Apelacioni sud u Kragujevcu je, presudom Gž 2605/19 od 11.02.2020. godine, stavom 1. izreke, preinačio presudu Osnovnog suda u Priboju P 227/2018 od 07.03.2019. godine, tako da glasi: obavezuje se tuženi da tužiocima na ime naknade materijalne štete, troškova sahrane, pogrebnih usluga, davanja podušja, crnine, izgradnje grobnog mesta i izrade i postavljanja spomenika isplati iznos od 871.560,00 dinara, i na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog smrti bliskog lica isplati tužilji AA iznos od 800.000,00 dinara, tužiocu mal. BB iznos od 900.000,00 dinara i tužilji mal. VV iznos od 900.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 07.03.2019. godine pa do isplate, a odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca prema tuženom u delu za zakonsku zateznu kamatu na iznos od 871.560,00 dinara, za period od 10.07.2014. godine do 07.03.2019. godine i tužbeni zahtev u delu za naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog smrti bliskog lica, a preko iznosa iz prethodnog stava za iznos od još 150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 07.03.2019. godine pa do isplate, pa je tuženi obavezan da tužiocima na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 610.366,00 dinara. Stavom 2. izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka povodom izjavljene žalbe.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravnosnažnu presudu, u pobijanom delu, primenom odredbe člana 408, u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...87/18), i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni povrede iz stava 1. tog člana Zakona, pred drugostepenim sudom koja bi mogle da utiču na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, suprug tužilje AA, a otac tužilaca mal. BB i mal. VV, povređen je dana 05.09.2011. godine, pri obavljanju poslova na stovarištu građevinskog materijala i pilani, u vlasništvu tuženog, zbog čega je bio u dubokoj komi a dana 10.09.2011. godine je preminuo. Do povrede pok. DD došlo je tako što ga je brat tuženog, ĐĐ, pozvao da mu pomogne pri čišćenju ..., na isti način kako ga je i ranije povremeno angažovao, uz naknadu, za obavljanje poslova na tom .... . Prilikom čišćenja, dok se pokojni DD nalazio unutar ..., oko 18,00 časova, ujeo ga je insekt koji je izleteo iz cerade, koju je DD trebalo da očisti, zbog čega se pok. DD instiktivno uhvatio za mesto ujeda i ispustio drvenu gredu koju je do tada držao, greda je pala na letvu, letva se odbila od zemlje i udarila DD u desnu stranu čela. Taj udarac letve u čelo prouzrokovao je nekontrolisani pad pok. DD na potiljačni deo glave, na tvrdu podlogu, kojom prilikom je zadobio povredu glave – naprsnuće lobanje, a to je za posledicu imalo nagnječenje dela strukture velikog mozga sa posledičnim razvojem krvarenja i isticanjem krvi između tvrde i mekih delova moždanice. Nakon pada, pok. DD je izvesno vreme pričao nepovezano, pa mu je ĐĐ predlagao da ga odveze kod lekara, što je pok. DD odbio. Umesto toga, pok. DD se sam, svojim vozilom, odvezao kući, gde mu je prilikom tuširanja pozlilo, pa je njegova supruga pozvala hitnu pomoć koja ga je odvezla u dom zdravlja u ..., odakle je hitno prebačen u opštu bolnicu u .., gde je izvršena hirurška intervencija, nakon koje je DD bio u dubokoj komi, a potom je i preminuo. Povrede u vidu nagnječenja moždanih struktura bi se dalje razvijale i one, po mišljenju sudskog veštaka dr Ljubiše Božića, bi svakako dovele do smrtnog ishoda. Blagovremenom lekarskom intervencijom život bi mu verovatno bio produžen, ali nije mogao biti sprečen smrtni ishod. Veštačenjem je utvrđeno da materijalna šteta koju su tužioci pretrpeli usled smrti DD iznosi: na ime izgradnje grobnog mesta 54.630,00 dinara; izrade i postavljanja spomenika 210.932,00 dinara; troškova sahrane, pogrebnih usluga, davanja podušja i crnine, ukupno 637.638,00 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev tužilaca i tuženog obavezao da im naknadi srazmeran deo kako materijalne, tako i nematerijalne štete, na način bliže naveden u stavu prvom izreke prvostepene presude, u smislu odredbe člana 173, 174, 185, 192, 193, 200. i 201. Zakona o obligacionim odnosima, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od dana presuđenja pa do isplate, u smislu odredbe člana 277. Zakona o obligacionim odnosima, pošto je, po oceni prvostepenog suda, odbijanjem predloga ĐĐ da ga odveze kod lekara, sada pok. DD doprineo da se njegovo zdravstveno stanje pogorša, pa je prvostepeni sud njegov doprinos odredio u procentu od 60% i za taj procenat smanjio prethodno utvrđene iznose na ime naknade materijalne i nematerijalne štete.

Drugostepeni sud je, pobijanim delom svoje presude, preinačio prvostepenu presudu, u usvajajućem delu tako što je tuženog obavezao da tužiocima naknadi materijalnu štetu u iznosu u kome je nastala, a koja je utvrđena veštačenjem i da im naknadi nematerijalnu štetu za pretrpljene duševne bolove zbog smrti bliskog lica i to: tužilji AA iznos od 800.000,00 dinara, a tužiocima mal. BB i mal. VV iznose od po 900.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja prvostepene presude, 07.03.2019. godine, pa do isplate, pošto je zaključio da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 192. stav 1. i 205. Zakona o obligacionim odnosima, kada je zaključio da postoji doprinos sada pok. DD nastanku štete zbog odbijanja predloga ĐĐ da ga blagovremeno odveze kod lekara. Ovo zbog toga, što je prvostepeni sud na osnovu nalaza i mišljenja veštaka specijaliste sudske medicine, čiji je nalaz i mišljenje u potpunosti prihvatio, utvrdio da je otok na desnoj strani vrata sada pok. DD, najverovatnije posledica ujeda nekog insekta, ali da on nije imao uticaja na proces umiranja, kao i da bi se povreda- nagnječenja moždanih struktura dalje razvijala, pošto ona, po pravilu, dovodi do smrtnog ishoda, te bi blagovremenom lekarskom intervencijom pok. DD život verovatno bio produžen, ali smrtni ishod ne bi bio sprečen, što znači da na strani sada pok. DD nema doprinosa nastanku štete, pa nije bilo mesta primeni navedenih odredbi materijalnog prava o podeljenoj odgovornosti.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odluka drugostepenog suda je pravilna i na zakonu zasnovana.

Odredbom člana 174. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi.

Naknada materijalne štete propisana je odredbom člana 185. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, tako što je odgovorno lice dužno uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala. U smislu stava 2. te odredbe Zakona, ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja štetu potpuno, odgovorno lice dužno je zaostatak štete dati naknadu u novcu. U smislu stava 3. te odredbe zakona, kad uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće ili kad sud smatra da nije nužno da to učini odgovorno lice, sud će odrediti da ono isplati oštećeniku odgovarajuću svotu novca na ime naknade štete.

U slučaju smrti nekog lica, sud može dosuditi članovima njegove uže porodice (bračni drug, deca i roditelji) pravičnu novčanu naknadu za njihove duševne bolove, pošto je tako propisano odredbom člana 201. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Pokojni supružnik, odnosno otac tužilaca, preminuo je od posledica povrede zadobijene na stovarištu tuženog, obavljajući opasnu delatnost, pa je tuženi odgovoran i dužan da tužiocima naknadi materijalnu i nematerijalnu štetu, u iznosima koje su nižestepeni sudovi pravilnom primenom materijalnog prava, pri čemu je drugostepeni sud pravilno zaključio da se u ovom slučaju ne primenjuje odredba člana 192. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (koja propisuje podeljenu odgovornost), imajući u vidu da pok. DD nije doprineo povređivanju, a da je smrtni ishod bio izvestan, bez obzira na blagovremenost pružene lekarske pomoći.

Revident u reviziji ukazuje da je ĐĐ oslobođen krivične odgovornosti, jer on nije naneo povredu umrlom. Međutim, ta činjenica nije bitna, pošto ĐĐ nije stranka (tuženi), u ovoj parnici, a pasivna legitimacija tuženog GG zasniva se na njegovoj objektivnoj odgovornosti, kao lica koje se bavi opasnom delatnošću, shodno gore citiranoj odredbi člana 174. Zakona o obligacionim odnosima. Zbog toga se neosnovano revizijom revidenta ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić