Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4055/18 od 28.02.2019. godine, usvojene su žalbe tuženog i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 8916/2016 od 27.04.2018. godine i dopunska presuda istog suda P 8916/2016 od 11.07.2018. godine i preinačene u delu odluke o tužbenom zahtevu i usvajajućem delu troškova parničnog postupka, tako što je odbijen tužbeni zahtev da se tuženi obaveže da tužiocu isplati na ime naknade štete iznose koji su navedeni u prvostepenoj presudi kao neosnovan. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka, a obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove prvostepenog postupka u iznosu od 87.850,00 dinara u roku od 15 dana kao i da mu naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 177.900,00 dinara u roku od 15 dana.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju i njenu dopunu, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 18/20) Vrhovni kasacioni sud je našao da je tužiočeva revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, 15.02.1972. godine zaključen je ugovor o zakupu poslovnog prostora – praznog placa u Novom Sadu u ulici ..., između pravnih prethodnika tužioca koji su na predmetnoj parceli imali upisano pravo korišćenja i pravnog prethodnika tuženog. Članom 2. ugovora je konstatovano da se parcela izdaje u zakup na neodređeno vreme, a najmanje na pet godina. Ugovor je aneksiran 1988. godine na način da su izmenjene odredbe o visini zakupnine i rokovi plaćanja. Upravni odbor tuženog je 14.10.1996. godine za vreme trajanja zakupnog odnosa, bez odobrenja i saglasnosti zakupodavca doneo odluku da se radniku BB odobrava korišćenje pomoćne prostorije koja se nalazi pored garaže koju koristi tuženi u ... u ulici ... kao nužni smeštaj, a takođe mu je od strane ovde tuženog dozvoljeno da ličnim sredstvima osposobi i adaptira navedeni prostor radi stanovanja. Rešenjem RGZ Službe za katastar nepokretnosti od 05.04.2017. godine dozvoljen je upis prava vlasništva u korist tužioca na predmetnim nepokretnostima, parceli broj ..., zemljište pod zgradom i uz zgradu u ulici ..., ukupne površine 3,43 ari upisana u list nepokretnosti ... KO ..., deo centar ... Na navedenoj parceli upisana je porodična stambena zgrada broj ..., čiji su držaoci VV iz ..., ulica ... u ½ i BB iz ... na istoj adresi, upisana je garaža, zatim zgrada broj ..., čiji je držalac ovde tuženi „Bazar“ AD za promet na veliko i malo i spoljnu trgovinu Novi Sad. U navedenu listu nepokretnosti konstatovano je da je zgrada broj ... izgrađena bez dozvole i zabeležen je zahtev za sprovođenje promene, odnosno zahtev za upis državine čiji je podnosilac VV i drugi, za zgradu ... do .... Za zgradu broj ... konstatovano je da je izgrađena bez dozvole.

Presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P 2640/03 od 20.06.2006. godine koja je pravnosnažna 12.05.2010. godine utvrđeno je da je ugovor o zakupu zaključen 15.02.1972. godine između pravnih prethodnika ovde tužioca i tuženog raskinut 23.03.2004. godine na osnovu otkaza tužioca AA. Istom presudom i u odnosu na ovog tuženog odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio iseljenje iz postojećih objekata, te da se objekti oslobode od lica i stvari. Nakon toga, 01.01.2004. godine tuženi je napustio posed predmetnih parcela i od tog datuma u posedu parcele se nalaze BB i VV koji tužiocu ne dozvoljavaju posed predmetne parcele. Tuženi nije predao u posed predmetnu parcelu tužiocu slobodnu od lica i stvari. Tužilac je 01.06.2012. godine podneo tužbu protiv tuženog i protiv VV i BB kojim je tražio da se obavežu da o svom trošku uklone sve objekte koji su sagrađeni na parceli broj ... upisane u list nepokretnosti ... KO ... ili da to učini tužilac o svom trošku. Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 205/13 od 29.06.2015. godine tuženi je obavezan da tužiocu isplati za period od 01.03.1995. do 23.03.2004. godine novčane iznose na ime neplaćene zakupnine, a na ime naknade štete za period od 24.03.2004. do 01.08.2014. godine iznos od 10.640.557,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.10.2014. godine pa do isplate. Navedena presuda je pravnosnažna. Tržišna zakupnina praznog dela placa koji se nalazi u ... u ulici ... za period od 01.08.2014. do 01.08.2016. godine sa obračunatom kamatom na dan 01.08.2017. godine iznosi 1.364.472,00 dinara, a za mesec jul 2016. godine zakupnina iznosi 46.247,88 dinara.

