U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužilje mal. AA iz ..., koju zastupa zakonska zastupnica majka BB i tužilje BB iz ..., čiji je punomoćnik Tatjana Prodić, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Dunja Etinski Kuzmanović, advokat iz ..., radi utvrđivanja očinstva i izdržavanja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 550/21 od 22.12.2021. godine, u sednici održanoj 05.05.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 550/21 od 22.12.2021. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilja za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P2 36/2020 od 14.09.2021. godine, prvim stavom izreke, tužbeni zahtev je delimično usvojen, pa je drugim stavom izreke utvrđeno da je tuženi biološki otac mal. tužilje i da je dužan da po osnovu pravnosnažne presude trpi upis navedene činjenice u matičnu knjigu rođenih za matično područje Novi Sad. Trećim stavom izreke, poverena je na samostalno vršenje roditeljskog prava maloletna tužilja AA, svojoj majci tužilji BB. Četvrtim stavom izreke, uređen je način održavanja ličnih odnosa između tuženog i mal. AA tako što će se viđanje mal. tužilje i tuženog odvijati po dogovoru roditelja, ali uz prisustvo majke BB. Petim stavom izreke, obavezan je tuženi da na ime doprinosa za izdržavanje mal. tužilje plaća mesečno iznos od 10.000,00 dinara tužilji majci BB uplatama na njen tekući račun najkasnije do 15. u mesecu za tekući mesec, počev od dana podnošenja tužbe, pa dok za to postoje zakonski uslovi. Šestim stavom izreke, tužbeni zahtev tužilje preko dosuđenog, do traženog iznosa na ime doprinosa za mesečno izdržavanje, i to preko dosuđenog iznosa od 10.000,00 dinara mesečno, pa do traženog iznosa od 18.000,00 dinara mesečno, kao i deo tužbenog zahteva kojim su tužilje tražile da se utvrdi da tužilja može samostalno donositi odluke koje se tiču određivanja prebivališta mal. AA, putovanje deteta, kao i ostalih odluka u interesu deteta je odbijen. Sedmim stavom izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 550/21 od 22.12.2021. godine, prvim stavom izreke, žalba tužilje je delimično usvojena, delimično odbijena, prvostepena presuda preinačena u pobijanom odbijajućem delu odluke o visini dečjeg izdržavanja, tako što je obavezan tuženi da na ime izdržavanja mal. tužilje, pored dosuđenih 10.000,00 dinara plaća mesečno još po 5.000,00 dinara, ukupno 15.000,00 dinara, uplatama na tekući račun njene majke, najkasnije 15. u mesecu za tekući mesec, od podnošenja tužbe pa dok za to postoje uslovi, prvostepena presuda potvrđena u preostalom odbijajućem delu i u delu odluke o troškovima parničnog postupka. Drugim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužilji nadoknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara. Trećim stavom izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilje su dostavile odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, a u vezi člana 403. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog Zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja BB i tuženi su bili u emotivnoj vezi od 2017. godine do aprila 2020. godine, kada je došlo do potpunog prekida njihovih međusobnih odnosa. Maloletna AA rođena je ...2020. godine u ... i utvrđeno je da je tuženi njen biološki otac. Tuženi mal. AA nije video od kada se rodila i između njih nije ostvaren nikakav emotivni kontakt. Tužilja BB je rođena 1995. godine, apsolvent je na ... fakultetu u ..., radi kao profesor u privatnoj školi i mesečno ostvaruje zaradu od 30.000,00 dinara. Živi u stanu kod svoje majke, koja je zaposlena i ostvaruje zaradu od 80.000,00 dinara mesečno i pomaže joj oko mal.deteta. Tuženi je rođen 1986. godine, po zanimanju je stolar, zaposlen je u ... i ostvaruje mesečnu zaradu od 38.000,00 dinara. Živi u porodičnoj kući sa majkom, sestrom i njenom decom i učestvuje u troškovima domaćinstva. Maloletna AA ima godinu i dva meseca, zdravo je dete, ne ide u vrtić, a njene ukupne mesečne potrebe iznose 20.000,00 dinara, a potrebna joj je i ortopedska obuća. Mišljenje nadležnog organa starateljstva je da maloletna AA bude poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, koja se o njoj stara od rođenja i adekvatno brine o zadovoljenju njenih potreba, dok kontakt oca i deteta treba da se odvija prema dogovoru roditelja.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je, imajući u vidu potrebe mal. tužilje i mogućnosti roditelja našao da je tuženi u obavezi da na ime izdržavanja mal. deteta plaća 10.000,00 dinara mesečno.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu nalazeći da je prvostepeni sud na osnovu potpuno i pravilno utvrđenog činjeničnog stanja izveo nepravilan zaključak o visini doprinosa tuženog izdržavanju mal.tužilje AA od 10.000,00 dinara, pa je polazeći od potreba mal.tužilje, koja pored osnovnih, ima i nestandardne potrebe kao što je kupovina ortopedske obuće i koje po oceni tog suda iznose 30.000,00 mesečno i imajući u vidu mimimalnu sumu izdržavanja od 33.836,00 dinara, a ceneći mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja, obavezao tuženog da na ime doprinosa za izdržavanje mal.tužilje mesečno plaća 15.000,00 dinara.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je obavezao tuženog da na ime svog doprinosa za izdržavanje mal.tužilje plaća mesečno iznos od 15.000,00 dinara.

Saglasno članu 67. i 68. stav 1. i 2. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br.18/05, 72/11 i 6/15), pravo i dužnost roditelja je da se staraju o deci, dok prema članu 73. i 160. stav 1. Zakona, dete ima pravo na izdržavanje od oba roditelja. Prema odredbi člana 160. stav 1. Porodičnog zakona, visina izdržavanja određuje se prema potrebama deteta, kao poverioca izdržavanja, i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa i o minimalnoj sumi izdržavanja, definisanoj odredbom člana 160. stav 4. istog zakona. Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (član 160. stav 2.), dok mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (član 160. stav 3.). Prema članu 162. stav 3. istog zakona, ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja.

Suprotno revizijskim navodima, a polazeći od navedenih odredaba materijalnog prava i pravilno utvrđenih mogućnosti tuženog, kao dužnika izdržavanja i potreba mal.tužilje kao poverioca izdržavanja, primenom kriterijuma za određivanje izdržavanja sadržanih u članu 160. Porodičnog zakona, i rukovodeći se njenim najboljim interesom saglasno članovima 6. i 266. PZ, pravilno je drugostepeni sud ocenio da je tuženi u mogućnosti da na ime doprinosa za izdržavanje mal. deteta plaća po 15.000,00 mesečno od svojih redovnih primanja, s obzirom na njegove mogućnosti da stiče zaradu i standard kojim živi, kao i mogućnost da se dodatno radno angažuje i da nema obavezu izdržavanja drugih lica. Ovim iznosom obezbeđuje se zadovoljenje uslova za pravilan i potpuni razvoj mal.deteta, u skladu sa njenim utvrđenim potrebama, a pri tome se ne ugrožava egzistencija tuženog kao dužnika izdržavanja, dok će preostala sredstva za izdržavanje mal. deteta obezbeđivati zakonska zastupnica koja se svakodnevno brine o njoj, kako potrebnim novčanim iznosom, tako i doprinosom u vidu rada i staranja koje i inače svakodnevno ulaže u negu i podizanje mal. deteta.

Kod navedenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, revizijom se neosnovano osporava pravilnost primenjenog materijalnog prava.

Ostalim revizijskim navodima tuženog posredno ili neposredno se osporava činjenično stanje koje on smatra bitnim a koje, po njegovom mišljenju, nije pravilno ili potpuno utvrđeno u sprovedenom postupku. Ti navodi revizije, kojima se ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne mogu biti dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ovog zakona radi o reviziji izjavljenoj u porodičnom sporu za izdržavanje.

Na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Zahtev tužilja za naknadu troškova revizijskog postupka nije osnovan, budući da odgovor tužilja na reviziju nije bio nužan i neophodan, te im ne pripada pravo na naknadu troškova tog postupka, u smislu odredbe člana 165. ZPP, a u vezi člana 154. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić