (stav 2), s tim što veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini, te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine (stav 3). Na osnovu odredbe člana 168. stav 2. Porodičnog zakona, imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine odnosno nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava predstavlja njegovu posebnu imovinu.

Suprotno navodima revizije i po shvatanju Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi, zaključili da tužilja u toku postupka, iako je to bila njena dužnost saglasno odredbi člana 231. stav 2. ZPP, nije pružila dokaze da je automobil marke „Volkswagen Touareg“, koji je tuženi kupio za vreme trajanja njihove vanbračne zajednice, kupljen iz sredstava koja su predstavljala njihovu zajedničku imovinu, odnosno da su za vreme trajanja vanbračne zajednice stekli ušteđevinu u iznosu od 120.000 evra. Iz izvedenih dokaza proizlazi da je tuženi kupio predmetni automobil, novcem koji je podigao sa računa majke, na osnovu datog punomoćja a koji je prethodno pripadao sestri tuženog, budući da je uplaćen na račun majke tuženog, na osnovu ugovora o poklonu koji je zaključen između majke ( poklonoprimca) i sestre tuženog ( poklonodavca).

Sledom izloženog, a suprotno navodima revizije, izvedeni dokazi i činjenice na osnovu njih utvrđene, govore u prilog pravilnosti zaključka nižestepenih sudova da iznos od 30.000 evra koji je preostao na računu majke tuženog nakon kupovine automobila ne može predstavljati zajedničku imovinu parničnih stranaka, odnosno tužilja nije na odgovarajući način dokazala da je on stečen radom tuženog u toku trajanja vanbračne zajednice, niti da je taj novac ikada pripadao tuženom, već iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je isti u svojini GG koja ga je stekla na osnovu ugovora o poklonu zaključenog sa ćerkom.

Pretežni deo navoda u reviziji odnosi se posredno ili neposredno na činjenično stanje koje revident smatra bitnim a koje, po njenom mišljenju nije pravilno ili potpuno utvrđeno u sprovedenom postupku i ovi navodi nemaju uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari, jer se ovim revizijskim navodima ustvari osporava utvrđeno činjenično stanje i isti nisu dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Imajući u vidu da je revizija tužilje odbijena kao neosnovana, a da troškovi odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove koji su potrebni radi vođenja tog postupka, to su odbijeni zahtevi za naknadu troškova revizijskog postupka, zbog čega je primenom člana 165. u vezi člana 154. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković