U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušanka Davidov, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Senada Laslo, advokat iz ... i po protivtužbi tuženog-protivtužioca BB protiv tužioca-protivtuženog AA, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1056/20 od 28.05.2020. godine, u sednici održanoj dana 10.02.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca AA iz ..., izjavljena protiv preinačujućeg dela presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1056/20 od 28.05.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 8102/2017 od 12.12.2019. godine, stavom prvim izreke, odlučeno je da se tužbeni zahtev tužioca – protivtuženog delimično usvaja. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi-protivtužilac BB iz ... i tuženi VV iz ..., da tužiocu-protivtuženom na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede ugleda i časti solidarno isplate iznos od 100.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12.12.2019. godine, pa do isplate, kao i da mu naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 122.700,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od dana izvršnosti pa do isplate. Stavom trećim izreke, deo tužbenog zahteva kojim tužilac-protivtuženi potražuje od tuženog-protivtužioca BB i tuženog VV, na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede ugleda i časti, preko dosuđenog iznosa od 100.000,00 dinara pa do traženog iznosa od 1.000.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od dana presuđenja pa do isplate, kao i zakonsku zateznu kamatu na iznos naknade troškova parničnog postupka od dana presuđenja pa do dana izvršnosti presude je odbijen. Stavom četvrtim izreke, protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca BB kojim traži da se obaveže tužilac- protivtuženi da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda isplati iznos od 1.000.000,00 dinara, sa zateznom kamatom, počev od dana presuđenja pa do isplate i da se obaveže tužilac da tuženom-protivtužiocu BB i tuženom VV naknadi troškove parničnog postupka, sa zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate, kao i eventualni protivtužbeni zahtev kojim traži da se utvrdi postojanje potraživanja tužioca-protivtuženog da tuženom-protivtužiocu BB i tuženom VV, na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede ugleda i časti isplati i utvrdi postojanje potraživanja tužioca-protivtuženog da tuženom- protivtužiocu BB po osnovu naknade nematerijalne štete zbog povrede ugleda i časti, prebijaju se utvrđena potraživanja iz tačke 1. i 2. izreke te presude do kog iznosa utvrđena uzajamna potraživanja se smatraju ugašenim, te da se obavezuje tužilac-protivtuženi da tuženom-protivtužiocu BB na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede ugleda i časti isplati razliku između utvrđenih iznosa iz tačke 1. i 2. izreke presude, sa zateznom kamatom računatom na iznos razlike, počev od dana presuđenja pa do isplate, i da se obaveže tužilac da tuženom-protivtužiocu BB i tuženom VV naknadi troškove parničnog postupka, sa zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate, je odbijen. Stavom petim izreke, odlučeno je da se tuženi-protivtužilac BB oslobađa plaćanja sudskih taksi u ovoj pravnoj stvari.

Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž 1056/20 od 28.05.2020. godine, žalbu tuženog VV usvojio, dok je žalbu tuženog BB delimično usvojio, pa je presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P 8102/17 od 12.12.2019. godine, preinačio u pobijanom- usvajajućem delu odluke o tužbenom zahtevu i u delu odluke o troškovima parničnog postupka, tako što: se odbija tužbeni zahtev tužioca u delu kojim su obavezani tuženi da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede ugleda i časti, solidarno isplate iznos od 100.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od 12.12.2019. godine pa do isplate; se obavezuje tužilac da tuženom VV na ime naknade troškove parničnog postupka isplati iznos od 93.875,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od izvršnosti presude do isplate, dok se u odnosu na tužioca AA i tuženog BB, odlučuje da svaki od njih snosi svoje troškove parničnog postupka; te se u preostalom delu žalba tuženog BB odbija i prvostepena presuda, u pobijanom nepreinačenom odbijajućem delu odluke o protivtužbenom zahtevu potvrđuje. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog BB za naknadu troškova žalbenog postupka. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom VV naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara.

Protiv preinačujućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi su podneli odgovor na reviziju tužioca.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408., u vezi člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...18/20), i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Navodima revizije da pobijana presuda ne sadrži odlučne činjenice i da se iz tog razloga ne može da ispita, revident ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka propisanu odredbom člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, koja nije razlog zbog kog se revizija može da izjavi, shodno odredbi člana 407. stav 2. tačka 2. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je po zanimanju ... i član GG stranke, njenog izvršnog i glavnog odbora. U ... kancelariji tužioca je zaposleno više ..., a njegova ... zastupa veći broj privrednih društava. Tuženi BB je po zanimanju ..., koji je bio zaposlen u DD, počev od 1989. godine do 15.10.2013. godine, kada mu je otkazan ugovor o radu. Tuženi VV je po zanimanju ... i u tom svojstvu je, u više postupaka, zastupao tuženog BB, dok tužioca zna kao kolegu i poznato mu je da je visoko pozicionirani funkcioner GG stranke. Tokom 2013. godine, fabrika DD i njen direktor, ĐĐ su angažovali advokatsku kancelariju tužioca, radi zastupanja pred sudovima, obzirom da fabrika ima preko 600 zaposlenih i veći broj radnih sporova. U postupku pred Osnovnim sudom u Novom Sadu P1 2229/13, po tužbi tužioca BB, čiji je punomoćnik tuženi VV, protiv tužene Fabrike ... DD, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, vraćanja na rad i naknade štete, doneta je presuda, dana 24.05.2017. godine, kojom je tužbeni zahtev tužioca odbijen. Tuženu Fabriku DD, u tom postupku zastupa Advokatska kancelarija AA, ovde tužioca. Protiv navedene presude, BB je dana 07.07.2017. godine, preko punomoćnika, advokata VV, izjavio žalbu, detaljno obrazloženu na 52 strane u kojoj je, između ostalog, u jednoj rečenici navedeno: ''Pobijana presuda je još jedna u nizu bezočno sramnih političkih presuda Opštinskog suda u Novom Sadu, koje nisu donete na osnovu zakonitog, pravičnog i fer suđenja, već su donete na osnovu diktata političkog moćnika, od kojih je jedan u vezi sa tuženom Fabrikom DD, lično motivisan i duži vremenski period eksponiran, a visoki je funkcioner GG stranke, punomoćnik tužene Fabrike DD, advokat AA, po čijim političkim nalozima sudi jedan broj nedostojnih, od politike zavisnih, sudija Osnovnog suda u Novom Sadu, u radnim sporovima, u kojima je tužena Fabrika DD od strane njenih zaposlenih, zbog masovnog, eklatantnog kršenja prava iz radnog odnosa''. Žalbu su potpisali BB i advokat VV. Advokatska kancelarija koja zastupa Fabriku DD je primila žalbu 04.09.2017. godine, a tada su u kancelariji bili prisutni advokati EE, ŽŽ, ZZ i advokatski pripravnici II i JJ. Žalbu je prvo pročitala advokat EE, a onda je pokazala tužiocu. Tužilac je bio zapanjen navodima žalbe koji se odnose na njega i bio je jako uznemiren, smatrajući da sadrži uvrede za kancelariju, pa je razmišljao šta će da misle o njemu ostale kolege, kao i sudije kod kojih svakodnevno dolazi na ročišta radi zastupanja stranaka. Stekao je utisak da su pojedine kolege i sudije koje ga površno poznaju promenile odnos prema njemu, da su postali sumnjičavi, a primetio je da su i njegovi poznanici i kolege promenili ponašanje prema njemu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je, kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud pravilno preinačio prvostepenu presudu u pobijanom, usvajajućem delu, odbijanjem tužbenog zahteva tužioca kojim je on tražio da sud tužene obaveže da mu solidarno naknade nematerijalnu štetu, zbog povrede ugleda i časti, u iznosu od 100.000,00 dinara, sa pripadajućom kamatom, shodno odredbi člana 200. stav 1., u vezi člana 277. Zakona o obligacionim odnosima.

Odredbom člana 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica, kao i za strah, sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete, kao i njenom odsustvu.

U konkretnom slučaju, nema mesta priznavanju novčane naknade nematerijalne štete tužiocu zbog povrede ugleda i časti, imajući u vidu da su tuženi svoju tvrdnju o tužiocu kao o političkom moćniku koji utiče na sudije Osnovnog suda u Novom Sadu, izneli u žalbi protiv presude, koja je upućena sudskim instancama i suprotnoj strani, koju zastupa tužilac, u svojstvu punomoćnika – advokata. Stranka ima pravo da u postupku koristi dozvoljena pravna sredstva, kao što je u ovom slučaju pravni lek, radi ishodovanja uspeha u sporu. Iznošenje od strane tuženih, vrednosnog suda o političkoj moći tužioca i njegovom uticaju na sudije Osnovnog suda u Novom Sadu predstavlja pre svega kritiku rada pravosuđa zbog sumnje u njegovu nepristrasnost, a ne omalovažavanje tužioca koji se, suprotno tome, označava kao ''politički moćnik''. Posedovanje moći, pa i političke moći, nije negativan aspekt ličnosti, niti se radi o činjenici već o vrednosnom sudu. To što je tužilac, gore citirani deo žalbe tuženog, doživeo kao uvredu je njegov subjektivni doživljaj pošto, objektivno, posedovanje političke moći nije razlog za osećaj uniženosti. Tuženi, kao stranka koja je izgubila parnicu, ima pravo da koristi dozvoljene pravne lekove, a žalba to jeste i da iznese sve što smatra da će mu pomoći u osporavanju odluke kojom je nezadovoljan. Ograničenje tog prava, nametanjem obaveze uzdržavanja od tvrdnji koje mogu da uznemire ostale učesnike u postupku, imalo bi odvraćajući efekat i bilo bi suprotno pravu tužioca na pravično suđenje.

Neosnovani su navodi revizije da sporni deo žalbe tuženih sadrži neistinite činjenice koje vređaju tužiočev ugled. Suprotno tome, ne radi se o činjenicama, nego o vrednosnom sudu tuženih o postojanju uticaja izvršne vlasti (koju predstavlja tužilac) na pravosuđe, konkretno sudije Osnovnog suda u Novom Sadu, što je pre svega kritika upućena sudovima, iznošenjem vrednosnih sudova koji nisu dokazivi. Revident u reviziji ukazuje da je „uticaj i davanje naloga sudijama kakve odluke da donose, krivično delo“. Međutim, suprotno tome, sporni deo žalbe tuženih ne sadrži navode o tužiocu kao izvršiocu krivičnog dela, a imputiranje političke moći objektivno nije uvredljivo, niti je, u činjeničnom smislu, dokazivo. Zbog toga revident u reviziji neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, imajući u vidu njetov ishod.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić