.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4527/2019
18.12.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Jelice Bojanić Kerkez i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, obojica iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Ljiljana Radić, advokat iz ..., protiv tuženih VV iz ... i GG iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milan Vujin, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u presudi Apelacionog suda u Beogradu Gž 6757/18 od 29.05.2019. godine, u sednici veća održanoj 18.12.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženih izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu drugom izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6757/18 od 29.05.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženih izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu drugom izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6757/18 od 29.05.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 4673/17 od 09.03.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca, kojim su tražili poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju overen pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu pod brojem R3 ../2014 od 24.06.2014. godine, zaključen između VV i GG. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca, pa je utvrđeno da je navedeni ugovor o doživotnom izdržavanju delimično ništav, u delu kojim je VV raspolagao imovinom i to nepokretnostima bliže opisanim u izreci, na kojima pravo svojine imaju tužilac AA sa 1/8 idealnih suvlasničkih delova i tužilac BB sa 1/8 idealnih suvlasničkih delova, kao i nepokretnostima bliže opisanim u izreci na suvlasničkom delu tužioca AA i BB sa po 1/16 idealnih delova, i na nepokretnostima bliže opisanim u izreci na suvlasničkom delu tužilaca sa po 1/8 idealnih delova, što su tuženi dužni priznati i trpeti. Stavom trećim izreke, obavezani su tužioci da tuženima na ime troškova parničnog postupka isplate ukupan iznos od 108.150,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6757/18 od 29.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 4673/17 od 09.03.2018. godine u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude, tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu i to protiv odluke o troškovima postupka sadržane u stavu drugom izreke tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, predlažući da se o istoj odlučio na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.
Po članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. ZPP nisu ispunjeni. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, odnosno za novim tumačenjem prava u pogledu primene člana 165. stav 1. ZPP kojim je propisano da će sud ukoliko odbaci ili odbije pravni lek odlučiti o troškovima postupka nastalim u postupku povodom pravnog leka. Pri tom, uz reviziju nisu priložene pravnosnažne sudske odluke, kojima je na drugačiji način odlučeno o istoj ili sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, čime bi eventualno bila opravdana potreba za ujednačavanjem sudske prakse.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Ovaj spor radi utvrđenja pokrenut je tužbom 10.08.2017. godine. Pravnosnažno je okončan 29.05.2019. godine. Zato se u pogledu dozvljenosti revizije primenjuje Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/14).
Članom 28. Zakona o parničnom postupku, propisano je da kada je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, pravo na izjavljivanje revizije u drugim slučajevima propisanim zakonom merodavna vrdnost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Po stavu 2. ovog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.
Kako tuženi, u konkretnom slučaju, revizijom pobijaju pravnosnažnu drugostepenu presudu u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, a po članu 28. ZPP, se kao vrednost predmeta spora uzima samo vrednost glavnog zahteva u pogledu cenzusa za izjavljivanje revizije, to revizija izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci rešenja.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
