Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Moljac, advokat u ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljene protiv presude Apelacionog suda u 01.07.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 2271/19 od 27.06.2019. godine i presuda Višeg suda u Novom Sadu broj P 2527/2017 od 04.04.2019. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu broj P 2527/2017 od 04.04.2019. godine je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 6.632.973,74 dinara i to sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja 04.04.2019. godine pa do isplate u roku od 15 dana. Odbijen je deo tužbenog zahteva kojim je tužilac tražio da mu sud dosudi zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos za period od 18.12.2018. godine zaključno sa 03.04.2019. godine. Obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 334.929,74 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti pa do isplate u roku od 15 dana.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom broj Gž 2271/19 od 27.06.2019. godine žalbu tuženog odbio i potvrdio naznačenu presudu Višeg suda u Novom Sadu. Zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi je odbio.

Protiv pravnosnažne presude donesene od strane drugostepenog suda tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011 i 55/2014), pa je ocenio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revizija je izjavljena i zbog bitne povrede postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, ali se u njoj ne navodi u čemu se te povrede sastoje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je upisan kao nosilac prava svojine u LN broj ... KO ... u 1/1 dela na parceli broj .../... ..., njiva III klase, površine od 15 ari i 14 m2, koja po svojoj vrsti predstavlja ostalo građevinsko zemljište u svojini. Tužilac je bio vlasnik veće parcele koju je isparcelisao i prodavao placeve zainteresovanim kupcima, ali je prilikom parcelacije ostavio zemljište za put. Parcela broj ..../... KO ... u prirodi predstavlja građevinsko zemljište – ulica ... (...). Prema Planu detaljne regulacije Mali Beograd – Veliki Rit II u Novom Sadu („Službeni list Grada Novog Sada“ broj 53/2016), tužiočeva parcela broj .../... KO ..., celom svojom površinom ulazi u površinu ulice. Sporna parcela je komunalno infrastrukturno delimično opremljena. Postoji elektroenergetska mreža, vodovod, kanalizacija, gasna institucija i PTT mreža. Ulica ... nije asfaltirana, nasut je tucanik i postoji ulična rasveta. Tržišna vrednost parcele broj .../... KO ..., površine od 15 ari 14 m2 na dan 17.12.2018. godine je iznosila 37 evra po 1 m2, što ukupno iznosi 56.018 evra ili 6.632.973,74 dinara, prema zvaničnom srednjem kursu NBS na dan 17.12.2018. godine. Do zaključenja glavne rasprave postupak eksproprijacije sporne parcele nije vođen, niti je tužiocu isplaćena bilo kakva naknada za faktički oduzeto zemljište.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su ocenili da je tužbeni zahtev osnovan i obavezali su tuženog da isplati tužiocu navedeni iznos za spornu parcelu nalazeći da je u pitanju faktička eksproprijacija koja je sprovedena bez postupka i bez isplaćene naknade, da je nepokretnost u privatnoj svojini privedena krajnjoj nameni zbog postojanja potrebe da se na nepokretnostima u privatnoj svojini grade objekti od javnog interesa (putevi, ulice, infrastrukturni i drugi objekti). Ocenjeno je da je pravo tužioca u odnosu na predmetnu parcelu prestalo, jer je onemogućen da je isključivo koristi, obzirom da je oduzeta iz poseda pretvaranjem u put namenjen neograničenom broju ljudi za saobraćaj i kretanje, tako da je parcela pretvorena u put kako ga definiše član 2. tačka 1. Zakona o javnim putevima. Drugostepeni sud je ocenio da je visina naknade za oduzetu parcelu pravilno utvrđena od strane prvostepenog suda na osnovu nalaza i mišljenja veštaka koji se izjasnio na okolnost njene tržišne vrednosti prema lokalitetu i po nameni. Dodao je da je prvostepeni sud pravilno izveo dokaz veštačenjem na okolnost vrednosti sporne parcele saglasno odredbama člana 259. – 273. ZPP, a da tuženi nije predložio drugi dokaz kojim bi se mogla osporiti utvrđena vredost sporne parcele od strane veštaka. Prvostepeni sud je obrazlažući način na koji je utvrđena vrednost sporne parcele (isključivo iz nalaza veštaka) bez procene Poreske uprave za spornu parcelu ukazao na odredbu člana 42. Zakona o eksproprijaciji, ali je isključio primenu Zakona o eksproprijaciji. Naveo je da poreska uprava jeste ovlašćena da vrši procenu tržišne cene za eksproprisanu nepokretnost, ali da to ne znači da je ovlašćena i da odeređuje tu cenu, koja i ne odražava stvarnu tržišnu vrednost nepokretnosti, jer u postupku nije dokazano da su prilikom utvrđivanja cene zemljišta od starne ovog organa uzimana u obzir stvarna tržišna kretanja. Dalje navodi da procena koju izvrši poreska upava samo predstavlja najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost koju sud može da odredi, a sud je nadležan da na osnovu te procene (procene poreske uprave) i drugih dokaznih sredstava, ukoliko je to potrebno i opravdano odredi visinu naknade za eksproprisanu nepokretnost. Drugostepeni sud je prihvatio obrazloženje prvostepenog suda.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata pravno stanovište nižestepenih sudova koji su pogrešno primenili materijalno pravo.

Zakonom o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“ broj 53/95, „Službeni list SRJ“ broj 16/2001 i „Službeni glasnik RS“ broj 23/2001, 20/2009, 55/2013 (odluka Ustavog suda), 106/216 (autentično tumačenje)) je članom 42. propisao da se naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta ako zakonom nije drukčije propisano. Stavom 2. ovog člana je propisano da procenu tržišne cene iz stava 1. ovog člana vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima.

Osnovano se u reviziji tuženog navodi da je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno u pogledu utvrđene visine naknade.

Pošavši od pogrešne primene materijalnog prava prvostepeni sud nije ni pokušao da pribavi izveštaj poreske uprave o visini naknade za sporno zemljište. Mišljenje prvostepenog suda da procena koju izvrši poreska uprava predstavlja samo najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost koju sud može da odredi je neutemeljeno i ostalo je kao predpostavka. Tačno je da je sud nadležan da na osnovu procene poreske uprave i drugih dokaznih sredstava ukoliko je to potrebno i opravdano utvrdi naknadu, ali u konkretom slučaju bez pribavljanja izveštaja poreske uprave nije vidljivo da li je bilo potrebno i opravdano i veštačenje. Veštačenje na okolnost utvrđivanja vrednosti zemljišta nije isključeno, i ono se sprovodi ukoliko stranke imaju osnovane primedbe na izveštaj poreske uprave. U izveštaju poreske uprave se moraju navesti kriterijumi i merila na osnovu kojih je utvrđena cena zemljišta po m2; da li je upoređivanje vršeno na osnovu prodajnih cena iz ugovora (mesto) gde se nepokretnosti nalaze; da li je kao korektiv služio prihod koji se može očekivati od tog zemljišta imajući u vidu namenu zemljišta i delatnost tužioca ako nije bilo ugovora o prodaji te vrste zemljišta u katastarskoj opštini gde se nepokretnost nalazi, da li je poreska uprava analizirala takozvane „susedne transakcije. Ovo obrazloženje procene je nužno jer se strankama mora dati mogućnost da ulože primedbu na procenu i sudu da izvrši analizu tržišne vrednosti, jer bi u suprotnom poreska uprava preuzela nadležnost suda da utvrđuje naknadu. Zato je potrebno da u ponovnom postuku prvostepeni sud od poreske uprave zatraži obrazloženi izveštaj i da potom procenu tržišne vrednosti utvrdi na osnovu Zakona o eksproprijaciji i eventualno podzakonskih akata koji važe u vreme novog presuđenja. Izuzetno, ako se na ovaj način ne može utvrditi tržišna vrednost nepokretnosti sud može da izvede dokaz veštačenjem i tako utvrdi vrednost oduzete parcele.

Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić