Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž 2309/22 od 20.10.2022. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda Gž 2309/22 od 09.11.2022. godine, stavom prvim izreke, žalbu delimično usvojio i preinačio presudu Višeg suda u Novom Sadu P 535/2021 od 06.06.2022. godine, u delu odluke o tužbenom zahtevu i u delu odluke o troškovima postupka, tako što je utvrdio da je tužilac vlasnik u celosti porodične stambene zgrade, objekat broj 1 spratnosti: podrum, prizemlje i potkrovlje (Po+Pr+Pk), površine u gabaritu 148,00m2, korisne površine 276,00m2, građevinske površine 329,00m2, u ..., ulica ... broj .., sagrađenoj na parceli broj .., upisane u list nepokretnosti broj .. K.O. ..., što je tužena dužna da trpi i istom se ne protivi da se u RGZ SKN Novi Sad 3 izvrši upis prenosa prava vlasništva sa imena tužene na ime tužioca, pa je tužena obavezana da tužiocu preda u posed navedenu porodičnu stambenu zgradu, slobodnu od lica i stvari, sa svim primercima ključeva, i obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 251.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate, dok je u delu odluke o predlogu za određivanje privremene mere presuda potvrđena i žalba tužioca u tom delu odbijena. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškova žalbenog postupka od 45.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila blagovremenu reviziju iz svih zakonskih razloga.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) i utvrdio da je revizija tužene neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Viši sud u Novom Sadu je 17.11.2020. godine doneo presudu kojom je usvojio tužbeni zahtev tužioca VV i utvrdio da je on vlasnik stambenog objeta u kopiji plana označenog brojem 1 spratnosti: podrum, prizemlje i potkrovlje (Po+Pr+Pk), neto površine 275,70m2, bruto površine 328,59m2, u ..., ulica ... broj .., izgrađenog na parceli broj .. K.O. ... pa je tužena GG iz Novog Sada (pravni prethodnik tužene) dužna da to trpi i da se ne protivi da se u RGZ SKN Novi Sad 3 izvrši upis prenosa prava vlasništva sa njenog imena na ime VV iz ..., te je tužena obavezana da tužiocu VV preda u posed predmetnu nekretninu slobodnu od lica i stvari, sa svim primercima ključeva. Presuda je pravnosnažna 02.09.2021. godine, a izvršna 13.10.2021. godine. Tužena GG je preminula u toku žalbenog postupka ...2021. godine, a rešenjem o nasleđivanju od 08.10.2021. godine, koje je pravnosnažno 11.10.2021. godine, utvrđeno je da njenu zaostavšitnu, između ostalog, čini i predmetna nepokretnost koju je nasledila njena ćerka, tužena BB. Na osnovu tog rešenja, tužena je upisana kao vlasnik porodične stambene zgrade koja je predmet ove parnice, dok je vlasnik parcele .. površine 1054m2, sa udelom od 1/1, VV, koji je, ugovorom o poklonu, tužiocu poklonio parcelu .. površine 1054m2 i spornu nepokretnost – porodičnu stambenu zgradu izgrađenu na toj parceli. Tužbu za utvrđenje prava vlasništva na predmetnoj porodičnoj stambenoj zgradi tužilac VV je podneo 05.11.2021. godine, a nakon što je ugovorom o poklonu tu nepokretnost poklonio tužiocu AA (12.11.2021. godine), prvostepeni sud je, rešenjem donetim na ročištu od 29.03.2022. godine dozvolio AA iz ... da stupi u parnicu na mesto tužioca umesto tužioca VV. Tužena je u posedu nepokretnosti koja je predmet ovog postupka.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužioca odbio nalazeći da on nema pravni interes za podnošenje tužbe za utvrđenje, pošto je u vreme podnošenja tužbe tužilac bio VV, kome u tom momentu nije pravnosnažno utvrđeno pravo svojine na spornoj nepokretnosti u odnosu na tuženu, ali je kasnije tokom postupka došlo do preinačenja tužbe u subjektivnom smislu, te je na osnovu odredbe člana 204. stav 3. Zakona o parničnom postupku, umesto VV u parnicu stupio AA. Pošto je tužiocu, presudom Apelacionog suda u Novom Sadu od 31.03.2022. godine, utvrđeno pravo svojine u odnosu na tuženu, po mišljenju prvostepenog suda, sve to oklanja neizvesnost u pogledu njegovog pravnog položaja sledom čega izostaje njegov pravni interes za vođenje ove parnice, ali je, s obzirom na fazu u kojoj nalazi postupak u momentu predmetnih promena, prvostepeni sud odlučio meritorno o tužbenom zahtevu nalazeći da je neosnovan.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu odluku u delu odluke o tužbenom zahtevu i troškovima postupka, tako što je tužbeni zahtev tužioca usvojio imajući u vidu da je na osnovu ostavinskog rešenja od 11.10.2021. godine, 13.10.2021. godine, u listu nepokretnosti broj .. K.O. ..., upisano pravo svojine u korist tužene sa posedom od 1/1 na spornoj nepokretnosti, te je VV u momentu podnošenja tužbe za utvrđenje da je vlasnik sporne nepokretnosti i da se tužena obaveže da mu isto preda, imao pravni interes za vođenje parnice, čime je bila ispunjena procesna pretpostavka za ocenu dozvoljenosti tužbe, određena odredbom člana 194. stav 2. Zakona o parničnom postupku, jer je momenat podnošenja tužbe relevantan trenutak za ocenu ispunjenosti procesnih pretpostavki, u konkretnom slučaju, postojanje pravnog interesa tužioca za vođenje ove parnice. Kako je svrha tužbe od 05.11.2021. godine da se izdejstvuje presuda kojom će tužilac zaštiti svoja prava u odnosu na tuženu, te kako je ugovorom o poklonu od 12.11.2021. godine, poklonodavac VV preneo pravo svojine na tužioca, a kako je tužena upisana kao vlasnik sporne nepokretnosti, po oceni drugostepenog suda osnovan je zahtev tužioca da se utvrdi da je, u odnosu na tuženu, on vlasnik sporne nepokretnosti koju je tužena dužna da mu preda u posed sa svim primercima ključeva.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 20. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, propisano je se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem. Pravo svojine stiče se i odlukom državnog organa na način i pod uslovima određenim zakonom (stav 2.). Na osnovu odredbe člana 33. istog zakona, na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnosti stiče se upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom.

U konkretnom slučaju, prethodni tužilac VV, koji je tužiocu AA preneo pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti ugovorom o poklonu od 12.11.2021. godine, je tužbu podneo 05.11.2021. godine, radi utvrđenja svog prava vlasništva na predmetnoj nepokretnosti u odnosu na tuženu koja je svoje pravo svojine na toj nepokretnosti upisala u katastar nepokretnosti, list nepokretnosti broj .. K.O. ..., na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju javnog beležnika Špira Blešića iz ... UPP ..-2021 od 08.10.2021. godine. Pravni interes tužioca za podnošenje tužbe za utvrđenje postoji ukoliko nesigurnost i neizvesnost u pravnim odnosima između subjekata predstavlja potencijalnu opasnost za povredu prava koje se tom tužbom štiti. Na osnovu ponašanja tužene, koja je svoje pravo vlasništva na predmetnoj nepokretnosti upisala u katastar nepokretnosti nakon što je Viši sud u Novom Sadu, pravnosnažnom presudom P 287/2020 od 17.11.2020. godine (pravnosnažna 02.09.2021. godine), utvrdio pravo vlasništva tužioca VV iz ... na toj nepokretnosti, jasno je da je među strankama sporno pravo tužioca na predmetnoj nepokretnosti i da je realno pretpostaviti povredu njegovog prava u budućnosti. U toj situaciji sledi da tužilac ima pravni interes za tužbu za utvrđenje koja ima za cilj da se sudskim putem ustanovi postojanje njegovog prava na predmetnoj nepokretnosti, jer mu tužena to pravo osporava. Iz tih razloga se navodima revizije tužene pravilnost pobijane presude ne dovodi u sumnju.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić