Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Siniša Milić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa punomoćnik Danilo Žarković advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 303/19 od 19.06.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 02.09.2020.godine doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 303/19 od 19.06.2019. godine i predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbama parničnih stranaka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P 475/2017 od 26.09.2018. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje te je utvrđeno da nepokretnost upisana u list nepokretnosti RGZ SKN ... br. .. KO ... , i to stan u ulici ... broj .. u zgradi izgrađenoj na parceli br. .. KO ..., broj zgrade .. – stambena- poslovna zgrada ... , broj ulaza .., ... sprat, stan br. .., površine 61m2, predstavlja zajedničku imovinu tužilje i sada pokojnog VV i to AA u 1/8 dela, a pokojnog VV u 7/8 dela. Stavom drugim izreke utvrđeno je da je tužilja suvlasnik na 1/8 dela nepokretnosti bliže opisane u izreci presude, te se ovih 1/8 navedene nepokretnosti izuzima iz zaostavštine pok. VV. Stavom 3. izreke preko utvrđenog 1/8 dela tužilje u zajedničkoj imovini do 5/16 dela, tužbeni zahtev je odbijen, kao i zahtev da deo preko dosuđenog bude izuzet iz zaostavštine pok. VV. Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužilji isplati iznos od 98.800,00 dinara na ime troškova parničnog postupka, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate, dok je stavom petim izreke odbijen zahtev tužilje za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova parničnog postupka od dana presuđenja do dana izvršnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 303/19 od 19.06.2019. godine žalba tužilje je odbijena, žalba tuženog usvojena, prvostepena presuda ukinuta i presuđeno tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim tužilja AA traži da sud utvrdi da nepokretnost bliže opisana u izreci presude predstavlja zajedničku imovinu tužilje AA i sada pok. VV, i to AA u 23875/43300 dela a pok. VV u 19425/43300 dela, da se utvrdi da je tužilja suvlasnik /vlasnik na 23875/43300 dela nepokretnosti bliže navedene u izreci presude, te da se navedenih 23875/43300 dela izuzima iz zaostavštine sada pok. VV, kao i da se obaveže tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka, sa zakonskom zateznom kamatom počev od prvostepenog presuđenja do isplate; Tužilja je obavezana da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 176.750,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je, prethodno ocenjujući dozvoljenost revizije, zaključio da je revizija dozvoljena, u smislu člana 403. stav 2. tačka3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...18/20).

Ispitujući pobijanu presudu, na osnovu ovlašćenja iz člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku je utvrđeno da su tužilja i pok. stric tuženog bili u braku od 1967. godine do smrti pok. VV, da su nakon zaključenja braka otišli u ... gde su radili do 1971. godine, kada su se vratili u porodičnu kuću VV u ... . Za vreme boravka u ... tuženi su ostvarili ušteđevinu koju su uložili u adaptaciju porodične kuće VV. Kada su se vratili iz inostranstva, zaposlili su se u „GG“, a zatim su prešli u „DD“, i to tužilja 1977. godine, a pok. VV 1974. godine, gde su radili do penzije.

Kada su se tužilja i njen pok. suprug uselili u porodičnu kuću, koja je bila u dosta lošem stanju, u kući su živeli roditelji pok. VV i njegovi brat i sestra (ĐĐ, otac tuženog i EE). Otac tuženog se sa porodicom iselio iz porodične kuće 1976. godine, a kod njega je prešla da živi i majka pok. ŽŽ, a pre nego što se iselio on je uveo u kuću i struju i vodu, i to samo u podrum. Kuća je bila u susvojini pok. VV i njegove majke po ½ dela. Tužilja i njen sada pok. suprug su počeli sa radovima na adaptaciji kuće kada se iz njega iselila porodica ĐĐ i izvedeni su tokom godina radovi bliže navedeni u obrazloženjima nižestepenih presuda. Radovi na adaptaciji su izvođeni na mobu, pošto je pok. VV zvao svoje prijatelje da mu pomognu, a tužilja je kuvala.

Pok. ŽŽ je živela kod svog sina ĐĐ sa njegovom porodicom od 1976. godine do oktobra 2003. godine, kada je prešla da živi kod svoje ćerke EE, a dana 28.10.1999. godine je sa pok. suprugom tužilje zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju kojim je za života raspolagala svojim pravom svojine od ½ dela u pomenutoj kući u korist svog sina VV, o čemu je u zemljišnoj knjizi upisana zabeležba. Međutim, pok. VV nije ispunjavao obaveze davaocu izdržavanja, niti je njegova majka zahtevala izdržavanje, s obzirom da je imala mesečne prihode u vidu penzije i naknade za tuđu negu i pomoć, bila je izuzetno vitalna i kretala se uz pomoć štapa. O zadovoljavanju potreba pok. ŽŽ u pogledu higijene i lekarske pomoći, kada je to bilo potrebno, starali su se supruga ĐĐ i ćerka pok. ŽŽ - EE, kod koje je ona prešla da živi, gde je i umrla, a sahranu je platio ĐĐ iz svojih sredstava.

Braća i sestre pok. supruga tužilje nisu želeli da osporavaju ugovor o doživotnom izdržavanju, a pok. VV je prodao navedenu kuću investitoru DOO „Teko“ iz Bačke Palanke, na osnovu ugovora o kupoprodaji, za iznos od 45.000 evra, koji je overen pred Opštinskim sudom u Bačkoj Palanci dana 17.08.2009. godine. Za iznos kupoprodajne cene sada pok. VV je kupio stan u izgradnji, ugovorom o kupoprodaji od 13.08.2009. godine koji je zaključio sa „Šansa SPD Gradnja Petković“ ZZ iz Bačke Palanke, kao prodavcem. Ukupna kupoprodajna cena stana je, prema utvrđenju prvostepenog suda, isplaćena od novca koji je tužilja pozajmila od svoje sada pok. sestre (iznos od 10.000 evra), a delom od novca dobijenog prodajom porodične kuće. Ovaj stan je pok. VV testamentom ostavio u nasleđe tuženom.

Prvostepeni sud nije prihvatio predlog tužilje da se u dokaznom postupku izvede dokaz veštačenjem od strane veštaka građevinske struke na okolnosti ulaganja tužilje u porodičnu kuću svog supruga, jer tužilja nije u toku postupka pružila nijedan dokaz o svojim ličnim ulaganjima, odnosno sredstvima koja bi predstavljala njenu posebnu imovinu, koje je eventualno uložila u kuću, a veštak ne bi mogao da se izjasni o vrednosti ulaganja koje je sama tužilja izvršila (mogao bi da utvrdi samo vrednost radova i uvećanje vrednosti nekretnine koja je na taj način nastala).

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je zaključio da u nekretnini – stanu koji je kupljen u toku trajanja braka tužilje i njenog pok. supruga VV postoji suvlasnički udeo tužilje i da deo te nekretnine predstavlja njihovu zajedničku imovinu u smislu odredbe člana 171. Porodičnog zakona, jer je stan kupljen delom od iznosa od 10.000 evra pozajmljenog od tužiljine sestre. Preostali deo kupoprodajne cene je plaćen od novca koji je dobijen prodajom porodične kuće pok. VV, s tim što je utvrđeno da tužilja nije učestvovala u izdržavanju majke svog supruga niti je doprinela uvećanju vrednosti kuće adaptacijom, tako da deo cene dobijen od prodaje kuće ne predstavlja njihovu zajedničku imovinu. S obzirom da je sada pok. VV sačinio tetament kojim je sporni stan ostavio u nasleđe tuženom, te da ovim testamentom nije mogao da raspolaže celokupnom imovinom – navedenim stanom, a pošto je utvrđeno da je ukupan udeo tužilje u zajedničkoj imovini 1/8, taj udeo je izuzet iz zaostavštine pok. VV.

Odlučujući o žalbama tuženih drugostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev neosnovan, s obzirom da tužilja nije dokazala da je od svoje sestre uzela zajam od 10.000 evra kojim je isplaćena kapara za predmetni stan, a ulaganja koja su tužilja i njen pok. suprug imali adaptirajući njegovu porodičnu kuću nisu po svom obimu ni opsežnosti takva da opravdavaju primenu člana 170. stav 2. Porodičnog zakona, jer tužilja nije dokazala da je njen doprinos uvećanju vrednosti posebne imovine njenog supruga - porodične kuće takav da njoj daje pravo na udeo u imovini odnosno da opravda njen stvarno pravni zahtev. Ovakvo utvrđenje i zaključak drugostepeni sud je doneo nakon održane rasprave na kojoj je izveo dokaz saslušanjem parničnih stranaka, pa je iskaz tužilje ocenio na drugačiji način od prvostepenog suda, posebno u pogledu uzimanja zajma za isplatu kapare za sporni stan.

Revizijom tužilje se osnovano ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava, u postupku pred drugostepenim sudom činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Vrhovni kasacioni sud prihvata zaključak nižestepenih sudova da tužilja i njen sada pok. suprug nisu učestvovali u izdržavanju sada pok. ŽŽ, pa nema doprinosa tužilje u sticanju ½ porodične kuće njenog pok. supruga, i to ½ koju je on stekao ugovorom o doživotnom izdržavanju koji je zaključio sa svojom sada pok. majkom, po osnovu učestvovanja tužilje, zajedno sa njenim suprugom, u izdržavanju majke njenog supruga.

Međutim, osnovano se u reviziji ukazuje da je nepravilan zaključak sudova u pogledu doprinosa tužilje u uvećanju vrednosti porodične kuće sada pok. VV adaptacijom. Vrednost ulaganja, odnosno uvećanja vrednosti posebne imovine sada pok. VV trebalo je da utvrdi veštak građevinske struke. Na osnovu vrste radova koji su izvođeni veštak bi utvrdio vrednost izvedenih radova, kao i prirodu tih radova, odnosno da li se izvedenim radovima uvećala vrednost porodične kuće toliko da bi tužilja imala pravo na stvarno pravni zahtev, odnosno utvrđenje svojinskog udela u porodičnoj kući svog pok. supruga. Za doprinos tužilje postoji zakonska pretpostavka o jednakom udelu supružnika (član 180. stav 2. Porodičnog zakona), pa bi tuženi trebalo da dokazuje manji udeo, a tužilja veći.

Takođe, drugostepeni sud je drugačije ocenio iskaz svedoka ZZ u pogledu pozajmice tužilje radi isplate kapare za sporni stan, a da pri tom nije izveo neposredno saslušanje ovog svedoka pred drugostepenim sudom.

S obzirom da drugostepeni sud nije razjasnio u dovoljnoj meri doprinos tužilje uvećanju posebne imovine njenog pok. supruga ulaganjem zajedničke ušteđevine i radom tužilje prilikom izvođenja radova na adaptaciji kuće, kao ni okolnost pozajmice tužilje od njene sestre iznosa od 10.000 evra koji je dat na ime kapare prilikom kupoprodaje spornog stana, a od čega zavisi potpuno utvrđenje činjeničnog stanja, pravilnost primene materijalnog prava nije mogla biti ispitana.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će imati u vidu primedbe iz ovog rešenja, utvrdiće navedene činjenice i pravilnom primenom materijalnog prava doneti pravilnu odluku.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja, na osnovu odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postpku.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić