Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz sela ..., Opština Ivanjica, koga zastupaju Ivan Bogdanović, Miško Dimitrijević, Mirjana Dimitrijević i Radovan Džanić, advokati iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova – Sektor za vanredne situacije Beograd, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Kraljevu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 880/20 od 03.03.2021. godine, u sednici održanoj dana 17.02.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 880/20 od 03.03.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 880/20 od 03.03.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Ivanjici P 672/18 od 02.03.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da mu na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 154.938,00 dinara sa kamatom po stopi predviđenoj Zakonom o zateznoj kamati i to na iznos od 99.960,00 dinara počev od 16.08.2015. godine pa do konačne isplate i na iznos od 54.978,00 dinara počev 16.08.2016. godine pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade materijalne štete pored iznosa dosuđenog u stavu prvom izreke, isplati još iznos od 151.062,00 dinara sa kamatom po stopi predviđenoj Zakonom o zateznoj kamati počev od 06.02.2018. godine pa do konačne isplate i kamatu po stopi predviđenoj Zakonom o zateznoj kamati i to na iznos od 99.960,00 dinara počev od 14.05.2015. do 16.08.2015. godine na iznos od 54.978,00 dinara počev od 14.05.2015. do 16.08.2016. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 53.054,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Čačku Gž 880/20 od 03.03.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Ivanjici P 672/18 od 02.03.2020. godine u stavu prvom izreke u delu odluke o glavnom zahtevu za iznos od 154.938,00 dinara i u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Ivanjici P 672/18 od 02.03.2020. godine u stavu prvom izreke u delu odluke o zakonskoj zateznoj kamati i u stavu trećem izreke, tako što je obavezana tužena da tužiocu, na iznos naknade štete dosuđene stavom prvim izreke Osnovnog suda u Ivanjici P 672/18 od 02.03.2020. godine u iznosu od 154.938,00 dinara, isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 02.03.2020. godine kao dana presuđenja pa do isplate, a potraživanje zakonske zatezne kamate na iznos od 99.960,00 dinara za period od 16.08.2015. do 01.03.2020. godine i na iznos od 54.978,00 dinara za period od 16.08.2016. do 01.03.2020. godine odbijeno kao neosnovano. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 50.099,92 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Primenom odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i da je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom obavezana je tužena da tužiocu naknadi materijalnu štetu koju je pretrpeo na zasadu malina na svojoj parceli Opština Ivanjica usled elementarne nepogode – grada i olujnog vetra dana 14.05.2015. godine. Odgovornost tužene za pretrpljenu štetu proizilazi činjenica da tužena nije postupila u skladu sa čl. 2, 8. i 132. Zakona o vanrednim situacijama („Službeni glasnik RS“ br. 111/09... 93/12) i članom 18. Zakona o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti („Službeni glasnik RS“ br. 88/10), odnosno nije obezbedila izgradnju jedinstvenog sistema zaštite od elementarnih nepogoda i nije blagovremeno uspostavila sistem protivgradne zaštite za 2015. godinu.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je ovakva odluka u skladu sa pravnim stavovima koji su izraženi kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda Rev 4428/18 od 17.04.2019. godine, Rev 2576/2019 od 15.08.2019. godine, Rev 369/2019 od 11.09.2019. godine, Rev 3275/2020 od 20.01.2021. godine i Rev 4363/2019 od 07.10.2020. godine, koje presude su donete u istovetnim činjenično-pravnim sporovima, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.

Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti, sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Primenom člana 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda (u ovoj vrsti sporova) revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete podneta je 09.05.2018. godine. Vrednost predmeta spora je 306.000 dinara, što na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost manju od 3.000 evra.

Kako vrednost predmeta spora pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca nedozvoljena u skladu sa odredbom člana 479. stav 6. ZPP, pa je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija
dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić