.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4556/2021
24.03.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dragane Boljević i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milena Ivošević advokat iz ..., protiv tuženog Lovačkog udruženja „Palanka – Mladenovo“ Bačka Palanka, koga zastupa Vidoslav Rudić advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 1701/20 od 08.03.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 24.03.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 1701/20 od 08.03.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 1701/20 od 08.03.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P 364/19 od 02.12.2019. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 115.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06.07.2016. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 45.216,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 1701/20 od 08.03.2021. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P 364/19 od 02.12.2019. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013 - US, 74/2013-US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020, u daljem tekstu ZPP), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP. U konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, niti za ujednačavanjem sudske prakse, odnosno novim tumačenjem prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, kao i način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava i u njima je izražen pravni stav da tuženi kao korisnik lovišta odgovara za štetu koju prouzrokuje lovostajem zaštićena divljač na javnoj saobraćajnici koja se nalazi unutar lovišta, u smislu člana 88. Zakona o divljači i lovstvu. Tuženi revizijom ukazuje na postojanje drugačije sudske prakse. Međutim, presuda Privrednog apelacionog suda Pž 2704/19 od 05.12.2019. godine na koju se tuženi poziva ne predstavlja odluku donetu u istoj pravnoj stvari i sa istim činjeničnim stanjem. U tom predmetu odbijen je regresni zahtev tužioca „Milenijum osiguranje“ istaknut prema tuženom Lovačkom udruženju „Palanka – Mladenovo“ za štetu nastalu usled saobraćajne nezgode koja se dogodila na javnom putu koji se graniči sa lovištem, jer je tokom postupka utvrđeno da je tuženi kao korisnik lovišta preduzeo sve mere radi zaštite imovine fizičkih i pravnih lica od divljači, saglasno članu 87. Zakona o divljači i lovstvu i članu 3. stav 1. tačka 6. Pravilnika o merama za sprečavanje štete od divljači i štete na divljači i postupku i načinu utvrđivanja štete, što ovde nije slučaj.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5.ZPP, u vezi člana 479. stav 6. ZPP Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 03.07.2019. godine, a vrednost predmeta spora je iznos od 115.400,00 dinara.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srenjem kursu NBS na da podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