Tužilac u ovoj parnici od tuženog potražuje naknadu štete u vidu izmakle koristi u visini neostvarene zakupnine za period od 01.08.2014. do 31.07.2016. godine, kao i za period od 01.08.2016. do 31.08.2017. godine zasnivajući svoj zahtev na činjenici da tuženi nije tužiocu po isteku zakupa vratio predmet zakupa, već je dozvolio trećim licima da nepokretnost koja je bila predmet zakupa koriste. Prvostepeni sud nalazi da je tako postavljen tužbeni zahtev osnovan, pa je isti i usvojen dok drugostepeni sud smatra da je tužbeni zahtev neosnovan kod činjenice da je 2004. godine tuženi napustio spornu parcelu, te da smetnja tužiocu da parcelu dalje koristi ne potiče od tuženog već od trećih lica, zbog čega tuženi nije pasivno legitimisan, odnosno ne postoji osnov za njegovu odgovornost za naknadu štete.

Ovakav zaključak drugostepenog suda se ne može prihvatiti kao pravilan jer je zasnovan na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 581. ZOO je propisano da zakupac može upotrebljavati zakupljenu stvar samo onako kako je određeno ugovorom ili namenom stvari, te da odgovara za štetu koja nastane upotrebom zakupljene stvari protivno ugovoru ili njenoj nameni bez obzira na to da li je stvar upotrebljavao on ili neko lice koje radi po njegovom nalogu, podzakupac ili koje drugo lice kome je on omogućio da upotrebljava stvar. Isti zakon u članu 585. propisuje da je zakupac dužan čuvati zakupljenu stvar i po prestanku zakupa vratiti je neoštećenu, te da ako je za vreme zakupa izvršio kakvu promenu na stvari dužan je vratiti u stanje u kome je ona bila kad mu je predata u zakup. U konkretnom slučaju iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da tuženi nije postupao u skladu sa pomenutim odredbama zakona jer je najpre stvar koja je bila predmet zakupa ustupio trećim licima na korišćenje, a da po isteku odnosno nakon raskida ugovora o zakupu predmet zakupa nije vratio tužiocu neoštećenu te iz svega napred proizlazi da postoji protivpravno postupanje tuženog u konkretnom slučaju koje je tužiocu prouzrokovalo štetu u vidu nemogućnosti korišćenja nepokretnosti, te da na strani tuženog stoji odgovornost za naknadu navedene štete. Ovaj sud je posebno imao u vidu činjenice da je u proteklom periodu već doneto više pravnosnažnih sudskih odluka kojima je tuženi obavezan da tužiocu po istom osnovu za određene periode isplati naknadu (poslednja odluka Vrhovnog kasacionog suda Rev 1887/2016 od 19.10.2017. godine i to za period do 01.08.2014. godine). U periodu od donošenja navedenih odluka, pa do ovog spora nije se promenilo ništa u pogledu činjeničnog stanja na kome su se temeljile ranije odluke, pa otuda i nema osnova za promenu pravnog stava kada se radi o prirodi potraživanja i odgovornosti tuženog u konkretnom slučaju, a kako je to postupio drugostepeni sud.

Sve su to razlozi zbog kojih ovaj sud nalazi da je revizija tužioca osnovana, pa je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP i odlučeno kao u izreci. S obzirom da je prvostepeni sud dopunskom presudom (rešenjem) praktično ispravio svoju odluku o troškovima spora iz prethodne presude i tužiocu priznao još 27.600,00 dinara on je dopunskom odlukom rešio u celini o troškovima spora, pa otuda ne može opstati na snazi prethodna odluka o troškovima zbog čega je ista ukinuta.

Tužiocu su priznati stvarni i nužni troškovi revizijskog postupka u skladu sa Advokatskom tarifom.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić