.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 451/2022
27.01.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dragane Boljević, Gordane Džakula i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca JKP „Standard“ iz Vrbasa, čiji je punomoćnik Milan Plećaš, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Žarko Prodanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 561/21 od 23.07.2021. godine, na sednici održanoj 27.01.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 561/21 od 23.07.2021. godine, u preinačujućem delu, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, u preinačujućem delu, izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 561/21 od 23.07.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Vrbasu, presudom P 1603/20 od 21.01.2021. godine, ukinuo je u celini rešenje javnog izvršitelja Branislava Dardića iz ... I.IVK – 518/2018 od 14.12.2018. godine (stav prvi izreke). Odbio je tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se obaveže tuženi da isplati tužiocu iznos od 8.138,80 dinara i to na ime glavnog duga iznos od 6.831,75 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja predloga za izvršenje do isplate i iznos od 1.307,05 dinara na ime obračunate kamate (stav drugi izreke). Obavezao je tužioca da naknadi tuženom troškove postupka u iznosu od 55.439,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, u roku od osam dana, pod pretnjom izvršenja (stav treći izreke).
Viši sud u Somboru, presudom Gž 561/21 od 23.07.2021. godine, delimično je usvojio žalbu tužioca, delimično odbio i presudu Osnovnog suda u Vrbasu P 1603/20 od 21.01.2021. godine, u pobijanom odbijajućem delu na ime glavnog duga i delu odluke o troškovima postupka preinačio, tako što je obavezao tuženog da isplati tužiocu iznos od 6.831,75 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja predloga za izvršenje do isplate i na ime troškova postupka iznos od 7.116,70 dinara, sve u roku od osam dana pod pretnjom izvršenja, dok je u preostalom pobijanom odbijajućem delu na ime obračunate kamate potvrdio prvostepenu presudu (stav prvi izreke). Obavezao je tuženog da naknadi tužiocu troškove postupka po žalbi u iznosu od 15.800,00 dinara, u roku od osam dana, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav drugi izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u preinačujućem delu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, kao posebnu, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18 i 18/20), ocenio da revizija tuženog nije izuzetno dozvoljena.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP je propisano, da, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Odredbom stava 2. ovog člana, da, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
U konkretnoj situaciji nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava. Pri tom, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjeničnog stanja, posebna revizija se ne može izjaviti, s obzirom na to da isti razlozi nisu propisani kao revizijski razlozi za izjavljivanje posebne revizije iz odredbe člana 404. stav 1. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 413, a u vezi odredbe člana 479. stav 6. ZPP i utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Inicijalni akt, predlog za izvršenje je podnet 07.11.2018. godine javnom izvršitelju.
Kako se radi o tužbenom zahtevu koji se odnosi na novčano potraživanje koje očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja inicijalnog akta u smislu odredbi člana 468. stav 1. i 2. ZPP, to se radi o postupku u sporu male vrednosti, u kome protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Pored toga, iako je odredbom člana 467. ZPP propisano da, ako u odredbama ove glave nije drugačije propisano, u postupku u sporovima male vrednosti shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona, u ovom postupku nema mesta ni primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, kojom je propisano da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, a na koju se u reviziji ukazuje, s obzirom na to da se radi o sporu male vrednosti.
Kako ovaj sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, to revizija tuženog nije dozvoljena ni na osnovu odredbi člana 479. stav 6. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
