Predmet tražene pravne zaštite je isplata naknade na neplaćenih komunalnih usluga-snabdevanja vodom i kanalizacije. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj. Naime, tužilac posebnu reviziju, u ovom konkretnom slučaju, nije izjavio zbog pogrešne primene materijalnog prava, već je ukazao na to da je rešenje o izvršenju, nakon usvajanja prigovora od strane izvršnog dužnika, stavljeno van snage u celini, zbog čega, prema njegovom mišljenju, nije postojala tužba o kojoj bi se raspravljalo u daljem toku postupka. Ne ulazeći dalje u pravilnost ovih tvrdnji, Vrhovni kasacioni sud ukazuje na to da se ovim navodima ne ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, a što je osnovni razlog zbog kog se može izjaviti posebna revizija, već na nedostatke procesne prirode, zbog kojih se ovaj pravni lek ne može izjaviti. Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tužba u ovoj pravnoj stvari, podneta je 2016. godine, a vrednost predmeta spora opredeljena je na iznos od 11.004,55 dinara.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Stavom 4. istog člana propisano da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2). Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosni na novčano potraživanje, pri čemu je u vrednost predmeta spora opredeljena na iznos od 11.004,55 dinara, koji iznos ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 3.000 evra, to znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, iz kog razloga je i revizija tuženih nedozvoljena, u smislu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić