Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je presudom Okružnog suda u Smederevu K 8/04 od 27.12.2004. godine oglašen krivim za krivično delo ubistva podstrekavanjem i krivično delo nedozvoljeno držanje i nošenje vatrenog oružja i osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 40 godina. U postupku po zahtevu za ponavljanje postupka, presudom Višeg suda u Pančevu K 6/15 od 12.09.2016. godine ostavljena je na snazi pomenuta presuda Okružnog suda u Smederevu u delu kojim je tužilac oglašen krivim za krivično delo nedozvoljeno držanje i nošenje oružja i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine. Ista presuda je stavljena van snage u delu u kom je tužilac oglašen krivim za krivično delo teškog ubistva u podstrekavanju iz člana 114. stav 1. tačka 9) u vezi sa članom 34. stav 1. KZ RS i tužilac je oslobođen od optužbe da je izvršio navedeno krivično delo. Rešenjem Višeg suda u Pančevu K 6/15 od 12.09.2016. godine odlučeno je da u smislu odredbe člana 265. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, kao i troškovi branioca po službenoj dužnosti, advokata Petra Petrova, u iznosu od 1.232.040,20 dinara. Tužilac je dana 28.12.2017. godine podneo zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka, a potom dopunu zahteva dana 15.01.2018. godine. Tužilac je tražio naknadu troškova krivičnog postupka u iznosu od 9.843.100,00 dinara. Rešenjem Višeg suda u Pančevu K 6/15 od 10.04.2018. godine odbijen je zahtev ovde tužioca za naknadu troškova krivičnog postupka. Odlučujući o žalbi tužioca na to rešenje, Viši sud u Pančevu je svojim rešenjem Kv 65/2018 od 03.05.2018. godine odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio navedeno rešenje. U obrazloženju prvostepenog rešenja navedeno je da troškovi krivičnog postupka ne mogu da se razgraniče kada je okrivljeni za jedno delo osuđen, a za drugo oslobođen. Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1072/2018 od 03.10.2018. godine odbačen je kao neblagovremen zahtev tužioca za zaštitu zakonitosti, izjavljen protiv pomenutih rešenja Višeg suda u Pančevu.

Nižestepeni sudovi su stanovišta da tužilac nema pravo da u parničnom postupku zahteva isplatu troškova krivičnog postupka. Postupajući krivični sud je odlučio o zahtevu tužioca za naknadu troškova postupka na taj način što je zahtev odbio svojim rešenjem K 6/15 od 10.04.2018. godine. Navedeno rešenje je po žalbi okrivljenog, ovde tužioca, potvrđeno rešenjem Višeg suda u Pančevu Kv 65/2018 od 03.05.2018. godine. Kako je pravnosnažnom odlukom nadležnog krivičnog suda utvrđeno da tužilac kao oslobođeni za krivično delo ubistvo u podstrekavanju nema pravo na naknadu troškova postupka za to krivično delo, zaključak je nižestepenih sudova da ne postoji osnov za obavezivanje tužene u ovom parničnom postupku da tužiocu naknadi pomenute troškove. Takva odluka nižestepenih sudova zasnovana je na primeni odredbe člana 265. stav 6. Zakonika o krivičnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilna odluka nižestepenih sudova kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan.

Shodno odredbi člana 264. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/2011 sa kasnijim izmenama i dopunama), lice koje je okrivljeno za više krivičnih dela nije dužno da naknadi troškove u pogledu dela za koje je oslobođeno od optužbe, ukoliko se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova. O troškovima krivičnog postupka, definisanim u odredbi člana 261. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, odlučuje nadležni sud koji sprovodi krivični postupak. Taj sud, u zavisnosti od odluke kojom je okončan postupak, donosi odluku da okrivljeni snosi troškove postupka (čl. 264), odnosno da troškovi padaju na teret budžetskih sredstava ukoliko se krivični postupak obustavi, optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe (čl. 265. St. 1). Da bi okrivljeni mogao ostvarivati pravo na naknadu troškova krivičnog postupka u parničnom postupku, potrebno je da bude ispunjen uslov predviđen odredbom člana 265 st. 6. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11,...,55/2014). Navedenom odredbom predviđeno je da ako zahtev za naknadu nužnih izdataka i nagrade iz stava 1. ovog člana ne bude usvojen ili sud o njemu ne donese odluku u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva, okrivljeni i branilac imaju pravo da potraživanja ostvaruju u parničnom postupku protiv Republike Srbije.

U konkretnom slučaju sud je odlučio o podnetom zahtevu ovde tužioca za naknadu troškova krivičnog postupka, nastalih u vezi sa krivičnim delom za koje je oslobođen od optužbe, na taj način što je odbio taj zahtev. Po žalbi okrivljenog, ovde tužioca, potvrđeno je prvostepeno rešenje. Iz navedenog sledi da ne postoji procesna pretpostavka da se o potraživanju tužioca na ime naknade troškova krivičnog postupka odluči u parničnom postupku. Ostvarivanje tog potraživanja u parničnom postpuku predstavlja vid zaštite prava okrivljenog na način da mu se pruža garancija da će o njegovom zahtevu za naknadu troškova postupka biti odlučeno, u krivičnom postupku kao primarnom, a ako to ne bude slučaj, onda u parničnom postupku. Kako je u konkretnom slučaju nadležni sud odlučio o zahtevu tužioca za naknadu troškova krivičnog postupka, to nema osnova da se o tom potraživanju tužioca odlučuje u parničnom postupku. Tužilac kao okrivljeni, odnosno oslobođeni, imao je redovan pravni put za ostvarivanje svojih prava i pobijanje te odluke. Imao je pravo žalbe na tu odluku, a potom i pravo na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Tužilac je i podneo zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pomenutih rešenja Višeg suda u Pančevu, ali je isti odbačen kao neblagovremen. U tim postupcima je mogla da se ispituje pravilnost odluke krivičnog suda, ali ne i u parničnom postupku.

Tužilac u reviziji osporava pravilnu primenu materijalnog prava u drugostepenoj presudi, odnosno pravilnu primenu odredbe čl. 265 st. 6 Zakonika o krivičnom postupku. Ističe da u situaciji kada zahtev za naknadu troškova ne usvoji krivični sud, okrivljeni i branilac u skladu sa pomenutom odredbom to potraživanje ostvaruju u parničnom postupku. Krivični sud je u konkretnom slučaju odbio zahtev ovde tužioca za naknadu troškova krivičnog postupka pa je izvesno pravo tužioca da se o tom njegovom potraživanju raspravi u parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je stanovišta da su izneti revizijski navodi tužioca neosnovani. O troškovima krivičnog postupka, uključujući i nužne izdatke i nagradu branioca, odlučuje sud u krivičnom postupku. Kada postoji pravnosnažna odluka nadležnog suda o zahtevu okrivljenog za naknadu troškova krivičnog postupka, ne postoji mogućnost da se o tim troškovima ponovo odlučuje u parničnom postupku. Odredba čl. 265 st. 6 Zakonika o krivičnom postupku predviđa da ako zahtev za naknadu nužnih izdataka i nagrade ne bude usvojen ili sud o njemu ne donese odluku u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva, okrivljeni i branilac imaju pravo da potraživanja ostvaruju u parničnom postupku protiv Republike Srbije. Ciljnim tumačenjem navedene odredbe utvrđuje se njen pravi smisao. Smisao navedene odredbe nije u tome da se o zahtevu za naknadu troškova postupka, o kom je krivični sud pravnosnažno odlučio (usvajanjem ili odbijanjem zahteva), ponovo odlučuje u parničnom postupku. Time bi se zapravo u dva različita postupka, pred sudovima različite funkcionalne nadležnosti, odlučivalo o istoj stvari. Nasuprot tome, smisao citirane odredbe jeste da se okrivljenom omogući da njegov zahtev za naknadu troškova postupka, o kom u krivičnom postupku nije odlučeno, bude predmet odlučivanja u parničnom postupku. Stoga se u opisanoj činjeničnopravnoj situaciji, kada je o zahtevu okrivljenog meritorno i pravnosnažno odlučeno tako što je nadležni sud utvrdio da okrivljeni nema pravo na naknadu troškova postupka, ne može ostvarivati pravo na naknadu tih troškova u parničnom postupku protiv Republike Srbije.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud odbio je reviziju tužioca kao neosnovanu, primenom odredbe člana 414. ZPP.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić