Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11..18/20, daljem tekstu: ZPP).

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o putnim ispravama, citiranih u obrazloženju nižestepenih presuda i primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi štetu zbog izgubljene zarade, koju tužilac tvrdi da je pretrpeo jer nije mogao da obavlja rad kod poslodavca u inostranstvu prema zaključenom ugovoru o delu u periodu od 01.01.2017. godine do 31.03.2017. godine, iz razloga što je zbog zamene putne isprave sa tuženim, putna isprava tužioca oduzeta od tuženog 27.12.2016. godine prilikom pokušaja ulaska tuženog u Sloveniju i vraćena tužiocu nakon 4 meseca, odnosno nakon isteka vremenskog perioda koji je tužilac trebalo da provede na radu u inostranstvu. Ovo zbog toga što tužilac nije dokazao da je štetu u vidu izgubljene dobiti pretpeo radnjama tuženog, odnosno njegovom krivicom, jer prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac nije pažljivo rukovao i savesno čuvao svoj pasoš na način da ne dođe u posed neovlašćenog lica, kao i da je tek 04.01.2017. godine obavestio Policijsku upravu u Vranju da je došlo do zamene putnih isprava sa tuženim, u vreme kada je već trebalo da počne da teče period rada kod poslodavca u inostranstvu po zaključenom ugovoru.

Imajući u vidu da je pobijanom odlukom odlučeno uz adekvatnu primenu odredaba materijalnog prava, kao i da odluka u sporovima sa ovom vrstom tražene pravne zaštite zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u svakom konkretnom slučaju, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovoj pravnoj stvari ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 20.07.2018. godine. Vrednost predmeta spora je 9.432,96 evra, u dinarskoj protivvrednosti..

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tuženom ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić