Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž2 578/23 od 14.12.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično usvojio žalbu tužioca i presudu Osnovnog suda u Kikindi, Sudska jedinica u Novom Kneževcu P2 187/23 od 10.10.2023. godine u delu odluke o doprinosu tužioca kao oca izdržavanju maloletnog deteta i u delu o troškovima parničnog postupka i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Stavom drugim izreke, u preostalom delu žalba tužioca je odbijena i prvostepena presuda u preostalom pobijanom delu kojim je maloletno dete povereno tuženoj majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, u delu održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa tužiocem, kao ocem i u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca radi poveravanja maloletnog deteta tužiocu na samostalno vršenje roditeljskog prava potvrđena. Stavom trećim izreke, zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka je odbijen.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tužilac, zbog pogrešne primene materijalnog prava, bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i ocenio da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak ...2022. godine. Ovaj brak je razveden pravnosnažnom presudom od 10.10.2023. godine, donetom u ovom postupku, u kom delu presuda nije pobijana revizijom. Faktička zajednica stranaka prekinuta je 19.05.2023. godine, kada je tužena napustila zajedničko domaćinstvo i zasnovala novu vanbračnu zajednicu, a maloletni sin stranaka VV, ostao je da živi sa ocem. VV je rođen je ...2018. godine, u vreme dok je tužena formalno bila u braku sa prvim suprugom. Maloletni VV pohađa vrtić u ... od septembra 2022. godine, posle kraćeg vremena adaptirao se na vrtić, prihvaćen je od strane svojih vršnjaka, sarađuje sa decom i vaspitačicom. Kongitivno i emocionalno je razvijen i bez poteškoća je u razvoju. Kod njega nisu primećene promene nakon majčinog odlaska. Pre odlaska iz domaćinstva, tužena je dete odvodila u vrtić, redovno je odlazila na roditeljske sastanke i rado učestvovala u radionicama u sklopu vrtića, te sarađivala sa vaspitačicom. Nakon odlaska, tužena sina nije viđala jer nije htela da kontaktira sa tužiocem zbog uvreda koje joj je uputio, ali se raspitivala o detetu kod kume kod koje je dete provodilo dosta vremena i u periodu dok su stranke živele zajedno. Nije se direktno obratila vaspitačici da se raspita o njegovom stanju. Tužilac je rođen 1956. godine i penzioner je. Tužena je rođena 1997. godine, trenutno nije zaposlena, izdržava je vanbračni suprug, žive u zakupljenom stanu. Prema izveštaju Centra za socijalni rad, lične prilike, kao i materijalni i stambeni uslovi tužioca, usklađeni su sa razvojnim potrebama maloletnog deteta. Postoji sposobnost oca da organizuje brigu o maloletnom detetu i otac poseduje adekvatne roditeljske kapacitete i veštine za adekvatno zadovoljavanje razvojnih potreba deteta, te je po proceni ovog organa podoban za vršenje roditeljskog prava. Tužena takođe poseduje adekvatne roditeljske veštine za zadovoljavanje razvojnih potreba maloletnog deteta, iskazuje emotivnu vezu u odnosu na dete i motivisana je za samostalno vršenje roditeljskog prava nad maloletnim detetom, u čemu ima podršku trenutnog vanbračnog partnera i svoje porodice.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je u najboljem interesu maloletnog deteta, u smislu člana 6. stav 1. i člana 266. stav 1. Porodičnog zakona, da majka samostalno vrši roditeljsko pravo. Pritom su imali u vidu odnos tužioca kao oca prema tuženoj kao majci, odnosno drugom roditelju i to da je tužilac tuženu nazivao pogrdnim imenima, kada bi ga pozvala onemogućavao je njen kontakt i viđanje sa maloletnim detetom, tokom postupka je isticao da je tužena neuračunljiva i da ima psihičke probleme a koji navodi nisu potvrđeni tokom postupka, te da je tužena kao majka aktivno vršila roditeljsko pravo u odnosu na maloletno dete do prestanka zajednice života parničnih stranaka. Neodgovarajućim odnosom tužioca prema tuženoj kao drugom roditelju, po stanovištu drugostepenog suda, tužilac je sam sebe diskvalifikovao kao roditelja koji je podoban da samostalno vrši roditeljsko pravo u odnosu na maloletno dete, jer postoji bojazan da bi tužilac takvim odnosom prema majci dete mogao da udalji od majke, što svako nije u najboljem interesu deteta. Odluka o održavanju ličnih odnosa tužioca sa maloletnim detetom je po stanovištu sudova u najboljem interesu maloletnog deteta u u smislu člana 61. stav 1. Porodičnog zakona.

Po oceni revizijskog suda, revizija je osnovana, jer su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo, zbog čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta („Službeni list SFRJ“- međunarodni ugovori, br. 15/90 i „Službeni list SRJ“ – međunarodni ugovori, br. 4/96, 2/97), propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece, od primarnog značaja je interes deteta, bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Stavom 2. propisano je da se države članice obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i da će u tom cilju preduzeti sve potrebne zakonodavne i administrativne mere.

Porodični zakon je odredbom člana 6. stav 1. propisao da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču dece. Odredbom člana 77. istog zakona, propisani su uslovi za samostalno vršenje roditeljskog prava, tako što je stavom 3. te odredbe propisano da jedan roditelj vrši sam roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava. Pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju, odnosno lišenju roditeljskog prava, sud je dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima, na osnovu odredbe člana 270. Porodičnog zakona. U sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta, na osnovu odredbe člana 266. stav 1. Porodičnog zakona.

Dakle, najbolji interes deteta je primaran u ovoj vrsti sporova, a procenjuje ga sud u kojoj proceni mu pomoć pruža organ starateljstva (po potrebi i druga specijalizovana ustanova) svojom procenom ukupnih porodičnih prilika, nakon čega daje predlog o načinu vršenja roditeljskog prava, koji treba da zadovolji navedeni cilj. Međutim, odluke nižestepenih sudova ne sadrže dovoljno obrazloženje iz koga bi proizlazilo da je poveravanje maloletnog deteta majci u najboljem interesu deteta.

Rukovodeći se obavezom propisanom Porodičnim zakonom, prvostepeni sud je pribavio izveštaj nadležnog organa starateljstva. Međutim, izveštaj ovog organa nije potpun, budući da ne sadrži predlog o vršenju roditeljskog prava i predlog modela održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem, a iz izveštaja ne proizlazi ni da su sprovedene sve dijagnostičke metode i radnje koje stoje na raspolaganju organu starateljstva i koje je on dužan da sprovede, odnosno u konkretnom slučaju izostala je opservacija odnosa maloletnog deteta prema roditeljima. Smisao obaveze pribavljanja nalaza i mišljenja organa starateljstva upravo je u tome da stručna lica različitih profila, procene odnose u porodici i u skladu sa pravilima struke daju mišljenje o vršenju roditeljskog prava, kako bi sud mogao da donese odluku u najboljem interesu deteta.

Radi navedenog sud će, u ponovnom postupku, raspraviti pitanja na koja mu je ukazano ovim rešenjem, pribaviće dopunu stručnog nalaza i mišljenja organa starateljstva i doneće novu odluku, rukovodeći se najboljim interesom deteta. Prilikom donošenja nove odluke, imaće u vidu pravnosnažnu presudu Višeg suda u Zrenjaninu P2 13/20 od 17.09.2020. godine kojom je utvrđeno da je tuženi prirodni otac maloletnog VV, a kojom presudom je maloletni VV već poveren majci na čuvanje i vaspitanje i odlučeno o izdržavanju deteta i s tim u vezi da se u ovoj parnici suštinski traži izmena takve odluke.

Iz navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci primenom odredbe člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić