.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4514/2020
15.04.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vera Lekić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Stanoje Filipović, advokat iz ..., radi naknade štete po tužbi i protivtužbi, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1323/20 od 24.06.2020. godine, u sednici veća održanoj 15.04.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1323/20 od 24.06.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Loznici P 1026/17 od 28.01.2020. godine, stavom prvim izreke, obavezani su tuženi da tužilji na ime naknade nematrijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti solidarno isplate iznos od 117.000,00 dinara, za pretrpljene fizičke bolove iznos od 117.000,00 dinara i za pretrpljeni strah iznos od 90.000,00 dinara, kao i na ime materijalne štete iznos od 2.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na navedene iznose počev od 28.01.2020. godine do isplate, dok je tužbeni zahtev od dosuđenog do traženog iznosa naknade nematerijalne štete po svim vidovima sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev tuženih kojim je traženo da se obaveže tužilja da im na ime naknade nemateriajlne štete zbog povrede časti i ugleda isplati iznos od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, kao i da tužiocima nakanadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da tužilji solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 109.156,00 dinara, dok je zahtev tužilje za naknadu troškova praničnog postupka u većem iznosu odbijen kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tuženih da se obaveže tužilja da im na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 631.400,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1323/20 od 24.06.2020. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Loznici P 1026/17 od 28.01.2020. godine u usvajajućem delu po tužbenom zahtevu i odbijajućem delu po protivtužbenom zahtevu, tako što je odbijen tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete za pretrpljeni strah u iznosu od 90.000,00 dinara, za pretrpljene fizičke bolove preko iznosa od 30.000,00 dinara do prvostepenom presudom dosuđenog iznosa, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti preko iznosa od 50.000,00 dinara do prvostepenom presudom dosuđenog iznosa, kao i zahtev za naknadu materijalne štete preko iznosa od 1.200,00 dinara do prvostepenom presudom dosuđenog iznosa, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, a tužilja obavezana da tuženima na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda isplati iznose od po 40.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka, dok je u preostalom pobijanom obavezujućem delu odluke o tužbenom i protivtužbenom zahtevu potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev tuženih za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se revizijom ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka pred drugostepenim sudom, s obzirom da u postupku po žalbi nije došlo do pogrešne ni nepotpune primene bilo koje od odredaba procesnog zakona, koje su bile ili mogle biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude, a zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju revident takođe ukazuje, revizija se ne može izjaviti, u smislu člana 407. stav 1. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sestra tuženih sa kojima je u višegodišnjoj zavadi. Dana 06.01.2017. godine, došlo je do verbalnog i fizičkog sukoba, tako što se tužilja uvredljivim rečima i psovkama obratila tuženom BB dok je sekao Badnjak za tuženu VV, kojoj je tužilja, isto tako, uputila uvrede i psovke, a nakon toga je došlo i do fizičkog sukoba koji je prekinut policijskom intervencijom. Tužilja je zadobila telesne povre, usled kojih je trpela materijalnu i nematerijalnu štetu. Istog dana, tužilja se javila lekaru, a zatim otišla u posetu bratu koji živi u drugom mestu. Povodom opisanog događaja, vođen je prekršajni postupak i svi učesnici su presudom Prekršajnog suda u Loznici Pr 335/17 od 12.06.2017. godine oglašeni odgovornim i osuđeni zbog narušavanja javnog reda i mira.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u pobijanom delu drugostepene presude, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete za pretrpljeni strah, kao i tužbeni zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete od dosuđenih do traženih iznosa naknade po svim vidovima, te kada je po protivtužbenom zahtevu, tužilja obavezana da tuženima naknadi nematerijalnu štetu zbog povrede časti i ugleda. Naime, utvrđeno je da je kritičnom prilikom između parničnih stranaka došlo do verbalnog i fizičkog sukoba, u kome se tužilja tuženima na dan verskog praznika obraćala na uvredljiv način, a da su tuženi tužilji naneli telesne povrede usled kojih je trpela materijalnu i nematerijanu štetu, kao i da su povodom spornog događaja i tužilja i tuženi oglašeni odgovornim i kažnjeni zbog ugrožavanja javnog reda i mira. Shodno navedenom, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je tužilja, svojim ponašanjem, izazvala štetni događaj, te da su parnične stranke podjednako odgovorne za nastanak štete, primenom čl. 154, 158, 189. i 200. u vezi člana 192. Zakona o obligacionim odnosima, zbog čega je pravična naknada nematerijalne i materijalne štete tužilji umanjena za njen doprinos u nastanku štete od 50%, pa je odbijen tužbeni zahtev za naknadu štete, i to za pretrpljene fizičke bolove preko iznosa od 30.000,00 dinara, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti preko iznosa od 50.000,00 dinara, a za naknadu materijalne štete (troškova za lekarsko uverenje), preko iznosa od 1.200,00 dinara. Imajući u vidu sve okolnosti događaja, pravilna je ocena drugostepenog suda da tužilji ne pripada naknada nematerijalne štete za pretrpljeni strah, pošto se u ovom slučaju ne radi o strahu koji opravdava dosuđivanje pravične novčane naknade nematerijalne štete, primenom člana 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. Isto tako, usled uvreda koje su tuženi trpeli na dan verskog praznika, povređena je njihova čast, pa im primenom citiranih odredaba zakona, pripada pravična novčana naknada kao adekvatna satisfakcija za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda, umanjena za njihov doprinos nastanku štete 50%, zbog čega im je za ovaj vid nematerijalne štete pravilno dosuđen iznos od po 40.000,00 dinara.
Vrhovni kasacioni sud je cenio revizijske navode i našao da nisu od uticaja na donošenje drugačije odluke u ovoj pravnoj stvari, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
