Prema utvrđenom činjeničnom stanju, deda tužioca sada pok. VV, rođen 1912. godine, je sredinom 1944. godine izveden i streljan od tadašnjih vlasti u streljani u „Kapislani“ u Kragujevcu od strane nadležnih organa tadašnjih vlasti kao narodni neprijatelj, iako mu nije suđeno. Nije sahranjen i nema svoje grobno mesto. Bio je dobar domaćin, pošten i vredan čovek koji je imao opančarsku radnju i živeo je od svog rada, a nakon njegove smrti ostale su samo njegova supruga i maloletna ćerka, majka tužioca BB, rođena ...1940. godine. Nakon streljanja dede tužioca zavladalo je siromaštvo u porodici zbog nemaštine. Majka tužioca BB nije mogla da nastavi školovanje, iako je bila dobar đak i posle završene osnovne škole morala je da se uda. Majka tužioca je odrasla bez roditeljskog staranja. Tokom života trpela je uvrede zbog oca koji je streljan po kratkom postupku bez mogućnosti odbrane.

Pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Kragujevcu Reh 72/2010 od 24.02.2011. godine usvojen je zahtev tužioca za rehabilitaciju sada pok. VV biv. iz sela ... kod Kragujevca, rođenog 1912. godine od oca GG i majke DD, streljanog 1944. godine, sa obrazloženjem da je lišen života bez sudske ili administrativne odluke iz političkih i ideoloških razloga.

O zahtevu tužioca i njegove majke BB za rehabilitaciono obeštećenje, Komisija Ministarstva pravde RS nije odlučila. Tužbu u ovoj pravnoj stvari podnela je kao tužilja majka tužioca BB 06.06.2013. godine i svoj tužbeni zahtev zasnovala je na činjenicama da je usled lišenja života njenog oca trpela duševne bolove i da je rasla bez roditeljskog staranja. Tužilja BB, majka tužioca, preminula je tokom prvostepenog postupka ...2013. godine, a njen pravni sledbenik AA rođen ...1958. godine, ovde tužilac, nastavio je postupak u ovoj pravnoj stvari. Podneskom od 06.10.2015. godine tužilac zahtev za naknadu nematerijalne štete zasniva na činjenicama da je zbog smrti dede sada pok. BB trpeo duševne bolove i da je njegovim streljanjem kao narodnog neprijatelja čitava porodica trpela povredu ugleda i časti.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo iz odredbi Zakona o rehabilitaciji, citiranih u obrazloženju prvostepene presude i ocenili da tužbeni zahtev nije osnovan.

Odredbom člana 21. stav 2. Zakona o rehabilitaciji propisano je da pravo na rehabilitaciono obeštećenje imaju bračni drug, deca, roditelji, odnosno braća, sestre i vanbračni partner rehabilitovanog lica, a u skladu sa odredbom člana 26. stav 4. istog zakona, prema kojoj navedena lica imaju pravo na naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog smrti rehabilitovanog lica, pod uslovom da je između njih i umrlog rehabilitovanog lica postojala trajnija zajednica života, u skladu sa zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi.

U konretnom slučaju, tužbu za rehabilitaciono obeštećenje podnela je majka tužioca, a ćerka rehabilitovanog lica, sada pok. BB koja je tokom postupka preminula, usled čega je tužilac kao njen naslednik preuzeo postupak u svojstvu tužioca. Imajući u vidu da tužilac, kao unuk rehabilitovanog VV ne spada u krug lica kojima je shodno citiranom odredbom Zakona o rehabilitaciji, u vezi odredbi Zakona o obligacionim odnosima priznato pravo na rehabilitaciono obeštećenje u vidu naknade nematerijalne štete, zbog smrti rehabilitovanog lica, to je tužbeni zahtev tužioca neosnovan zbog nedostatka aktivne legitimacije na strani tužioca. Tužiocu ne pripada ni pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda i časti cele porodice, jer takav vid nematerijalne štete kao zakonski osnov nije propisan Zakonom o rehabilitaciji u vezi člana 200. stav 1. ZOO.

Suprotno navodima revizije, pravo na naknadu nematerijalne štete, kao strogo lično pravo na satisfakciju za pretrpljenu neimovinsku štetu, nije nasledivo. Po odredbi člana 204. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, mogućnost nasleđivanja postoji samo onda kada je u trenutku smrti imaoca prava na naknadu nematerijalne štete (u konkretnom slučaju majke tužioca kao ćerke rehabilitovanog lica) to pravo pravnosnažnom odlukom već priznato kao imovinskopravno potraživanje prema štetniku. Opravdanje za ovakvu regulativu leži u tome što oštećenik već za svog života doživljava ostvarenje one zakonom namenjene satisfakcije za pretrpljenu nematerijalnu štetu, čak i u situaciji da njegovo potaživanje kasnije pređe na naslednike, kako bi oni od njega imali koristi. Navedeni uslov nije ispunjen u slučaju pokrenutog parničnog postupka koji nije okončan pravnosnažnom usvajajućom sudskom odlukom do smrti majke tužioca kao oštećenog lica.

Bez uticaja je na neosnovanost tužbenog zahteva okolnost da je tužena u odgovoru na tužbu majke tužioca priznala osnov, a osporila visinu tužbenog zahteva. Ovo zbog toga što za života majke tužioca, osim što nije doneta pravnosnažna presuda o tužbenom zahtevu, između majke tužioca i tužene nije zaključeno sudsko ili vansudsko poravnanje kao sporazum o rehabilitacionom obeštećenju kojim bi bila postignuta saglasnost volja o visini rehabilitacione naknade, a koju bi tužena bila u obavezi da isplati tužiocu kao nasledniku lica kom pravo na naknadu ovog vida štete po Zakonu o rehabilitaciji pripada. Nasuprot tome, nakon smrti majke tužioca, tužilac je po stupanju u parnicu podneskom od 06.05.2015. godine opredelio tužbeni zahtev o kojem je odlučeno prvostepenom presudom, a koji je tužena podneskom od 27.11.2015. godine osporila u celosti (i po osnovu i po visini).

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude. Odluka o tužbenom zahtevu je doneta pravilnom primenom materijalnog prava, za koju su dati dovljni i jasni razlozi, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud. U reviziji se ponavljaju navodi koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude ocenio sve žalbene navode tužioca koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. ZPP, Vrhovni kascioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća- sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić